Postavljanje hipoteza i utvrđivanje nacrta istraživanja

Postavljanje hipoteza i 

utvrđivanje nacrta 

istraživanja

Profesor                                                                                                  Student

1

Uvod

Svako naučno istraživanje podrazumeva sistematsko proučavanje pojava i procesa koji se 

odigravaju   u   prirodi   i   društvu.   Takvo   sistematsko   proučavanje   nije   moguće   bez   primene 

objektivnih   instrumenata   za   prikupljanje,   obradu   i   analizu   podataka   i   bez   primene   naučnih 

metoda za izvođenje zaklјučaka, pravilnosti i zakonitosti o svojstvima predmeta istraživanja.

Upravo zato, sva sistematska naučna proučavanja zahtevaju da se unapred planiraju i 

projektuju,   odnosno   da   se   u   jednom   naučnooperativnom   i   planskom   dokumentu,   nazvanom 

projekat   istraživanja   unapred   osmisli   način   sticanja   naučnog   saznanja,   koje   će   predstavljati 

logički   strukturiranu   celinu,   racionalnih   i   svrsishodnih,   međusobno   saglasnih   i   funkcionalno 

povezanih stavova, sudova i zaključaka o predmetu istraživanja. 

Opšta   metodologija   naučnog   istraživanja   definisala   je   naučne   standarde,   pravila   i 

procedure po kojima se izrađuje projekat naučnog istraživanja. Projekat naučnog istraživanja ima 

standardnu strukturu elemenata projekta koja se sastoji od: 

a) nacrta naučne zamisli; 

b) planova istraživanja, i 

v) instrumenata istraživanja, uključujući i plan sređivanja i obrade podataka. 

S obzirom na brojne teškoće na koje nailaze mladi istraživači u zasnivanju nacrta naučne 

zamisli   u   svojim   master   radovima   i   doktorskim   disertacijama,   naučnoj   i   stručnoj   javnosti 

ponuđena su prva tri elementa strukture nacrta naučne zamisli projekta istraživanja: formulaciju 

problema   istraživanja,   određivanje   predmeta   istraživanja   i   formulisanje   naučnih   i   društvenih 

ciljeva istraživanja. 

3

Takav jedan složeni naučni dokument predstavlja strukturirani sistem, sastavljen iz tri 

isto tako složena dela: 

1. Nacrta naučne zamisli, planova istraživanja i instrumenata istraživanja, uklјučujući i plan 

sređivanja i obrade podataka.

2.  Nacrt naučne zamisli je deo projekta istraživanja koji se smatra isključivo naučnim delom 

projekta.   U   nacrtu   naučne   zamisli   saopštavaju   se   naučna   saznanja   od   kojih   se   polazi   u 

istraživanju, naučne i druge kategorije, pojmovi, stavovi sudovi, zaključci, hipoteze i metode 

istraživanja pojave, problema i predmeta koji se istražuje. Otuda je po svom naučnom karakteru, 

nacrt   naučne   zamisli   jedna   složena   celina,   odnosno   sistem   naučnoteorijskih   i   metodoloških 

stavova o pojavi, problemu i predmetu istraživanja kojim se projekat istraživanja bavi.

3. Nacrt naučne zamisli se sastoji od šest logičkih delova – celina: 

1) formulacije problema istraživanja; 

2) određenja predmeta istraživanja; 

3) ciljeva istraživanja; 

4) hipoteza od kojih se polazi u istraživanju; 

5) načina istraživanja, i 

6) naučne i društvene opravdanosti istraživanja.

Formulacijom problema istraživanja obavlјa se prelaz od stvarnog društvenog problema 

do   problema   koji   se   rešava   konkretnim   istraživanjem   ili   serijom   istraživanja.   Određenjem 

predmeta istraživanja neposredno se utvrđuje šta će se zaista istraživati u okviru teme (naslova, 

naziva) istraživanja. Naučnim i društvenim cilјevima istraživanja definišu se zadati nivoi koje 

treba ostvariti sprovođenjem istraživanja, kao i društvena svrha samog istraživanja. Hipotetičkim 

okvirom   istraživanja   se   kroz   sistem   hipoteza   (opšte   –   generalne,   posebnih   i   pojedinačnih), 

njihovih varijabli i odnosa između njih i bitnih indikatora, saopštavaju osnovne pretpostavke o 

predmetu istraživanja. 

4

U načinu istraživanja saopštavaju se metodološko-teorijska polazišta, metode, tehnike, 

instrumenti, postupci i bitna svojstva istraživanja. Akcenat ovog dela projekta istraživanja je na 

načinima   prikuplјanja   podataka,   njihove   obrade   i   korišćenja.   Naučnom   i   društvenom 

opravdanošću istraživanja izražava se upotreblјivost (naučna i društvena) istraživanja. Da bi 

istraživanje   imalo   naučni   karakter,   svaki   od   ovih   elemenata   nacrta   naučne   zamisli   projekta 

istraživanja ima svoju specifičnu naučnu ulogu koja mora da se elaborira u nacrtu naučne zamisli 

projekta   istraživanja,   do   nivoa   koji   će   omogućiti   potpuno   razumevanje   suštine   projekta 

istraživanja. 

