Универзитет у Приштини – Кос. Митровици

Учитељски факултет

Призрен – Лепосавић

Семинарски рад из књижевности за децу

Тема: 

Постанак и развој басне

Ментор:                                                              Студент: 

Лепосавић, октобар 2011. године

Увод

„Басна је први израстак и пород човеческога оштроумија и њоме 

су се служили велики људи за учинити сваком чувствителне високе и 

опште полазне науке“

Доситеј Обрадовић

Да би сачувао свој живот у анималној природи , човек је у добу 

дивљине морао да сарађује са животињским светом. Његов опстанак и 

развој у суровој природи умногоме је зависио од животиња. Морао је 

да једе, да се обуче а и да их припитоми и тако крати своју отуђеност и 

самоћу. Тако упућен на суживот са животињама није ни чудо што је 

њихове обрисе оваплотио у ликовним остварењима оцртавајући зидове 

пећина.   У   развоју   човека   значај   и   улога   животиња   осликава   се   и   у 

митологији да приносећи их као жртве на олтаре божанстава.  Такође, 

древни човек је животиње уносио и у своја казивања: песме и приче, 

па   је   тако   настало   посебни   књижевни   жанр   –   басна   која   потиче   из 

животињског епа. 

Иако   не   блиска   младим   читаоцима,   због   алегорије   која   је 

осликава у целини и тако описујући свет животиња у ствари описује 

људе и њихове карактерне особине, басна је веома далека од поимања 

младих. О басни и самом утицају на читаоце, децу, којима никад у 

ствари није ни била намењена, било је различитих мишљења. 

Међу истакнутим противницима овог књижевног жанра, и то Ла 

Фонтенове   басне,   био   је   и     просветитељ   Жан   –   Жак   Русо.   У   свом 

2

background image

Želiš da pročitaš svih 8 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti