субјективним   правима   и   представља   деилкт.   На   основу   закона   могуће   је
одступити од тог правила само у случају када посао не трпи одлагање, јер
предстоји штета или пропуштање очигледне користи за лице  о чијем је послу
реч.   Дешавају   се   случајеви   да   имовини   неког   лица   запрети   опасност
оштећења или уништења а да то лице услед било којих разлога (одсутности,
болести) није у стању да предузме потребне мере ради отклњања опасности.
Међутим уместо њега то је у стању да учини неко треће лице, по сопственој
иницијативи,   без   знања   или   овлашћења   лица   чији   су   интреси   угорожени.
Разлози узајамне помоћи и солидарности налажу да се њему у том случају
допусти да и незвано обави туђи посао.   На пример да поправи водоводне
цеви   у   кући   одустног   комшије   како   би   се   спречила   поплава;   да   прими
пошиљку подстанара; да плати туђи дуг да би се избегло принудно извршење
на имовини одсутног дужника; да угаси пожар у туђој кући. Оправдано је
допустити   мешање   у   туђе   послове   ради   прибављања   одређене   користи   за
другог кад он сам није у стању да то учини. На пример куповина за пријатеља
неке ствари коју он жели да има.

Незвано вршење туђих послова постоји увек када неко обавља туђе

послове без налога или овлашћења, али у интресу онога чији су послови.
Такво   закорачење   у   туђу   имовинску   сферу   подстакнуто   је   жељом   да   се
другоме   помогне,   па   се   стога   и   сматра   допуштеним.   Оно   ствара   одређен
облигациони однос између заинтресованих лица односно представља одређен
извор облигационих односа. Субјекти тог односа јесу лице које својевољно
обавља посао другога и које се назива

независни вршилац туђих послова

или посленик без налога, и лице чије послове обавља, а које се зове господар
посла. Ниједно од тих лица не мора бити пословно способно.Господар посла
иначе не врши никакву функцију, а на страни посленика довољна је природна
воља да ради за другога.

Облигационо право општ део

Др. Јаков Радишић

ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА И

СТИЦАЊЕ БЕЗ ОСНОВА

Институт незваног вршења туђих послова веома је старог порекла и

био је познат још у римском праву. Он се као и правно неосновано обогаћење
објашњава разлозима правичности. Ти разлози захтевају да трошкове што их
је начинило лице које је радило у туђем интресу прими на себе лице у чијем је
интресу оно радило. Незвано вршење туђих послова разликује се
однеоснованог обогаћења субјективним моментом: намером и свешћу да се
обавља туђи посао; док неосновано обогаћењекарактерише објективни
моменат: повећање имовине једног лица на рачун другог, при чему је небитно
да ли се то дешава властитом или туђом вољом, односно радњом или услед
природног догађаја.

Стицање без основа је посебан извор овлигација по Закону о

облигационим односима.Овај извор се користи у ситуацији када се
потраживање не може извести из права својине, из уговора, из пословодства
без налога, или из проузроковања штете.Зато се у правној теорији и истиче да
је стицање без основа супсидијаран извор облигационих односа.

УСЛОВИ ДА БИ НАСТАЛО

ПОСЛОВОДСТВО БЕЗ НАЛОГА

Пословодство без налога повлачи одређене обавезе за господара посла

и мимо њеогве воље. Због тога се у господару сукобљавају две противречне
жеље: с једне стране он је заинтресован да трећа лица врше његове послове,

Облигационо право општ део

Др. Јаков Радишић