Pitanja za I kolokvijum
1. Pravno lice kao subjekt prava
2. Pojam poslovnog prava
3. Zaštita potrošača
4. Načelo službenosti
5. Državina
6. Hipoteka
Subjekti prava:
fizička i pravna lica.
Pravno lice kao subjekt prava
je Organizacija ljudi koju pravo posmatra kao celinu, čija se prava i obaveze
razlikuju od prava i obaveza lica koja je sastavljaju.
Pretpostavke da organizacija bude pravno lice su: Da ima imovinu 2. Da njena delatnost nije zabranjena
i 3. Da joj pravni sistem priznaje da bude imalac prava i obaveza
Pravno lice
Svojom imovinom pravno lice odgovara za preuzete obaveze
Pravni sistem priznaje pravno lice po određenoj proceduri (registracija)
Pravna lica se organizuju zbog ostvarivanja određenih opštih zajedničkog interesa, a preko njih pojedinci koji
sastavljaju pravno lice ostvaruju svoje individualne interese.
Prema vrsti prava, pravna lica mogu biti:
1. Pravna lica poslovnog prava (organizacije)
2. Pravna lica javnog prava (država i njeni organizacioni oblici: opštine, okruzi, republike
3. Građansko-pravna lica (zadužbine, udruženja)
Pravno lice prestaje da posoji kada: Prestane njegova organizaciona forma, Nema imovine, Njegova delatnost
se ne odvija po propisanim pravilima, Nadležni organ zabrani njegov rad
Pravna sposobnost pravnih lica
je mogućnost pravnog lica da ima prava i obaveze.
Pravnu sposobnost pravno lice stiće upisom u registar pravnih lica.
Poslovna sposobnost pravnih lica
je Sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih organa (fizičkih lica)
zasniva,menja i gasi prava i obaveze, odnosno pravne poslove.
Poslovna sposobnost pravnog lica prestaje njegovim brisanjem iz registra pravnih lica.
Pravni odnosi
Društveni odnosi koji su uređeni pravom. Opštom pravnom normom unapred se predvide
pravila ponašanja za određenu pravnu situaciju i precizno definišu činjenice koje moraju da se ostvare da bi
društveni odnos prerastao u pravni odnos.
Pojam poslovnog prava Skup pravnih normi, institucija i principa kojima se regulišu poslovni odnosi
koji nastaju između različitih subjekata
.
Ranije poznato kao trgovinsko pravo, nastalo kao potreba da se
regulišu komercijalni odnosi fizičkih i pravnih lica unutar država i između država koje su trgovale. Nacionalna
prava su regulisala komeracijalne odnose svojih pravnih i fizičkih lica, ali nisu bila pogodna za regulisanje
međunarodne trgovine, pa je nastao niz međunarodnih trg. konvencija.
Posle II sv. rata, objedinjava se materija razaličitih međ. konvencija iz oblasti trgovinskog prava. Rezultat: je
Međunarodna konvencija UN za kupoprodaju stvari
(1980): Može da se primenjuje na sve međ. kupoprodajne
ugovore.
Istovetna pravila Međ. trgovinske komore u Parizu
za
: dokumetarne akreditive (1973), ugovorene
garancije (1978), dokumentarne naplate (1979), tumačenje glavnih trgovinskih termina (1980).
Izvori prava:
Činjenice koje presudno utiču na stvaranje prava i mogu biti;
Materijalni izvori prava:
društveni, ekonomski, politički, kulturni odnosi (materija koju regulišu pravne norme)
tj to je
Volja većine (parlamentarne), i njena moćmoć da kreira pravo
Formalni izvori prava:
Ustav, zakoni, pozakonska akta, običajna pravila, sudska praksa i pravna nauka (forma u
kojoj se javljaju pravne norme). I oni mogu bitii:
Domaći
Ustav
kao najviši formalni pravni akt u državi. Svi ostali pravni akti moraju da budu u saglasnosti sa njim
zakoni kojima se direktno ili indirektvo reguliše materija poslovnog prava)
Zakoni:
zapovesti zakonodavne državne vlasti (Parlamenta) koje sadrže jedno opšte pravilo.
