UNIVERZITET U PRIŠTINI
FILOZOFSKI FAKULTET KOSOVSKA MITROVICA
KATEDRA ZA PSIHOLOGIJU
SEMINARSKI RAD
PREDMET : SOCIJALNA PSIHOLOGIJA
TEMA : POSLUŠNOST AUTORITETU
Ime i prezime nastavnika – mentora : Ime i prezime studenta i broj :
Doc.dr Srdjan Dušanić Gordan Hočko, 98/11
Kosovska Mitrovica
Decembar 2013. godine
2
Sadržaj
1. Uvod
……………………………………………………………
3
2. Dva shvatanja poslušnosti
…………………………………....
3
2.1. Poslušnost kao momenat u razvoju ličnosti
….......
4
2.1.1. Moralni razvoj po Pijažeu
…………………
4
2.1.2. Kolbergova teorija moralnog razvoja
..........
5
2.1.2.1.
Prekonvencionalni nivo
……………….....
5
2.1.2.2.
Konvencionalni nivo…………………......6
2.1.2.3.
Postkonvencionalni nivo…
……………...
..6
2.1.3. Fromova teorija autoritativnosti
…
…………
..
7
2.1.3.1.
Izražavanje autoriteta…………………..7
2.1.3.2.
Mazohistički karakter…………………..8
2.1.3.3.
Sadizam……………………………….…8
2.1.3.4.
Sado-mazohizam……………………..….9
2.1.3.5.
Rušilaštvo…………………………..…….9
2.1.3.6.
Saobražavanje pojedinca…………...…..10
2.2. Poslušnost kao pokretač ponašanja…
……....…....…11
2.2.1. Milgramova eksperimentalna istraživanja
poslušnosti prema autoritetu
………...……..…11
2.2.1.1.
Milgramovi osnovni eksperimenti
I objašnjenja poslušnosti……..…………12
3.
Zaključak
……………………………………………………..………….14
4.
Literatura
……………………………………………………..………….15
4
nalog – naređuje akciju, dok druga taj nalog sprovodi. Poslušnost može biti dobrovoljna ili
nametnuta. Obično postoji suptilna veza između voljne poslušnosti i nametnute ili nasilne. U
složenim oblicima savremenog socijalnog života, nasilje je obično zamenjeno dobrovoljnom
pokoravanju zahtevima legitimnog autoriteta. Drugim rečima, poslušnost je fenomen koji se
pretpostavlja u sistemu uloga koje su međusobno povezane u hijerarhiju (Žiropadja, Lj. ;
O
surovosti iz poslušnosti,
str. 4) .
Prilikom proucavanja pojave poslušnosti I pokoravanja autoritetu, jasno se mogu naznačiti
dve osnovne grupe istraživanja I teorija.
Prva grupa je sastavljena od teorija koja ovaj motiv doživljava kao predispozicije I cinioce
razvoja svakog čoveka koji se ne mogu izbeći, ali je moguće neprevazići ih. Kolbergova teorija
moralne svesti I Pijažeova teorija su najpoznatije teorije ove grupe. U ovu grupu teorija spadaju
jos I istraživanja autoritarnosti, prvenstveno Froma, ali donekle I Adorna I saradnika, kao I jos
neka manja ali nikako manje važna. Druga grupa je sastavljena od teorija koje na poslušnost i
pokoravanje gledaju isključivo kao na motiv koji pokreće ponašanje jedinke. U ovu grupu
spadaju teorije MekDugala (
Mc Dougall),
Milgrama (
Stenly Milgram ),
Henri Mareja (
Henry
Murray
).
2.1. Poslušnost kao momenat u razvoju ličnosti
Čuveni psiholozi Žan Pijaže i Lorens Kolberg prvi su autori koji su poslušnost autoritetu
smatrali neophodnom fazom razvoja moralnosti kod dece. obojica kao neizostavan stadijum
moralnog rasuđivanja navode poslušnost i pokoravanje autoritetu, ali istine radi, prvenstveno
autoritetu u porodici. Takođe, potrebno je naglasiti da oba ova autora iako ovu fazu smatraju
neophodnom u razvoju deteta, naglašavaju da prava moralnost nastaje tek prevazilaženjem ove
faze i prelaskom na više nivoe moralnog razvoja. Naravno, i među njima postoje neka, manja,
neslaganja. Na osnovu svojih istraživanja došli su do sličnih, ali ne identičnih rezultata.
