Poslovno pravo

Poslovno pravo

Poslovno pravo

 je skup pravnih normi o pravnom položaju privrednih subjekata i  njihovom 

pravnom poslovanju na tržištu.

Predmet poslovnog prava 

su društveni odnosi uređeni pravom, kao i pravni odnosi u koje 

stupaju subjekti privrednog poslovanja.

Izvori poslovnog prava

1. Materijalni

izvori

- interes i volja vladajuće klase koja se izražava u formalnim izvorima 

prava

2. Formalni

izvori

- to su opšti pravni akti (norme, ustav, zakon...)

I Prema načinu nastajanja:

1. Heteronomni izvori

 - stvaraju ih jedni subjekti a primenjuju se na druge (ustav, zakoni, 

podzakonski propisi i sudska praksa)
To su:

1. Ustav 

-  najviši pravni akt jedne države. Sadrži određena načela koja moraju da se poštuju a 

konkretizuju se 

zakonima

.

2. Zakon -

 posle Ustava akt najviše pravne snage koji donosi skupština ili parlament u 

zakonodavnom postupku i mora biti u skladu sa Ustavom. Ukoliko celovito određuje pravnu 
oblast, on se zove 

zakonik

 ili 

kodeks

, a proces njegovog donošenja 

kodifikacija

. 

Sadrži 2 vrste pravila:
a. 

Imperativna

pravila 

(koja su obavezna za sve subjekte i koja se moraju poštovati)

b. 

Dispozitivna

pravila 

(koja se primenjuju ukoliko ih subjekti svojom voljom nisu isključili 

ili izmenili)

3. Podzakonski propisi (akti)

 su opšti pravni akti niži od zakona koje donose nadležni 

državni organi. To su 

uredbe, pravilnici, odluke, naredbe, rešenja i uputstva

. Moraju biti u 

skladu sa zakonom i dele sudbinu zakona na osnovu kog su doneti tako da prestankom 
važenja tog zakona prestaje da važi i podzakonski akt.

4. Sudska praksa 

- čini je niz sudskih presuda. Kod nas sudska praksa formalno nije izvor 

prava, dok je u anglosaksonskom pravnom sistemu ona najvažniji izvor prava. Međutim, kod 
nas stavovi viših sudova imaju veliki autoritet tako da sudija nižeg suda često veruje da će 
njegova odluka zadržati pravnu snagu ako postupa u skladu sa stavovima višeg suda.

2. Autonomni izvori

 - stvaraju ih sami subjekti koji ih i primenjuju (poslovni običaji, uzanse, 

akti privrednih društava, opšti uslovi poslovanja, trgovačke klauzule i termini)
To su:

1. Poslovni običaji 

su izvori koje poslovni subjekti stvaraju sami, nezavisno od zakonodavca. 

To su određena pravila koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem nekog ponašanja u istoj 
situaciji. 
Postoje 2 teorije u primeni poslovnih običaja:

a. Subjektivna teorija

 (običaji se primenjuju iskljičivo na osnovu izričite ili prećutne volje 

stranaka)

b. Objektivna teorija

 (običaji se primenjuju uvek osim ako njihova primena nije isključena 

izričitom ili prećutnom voljom stranaka)

Vrste običaja su:

I Prema vertikalnom kriterijumu (privredna grana u kojoj se primenjuju):

1. opšti

običaji

(važe za celokupno privredno poslovanje)

2. posebni

običaji 

(važe za određenu privrednu granu)

II Prema horizontalnom (prostornom) kriterijumu:

1. opšte

običaje 

(važe na području određene zemlje)

2. regionalne

običaje 

(važe na području jednog regiona)

3. lokalne

običaje 

(važe samo u određenom mestu)

2. Uzanse 

su prikupljeni, kodifikovani i od nadležnog državnog organa objavljeni trgovinski 

običaji. Osnovno pravilo je da su uzanse 

dispozitivnog karaktera 

i da se primenjuju samo 

ako su stranke izričito ili prećutno pristale na njihovu primenu
Postoje 

opšte

 i 

posebne

 uzanse.

Opšte

 sadrže kodifikovane običaje za promet robom koje je donela Glavna državna arbitraža 

1954. godine. Neke imaju imperativnu prirodu

Posebne

 se pojavljuju i primenjuju u pojedinim privrednim granama ili u prometu određenih 

proizvoda. Imaju prednost u odnosu na opšte, primenom pravila odnosa opšteg i posebnog.