Pozakonski akti:
zapovesti nižih organa vlasti (vlade, resornih ministarstava, organa uprave) kojima se regulišu
pitanja koja nisu obuhvaćena zakonima (uredbe, pravilnici)
Sudska praksa:
sudske odluke koje na jednak način rešavaju istovetne životne događaje.
Pravna nauka:
nije formalni izvor prava, ali ima jak uticaj na zakonodavstvo.
Međunarodni
(međudržavni ugovori i konvencije u okviru međunarodnih institucija)
Postupkom ratifikacije u
Parlamentu, međudržavni ugovori i međunarodne konvencije dobijaju snagu zakona.. Cilj celokupne
međunarodne regulative u ovoj oblasti je uspostavljanje opštih načela međunarodnih trgovinskih odnosa.
Glavna načela su
:
Načelo slobode trgovine, Načelo slobode transfera kapitala , Načelo slobode transfera novca i novčanih
vrednosti
Zaštita potrošača -
Samo ukoliko potrošači uživaju odgovarajući nivo pravne sigurnosti, oni mogu da
donose racionalne odluke na tržištu
.
U Srbiji, materija vezana za zaštitu potrošača, regulisana je Zakonom o zaštiti potrošača.
Zakon uređuje
:
prava i obaveze potrošača, instrumente i načine njihove zaštite.
informisanje potrošača o njihovim pravima
prava i obaveze udruženja potrošača
rešavanje potrošačkih sporova.
Osnovna prava potrošača:
Zadovoljavanje osnovnih potreba
- Dostupnost najnužnije robe i usluga; hrane, odeće, obuće, stambenog
prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene
Bezbednost
- Zaštita od robe i usluga opasnih po život, zdravlje, imovinu i životnu sredinu ili robe čije je
posedovanje i upotreba zabranjeno
Obaveštenost - Raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga
Izbor - Mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet
Učešće - Zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sporovođenja politike zaštite potrošača, preko
udruženja potrošača.
Pravna zaštita - Zaštita prava potrošača u slučaju njihove povrede i naknada materijalne štete koju mu pričini
trgovac
Edukacija - Sticanje osnovnih znanja i veština i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim
pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja
Zdrava životna sredina - Život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dibrobit sadašnje i budućih generacija,
pravovremeno i potpuno informisanje o stanju životne sredine
Nosioci zaštite potrošača
Narodna skupština
Donosi Strategiju zaštite potrošača i zakone iz ove oblasti
Vlada
Predlaže Narodnoj skupštini Strategiju zaštite potrošača i odgovarajuće zakone
Ministarstvo trgvine, turizma i telekomunikacija
Kreira politiku zaštite potrošača, Sprovodi postupak i
određuje mere zaštite kolektivnih interesa potrošača, Podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog
povrede kolektivnog interesa potrošača.
Nacionalni savet za zaštitu potrošača
- učestvuje u izradi Strategije zaštite potrošača,- izveštava Vladu o stanju
u oblasti zaštite potrošača i sporvođenju akcionog plana za realizaciju Strategije
- predlaže mere i aktivnosti za unapređenje zaštite potrošača, daje mišljenje i preporuke o pitanjima iz oblasti
zaštite potrošača nosiocima ove zaštite, obaveštava javnost o svom radu o svim pitanjima značajnim za zaštitu
potrošača
Udruženja i savezi potroša:
informisanje, edukacija savetovanje i pružanje pravne pomoći potrošačima,
primanje, evidentiranje i postupanje po prigovorima potrošača, Sprovođenje nezavisnih ispitivanja i uporednih
analiza kvaliteta robe i usluga i javno objavljivanje dobijenih rezultata, sprovođenje istraživanja u oblasti zaštite
potrošača i objavljivanje dobijenih rezultata.