2.1.1. Moralni razvoj po Pijažeu
Kognitivno-razvojna shvatanja prvi daje Pijaže analizirajući moralna suđenja kod dece. On
polazi od pretpostavke o međusobnoj uslovljenosti celokupnog psihičkog života. Istovremeno
Pijaže smatra da uzajamnost odnosa ljudi predstavlja jedan od glavnih izvora moralnosti. Iz
odnosa deteta sa odraslima razvija se moralna heteronomija koja se zasniva na prinudi (do 7 - 8
godine). Odnosi su jednosmerni, dete poštuje autoritet starijih; tu je i moralni realizam: dete
smatra normativno ponašanje objektivno datim (
Aleksa D. Brković,2000,
Razvojna psihologija
str.
224-225)
. Ukratko, to je:
autoritarna moralnost - biti dobar znači biti poslušan, moral je dužnost koja proizilazi
iz poštovanja (ljubavi i straha) prema roditeljima; zapovesti su neprikosnovene;
dete poštuje slovo, a ne duh normativa, rigidno prihvata pravila; merila dobrih i
5
rđavih postupaka ne spori; krivica se "iskupljuje" kaznom;
objektivizacija odgovornosti - važan je objektivni čin ponašanja a ne subjektivna
namera, motiv; krivica se zasniva na na veličini objektivne štete.
Uočljivo je da je razvoj moralnosti uslovljen ukupnim, posebno kognitivnim razvojem, ali i
obrazovno-vaspitnim uticajem. Ako roditelji naglašavaju nameru u ponašanju - deca i pre 7 - 8
godine shvate subjektivnu odgovornost. U prelaznoj fazi ona znaju da je loš postupak izvršen
namerno - lošiji od slučajnog ( Isto, str. 225 ).
Druga, zrelija faza moralnosti počinje oko 10-te godine i njena osnovna odlika I tekovina je
razvoj autonomije u moralnom rasuđivanju, dete shvata recipročnost I uzvratnost pravde. Biti
dobar ne znači više biti poslušan, već pravedan a pravednost je dvosmerna. Gubi se moralni
realizam, normativi ponašanja se shvataju kao unutrašnja obeležja ljudi. Pravila se mogu menjati
ako se većina o tome dogovori. Razvija se uviđanje opštih posledica nemoralnog ponašanja.
Sada laganje nije loše samo zbog kažnjavanja, krivice - već zbog mogućnosti gubljenja
poverenja. Kod prestupa više nije pažnja samo na kazni krivca već na otklanjanju štete i
obeštećenju žrtve (Isto, str.225) .
2.1.2. Kolbergova teorija moralnog razvoja
I ova teorija je interakcijska. Moralno rasuđivanje zavisi od intelektualnog razvoja.
Kognitivno-razvojni pristup Kolberg preuzima od Djuia (Dewey, J.) i Pijažea i redefinišući
njihova učenja provodi longitudinalne studije u raznim kulturama i stvara svoju teoriju razvoja
moralnosti. Po Kolbergu moralni razvoj prolazi kroz tri nivoa i šest stadijuma ( Isto, str. 71):
2.1.2.1.
Prekonvencionalni nivo
:
Na ovom nivou razvoja dete, prilikom tumačenja pravila i u ponašanju, vodi računa o
posledicama (nagradi, kazni, izmeni uloga). To znači da je kontrola ponašanja spoljašnja jer se
standardi izjednačuju sa spoljašnjim zahtevima ili pritiscima.
1. Poslušnost, orijentacija kaznom
:
Preovlađuje poslušnost i orijentacija kaznom jer dete ne razume pravila. Kazna je "ključ" za
razumevanje šta odrasli ne odobravaju. Moralno suđenje deteta odražava realističko-hedonističku
želju da se izbegne kazna, a ne dublje poštovanje prema pravilima i mišljenju odraslih
.
2. Instrumentalno-realistička orijentacija :
Dete veruje da je ispravan onaj postupak koji služi kao sredstvo za zadovoljenje vlastitih
potreba, a povremeno i potreba drugih. "Ako ti meni - ja ću tebi", i nema ni reči o lojalnosti,
zahvalnosti i pravednosti. Dakle, shvatanje pravednosti i reciprociteta je pragmatično, kao
uzvratna usluga.