2. Postavljanje hipoteza istraživanja

Četvrti deo nacrta naučne zamisli odnosi se na postavlјanje hipoteza ili pretpostavki na 

kojima će istraživanje počivati. Hipoteze predstavlјaju značajan deo projekta kod svih vrsta 

istraživanja. U naučnim istraživanjima, hipoteze treba postavlјati, razvijati, izvoditi isklјučivo po 

pravilima metodologije nauka, uz poštovanje specifičnosti pojedinih naučnih oblasti u kojima se 

realizuju istraživanja.

U udžbenicima metodologije daju se različite odredbe hipoteza prema kojima je hipoteza 

–   moguće  rešenje   problema  istraživanja;   stav   koji   se   mora   podvrgnuti  istraživanju   da  bi   se 

odredila vrednost; gledanje unapred; međuodnos promenlјivih; postavlјa ono što predviđamo; 

približno predviđanje, ili približan zaklјučak. Na osnovu navedenih definicija možemo zaklјučiti 

da je u njima izraženo samo neko od važnih svojstava hipoteza, bez sveobuhvatnog i preciznog 

definisanja ovog pojma. Radi lakšeg razumevanja suštine i značaja hipoteza dajemo sledeću 

radnu   definiciju:   Pod   hipotezama   podrazumevamo   naučno   zasnovane   pretpostavke   o   još 

nepoznatim   svojstvima   predmeta   istraživanja   koje   će   dalјom   istraživačkom   procedurom   biti 

podvrgnute proveri i potom, zavisno od rezultata istraživanja, usvojene, delimično usvojene, ili 

odbačene . 

Hipoteze čine stvaralačku stranu istraživanja i one su neka vrsta instrumenta pomoću 

kojih upoznajemo nepoznato. Najvećim delom one su rezultat ideja do kojih istraživači dolaze 

6

1- Prvo, da hipoteze ne treba da budu ni uže ni šire od predmeta istraživanja. 

2- Drugo, da hipoteze moraju biti adekvatne i simetrične operacionalnom određivanju predmeta 

istraživanja,   što   znači   da   treba   da   budu   razvijene   na   nivou   opštosti   na   kojem   je   razvijeno 

operacionalno određenje predmeta istraživanja. 

To   u   praksi   naučnih   istraživanja   znači   da   se   generalna   hipoteza   odnosi   na   osnovne 

pojmove   istraživanja   koji   su   u   teorijskom   delu   istraživanja   objašnjeni,   i   iz   kojih   se   dalјom 

operacionalizacijom izvode posebni, a iz posebnih pojedinačni pojmovi istraživanja. Svi ovi 

pojmovi moraju da budu objašnjeni u operacionalnom određenju predmeta istraživanja. Posebne 

hipoteze se odnose na posebne pojmove ili strukturalne činioce predmeta istraživanja koji su 

identifikovani u operacionalnom određenju predmeta istraživanja. A pojedinačne hipoteze se 

odnose   na   pojedinačne   pojmove   ili   potčinioce   pojedinih   strukturalnih   činilaca   predmeta 

istraživanja koji su navedeni u operacionalnom određenju predmeta istraživanja. 

3- Treće pravilo jeste da hipoteze moraju biti odgovarajuće, saglasne sa cilјevima istraživanja, i 

to, kako sa naučnim, tako i sa društvenim cilјevima. Saglasnost hipoteze sa naučnim cilјevima 

istraživanja ostvaruje se tako što su one usmerene na sticanje naučnog saznanja onog nivoa koji 

je predviđen cilјevima istraživanja. Slično tome, saglasnost sa društvenim cilјevima istraživanja 

hipoteze   ostvaruju   dovolјnim   i   odgovarajućim   bavlјenjem   činiocima   predmeta   istraživanja, 

bitnim za omogućavanje korišćenja rezultata istraživanja u određene društvene svrhe.

4-  Četvrto pravilo je da je hipoteza teorijski ili empirijski proverlјiva. Ako je praksa vrhovni 

verifikator saznanja, hipoteze moraju, u konačnom, biti i empirijski proverlјive. Ako polazimo 

od činjenice da je teorija naučno verifikovano i od prakse provereno saznanje, kao i da je teorija 

deo lјudske prakse i njene stvarnosti, onda se izvodi zaklјučak da se hipoteze postavlјaju i 

proveravaju i kada je u pitanju teorijsko istraživanje. 

Prema savremenim metodološkim shvatanjima osnovne odlike hipoteza su: 

a) da je iskaz hipoteze smislen, da sadrži odgovarajući stav o predmetu – delu predmeta na koji 

se odnosi; 

b) da je iskaz hipoteze logički i teorijsko-empirijski osnovan;