Uvod
Zemlja je jedna od 9 planeta Sunčevog sistema koje se okreću oko Sunca u istom smeru (od zapada na
istok)
Pored 9 planeta Sunčev sistem ima još
57 satelita (mesec, Fobos, Denmos, Titan i dr)
10000 asteroida
100 biliona kometa
Sunce je centralna zvezda našeg sistema po masi 320000 puta veća od Zemlje, a po prečniku 109 puta
veća od Zemlje
Površinski omotač Sunca fotosfera: 6000
o
C koja zrači ogromnu kol. energije, do Zemlje dolazi 1,93
cal/cm u minuti.
Ova energija predstavlja glavnu pokretačku snagu i izvor života na Zemlji
Zemlja, postanak, osobine i sastav
Pouzdano se ne zna kada i kako je nastao Sunčev sistem, ali postoje razne hipoteze koje se
uopšteno mogu podeliti u dve grupe:
1. Hlađenjem i kondenzacijom vrelih kosmičkih gasova
Kant –Laplasova – nebularna hipoteza,
prvobitna maglina-nebula koja je od gasova i para, rotira i
povećava centrifugalnu silu. Dobija oblik elipsoida. Sa ekvatorijalnog dela otkidaju se prstenovi koji
hlađenjem prelaze u tečno pa u čvrsto stanje – nastaju planete)
Dokazi koji opravdavaju ovu hipotezu:
1.Svi čanovi Sun. sistema imaju sličan hem. i min. sastav
2.Visoka temp. u unutrašnjosti Zemlje nasleđena je od Sunca
3.Meteoriti imaju sličan sastav kao i Zemlja
4.Postojanje i drugih sličnih maglina u vasioni
5.Ceo Sunčev planetski sistem kreće se po jednoj ravni i u jednom pravcu što je uslovljeno zajedničkim
izvorom osnovne sile kretanja
6.Uzorci stena sa Meseca sastoje se od istih elemenata i minerala kao i stene na Zemlji
Džems Džinsova hipoteza: zvezda u prolazu otkida delove usijane mase Sunca – protuberance, otkinuti
delovi ostaju u sferi gravitacionog dejstva Sunca, hlade se i skupljaju – nastaju planete)
2. Obrazovanje hladnog tela nagomilavanjem meteorita i kosmičke prašine
Šmitova hipoteza Sunce je zašlo u oblak hladnih gasova i kosmičke prašine, pod dejstvom gravitacije
stvorio se gust sloj meteorita, njihovim međusobnim sudaranjem i privlačenjem stvorile su se planete.
Tako nastale planete su se pod uticajem gravitacije zgušnjavale a pod dejstvom radiohemijskih procesa
njihova unutrašnjost se zagrevala i iz čvrstog prešla u tečno stanje.
Zemlja svakodnevno postaje teža za oko 1t, usled padanja kosmičke prašine i meteorita na njenu
površinu.
Fizičke osobine zemlje
Poluprečnik Zemlje na polovima 6.357 km
Poluprečnik Zemlje na ekvatoru 6.378 km
Dužina meridijana 40.008 km
Dužina ekvatora 40.075 km
Ukupna površina Zemlje 510.000.000 km
2
Ukupna zapremina Zemlje 1.800.000 km
3
Ukupna površina mora na Zemlji 361.000.000 km
2
Ukupna površina kopna na Zemlji 149.000.000 km
2