3. Akti privrednih društava 

- donose ih privredna društva da bi mogla mogli da obavljaju 

svoje redovne poslove. 
To su: 

osnivački akt

 (ima formu ugovora o osnivanju ako to privredno društvo osniva više 

osnivača, ima formu odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osnivač). 

Ostala akta

: ugovor 

članova društva, statut ugovor ortaka društva itd.

4. Opšti uslovi poslovanja

 su unapred određena pravila o pravima i obavezama ugovornih 

strana, pod kojima jedna ugovorna strana prihvata zaključenje ugovora sa drugo. Moraju biti 
odštampani da bi bili nosioci prava i stranka svojim potpisom potvrđuje da je upoznata sa 
uslovima. Najčešće se javljaju kod velikih trgovinskih organizacija, u oblasti osiguranja, 
turizma...

5. Trgovačke klauzule i termini 

- donosi ih i sistematizuje nadležni privredni organ. 

Najpoznatije su međunarodna pravila za tumačenje trgovačkih termina (

INCOTERMS

), 

Varšavsko-oksfordska pravila o prodaji (

CIF

) itd. Sadrže prava i obaveze ugovornih strana 

kao što su vreme, mesto i način isporuke robe, troškovi transporta, osiguranje robe, prelaska 
rizika u slučaju oštećenja robe... U našoj zemlji transportne klauzule i pravila za njihovo 
tumačenje su utvrđeni Opštim uzansama za promet robom iz 1954. godine.

II Prema poreklu:

1.

Domaći

običaji 

- nastaju u okviru jedne države

2. Međunarodni običaji

- nastaju uz učešće dve ili više država (međunarodni ugovori)

Hijerarhija izvora poslovnog prava

Značaj: pravilna primena pravnih pravila.
Izvori poslovnog prava imaju različitu pravnu snagu i svi su poređani u jednu hijerarhijsku 
lestvicu, a to znači da izvori niže pravne snage moraju biti u skladu sa izvorima više pravne 
snage.

Društvene norme (pravila)

Društvene norme su pravila ponašanja kojima je regulisan društveni život. 
Postoje:

1.Običajne norme 

- stvara ih neorganizovano društvo dugotrajnim ponavljanjem određenog 

ponašanja ljudi pri čemu se stvara svest o obaveznosti određenog ponašanja. Imaju različite 
sankcije: bojkot, prezir, osuda... Ako sankcije potpiše država, ta norma se pretvara u običajno 
pravo.

2.Moralne norme

 određuju ponašanja ljudi u skladu sa moralnim shvatanjima tako da se čini 

ono što društvo smatra dobrim, a zabranjuje se ono što društvo smatra zlim. Imaju razne 
sankcije za kršenje: osuda, prezir, bojkot, podsmeh, kao i specifična sankcija - griža savesti. 
Moralne norme su podložne promenama.

3.Pravne norme

 su pravila ponašanja ljudi čiju primenu obezbeđuje država aparatom 

prinude. Osnovni element pravnog sistema. Više pravnih normi koje regulišu jedan društveni 
odnos čini pravni institut (ustanovu). Više pravnih instituta koji regulišu slične društvene 
odnose čine granu prava.

 -Prime

r pravne norme: 

Svako ko ima stan

dužan je da plati porez u protivnom, biće kažnjen.

hipoteza dispozicije

dispozicija

hipoteza sankcije

Elementi pravnih normi:

- Hipoteza (pravna pretpostavka)

 sadrži jedan ili više uslova koje treba ispuniti da bi se 

primenila pravna norma. Može biti u vidu hipoteze dispozicije i hipoteze sankcije. Hipoteza 
dispozicije sadrži uslove za primenu dispozicije. Hipoteza sankcije predstavlja deo pravne 
norme koji opisuje prekršaj dispozicije

.

- Dispozicija

 je deo pravne norme koji sadrži pravilo ponašanja

- Sankcija

 je deo pravne norme koji sadrži posledicu koja će nastupiti ako se prekrši 

dispozicija. 
Postoje dve vrste sankcija:

a. Retributivne sankcije 

- 

njima se ostvaruje isto stanje kao da je dispozicija obavljena 

(prinudna naplata poreza)

b. Restitutivne sankcije

 - njima se postiže odmazda prema prekršiocu, a ne povraćaj u 

pređašnje stanje (npr. kazna koja se primenjuje za ubicu)

Vrste pravnih normi:

I Prema interesu vladajuće klase:

1. Dispozitivne norme

 – utvrđuju dispozicijom kako će se dati subjekat u pravnom odnosu 

ponašati, dajući mu istovremeno mogućnost da sam odredi drugo pravilo, ukoliko mu pravilo 
iz dispozicije ne odgovara

2. Imperativne norme 

 – pravila ponašanja koja određuju dispoziciju na imperativan način. 

Primena je neizostavna pod prinudom izvršenja

3. Alternativne norme

 daju subjektu mogućnost da bira između dva ili više ponašanja. 

Interes vladajuće klase je postignut ispunjenjem bilo kog pravila ponašanja

II Prema broju subjekata na koje se odnose:

1. opšte norme

 - odnose se na neodređeni broj subjekata u istovetnim situacijama

2. posebne norme

 - odnose se na posebne kategorije subjekata

3. pojedinačne norme

 - odnose se na tačno jedan određen slučaj i on se po pravilu u normi 

imenuje. Pojedinačne pravne norme nastaju na osnovu opštih pravnih normi

III Prema karakteru dispozicije: 

1. naređujuće pravne norme

 - takva pravila ponašanja koja određenom subjektu nalažu da 

postupa na određeni način. 

2. ovlašćujuće pravne norme

 - datom subjektu daju ovlašćenje da se ponaša na određeni 

način prema svom opredeljenju.

3. zabranjujuće pravne norme

 - zabranjuju subjektima obavljanje određenih radnji. 

Pravni akt

Pravni akt

 je izjava volje koja sadrži pravnu normu. 

Formu pravnog akta čine:

1. Nadležnost subjekata za njegovo donošenje

 (ovlašćenje nadležnog državnog organa da 

donosi određene akte)

2. Postupak donošenja pravnog akta

 (procedura koju donosilac akta mora da izvrši tokom  

donošenja pravnog akta)

3. Materijalizacija akta

 (način izražavanja pravnog akta)

Vrste pravnih akata su:

1.Opšti pravni akti

- sadrže opšte pravne norme. To su formalni izvori prava, a po pravnoj 

snazi poređani su u hijerarhijskoj lestvici, viši poništavaju one niže.

2.Pojedinačni pravni akti

-predstavljaju konkretizaciju opšteg pravnog akta kojim je 

regulisan određeni pravni odnos; odnosi se na određeno lice ili situaciju. 

Prema sadržini, pojedinačni pravni akti mogu biti:

a. Potpuni

 - sadrže i dispoziciju i sankciju

b. Nepotpuni 

- sadrže ili dispoziciju (upravni akt, ugovor)  ili sankciju (sudski akti)

Prema subjektima koji ih stvaraju, pojedinačni pravni akti mogu biti:

a. koje stvaraju državni organi

 (upravni i sudski akti)

b. koje stvaraju nedržavni subjekti

 (pravni poslovi)

Primena prava

To je ponašanje ljudi (pravnih subjekata) po pravnim normama.

Dobrovoljna primena prava

 je kada se subjekat ponaša u skladu sa dispozicijom. (primarni 

interes vladajuće klase).

Prinudna primena prava

 je kada se prekrši dispozicija i usledi ponašanje po sankciji. 

Pravni odnosi

Pravni odnos

 je društveni odnos koji je regulisan pravom, tj.pravnim normama. U društvene 

odnose spadaju svi odnosi u koje ljudi međusobno stupaju. Mogu biti voljni i prinudni. 

Društveni odnosi koji su regulisani pravnim normama jesu pravni odnosi.
Konstitutivni elementi (komponente) pravnog odnosa su:

1. Subjekti prava 

- fizička i pravna lica kao učesnici i stvaraoci pravnog odnosa

2. Sadržina pravnog odnosa

 je skup ovlašćenja i obaveza koje nastaju za subjekte prava u 

pravnom odnosu. Sadržina podrazumeva da postoji korelacija između prava i obaveza tj. da 
pravo ne može da postoji bez obaveza, ni obaveze bez prava.