POSTOPERATIVNE KOMPLIKACIJE
proces zdravstvene nege
Postoperativne komplikacije su rezultat osnovnog oboljenja, operativne
procedure i drugih faktora, koji ne moraju biti u vezi sa oboljenjem i operativnom
procedurom. U neposrednom postoperativnom toku komplikacije se prezentuju
nejasnim simptomima, a klinički znaci često dugo izostaju.
Najveći broj hirurških komplikacija se vezuje za osnovno oboljenje, zbog koga je
operativni zahvat i izveden. Ukoliko u preoperativnoj pripremi faktori rizika nisu
otklonjeni ili bar smanjeni na minimum, pojava komplikacija postaje sasvim
izvesna.
Mnoge pridružene bolesti (dijabetes, hipertenzija, okluzivna vaskularna bolest i
opstruktivna respiratorna bolest) se posle većih operativnih procedura mogu
drastično pogoršati. U tako komplikovanom postoperativnom toku moguće su
pojave i specifičnih komplikacija, vezanih za zarastanje anastomoza, šavnih linija
i operativne incizije.
Operativna tehnika je od posebnog značaja za pevenciju komplikacija u
neposrednom postoperativnom periodu.
Uzroci pojave postoperativnih komplikacija
su smanjena otpornost
organizma, prouzrokovana operativnom traumom, anestezijom, poremećajem
funkcija važnih organa, a nekada i lošim ishodom operacije.Nepravilna,
nestručna i nedovoljna briga za bolesnika u postoperativnom toku može
prouzrokovati
komplikacije
opasne po život.
Postoperativne komplikacije najpraktičnije je podeliti u
rane
, koje se javljaju
neposredno posle operacije ili u toku 48 sati i tokom perioda zarastanja rane, i
kasne
, nastale 7—10 dana posle operacije.
Rane postoperativne komplikacije
Ove komplikacije nastaju tokom prvih sedam dana posle operacije. To su:
•
povišena temperatura,
•
promena pulsa i pritiska,
•
povraćanje,
•
dilatacija želuca,
•
štucanje,
•
retencija mokraće,
•
postoperativni cistitis,
•
zastoj rada creva,
•
šok,
•
krvarenje,
•
infekcija — gnojenje rane,
•
glavobolja,
•
psihičke promene i
•
plućne komplikacije.
•
serom
Temperatura
Temperatura može biti povezana sa raznim komplikacijama i uvek je znak
upozorenja.
Na dan operacije i nekoliko dana po operaciji temperatura se povećava zbog
resorpcije toksičnih materija i raspadnih produkata iz operativne rane, koji su
nadražili centar za termoregulaciju i prouzrokovali povišenu telesnu temperaturu.
slika 1 . termometar
Resorptivna temperatura traje dva do tri dana, a zatim se vraća na normalne
vrednosti.
Duže trajanje temperature je znak da postoji infekcija rane ili neke druge
komplikacije (urogenitalne, intraperitonealne I dr.).
Te komplikacije treba na vreme otkloniti, a terapija se određuje prema vrsti
nastale komplikacije.
Promene pulsa i pritiska
Krvni pritisak je
pritisak krvi
na arterije i meri se u milimetrima živinog stuba:
optimalan krvni pritisak je do 120/80 mmHg
normalan krvni pritisak je do 130/85 mmHg
visoko normalan krvni pritisak je do 130- 139/85-89 mmHg
Očitavanjem vrednosti na skali ili ekranu u trenutku pojavljivanja i gubitka ovih
tonova, dobija se vrednost krvnog pritiska koja ne odstupa od stvarnih vrednosti
za više od 10%.
slika 4 – sistolni I dijastolni pritisak
slika 5 – sistolni I dijastolni pritisak
Neposredno po operaciji može doći do ubrzavanja pulsa (tahikardija, 80 do 140
otkucaja u minuti) ili do njegovog usporavanja (bradikardija, 40 do 50 otkucaja u
minuti),zavisno od vrste operacije i stanja kardiovaskularnog aparata.
Nekada se javljaju poremećaji i u srčanom ritmu (aritmija).
Povraćanje
Zbog operativne traume i primene analgetika i anestetika može doći do
postoperativnog povraćanja.
slika 6 – vomitus
Dilatacija želuca
Predstavlja tešku i izuzetno retku komplikaciju koja nastaje usled zastoja u
pražnjenju želuca, bilo refleksno ili mehanički. Bolesnik obilno povraća, trbuh mu
je neznatno naduven, jezik suv, puls ubrzan i ima osećaj težine u želucu.
Klinička slika je veoma teška i opšte stanje bolesnika postepeno se pogoršava.
Puls je slab, mekan, veoma ubrzan, jedva se pipa, krvni pritisak je nizak, a
ekstremiteti su hladni i cijanotični.
Stalna gastrična sukcija radi evakuacije želudačnog sadržaja sprečava razvoj
dilatacije želuca.
Retencija urina
Kratka postoperativna oduzetost bešike kao posledica anestezije.
Bolesnik posle operacije mokri u toku noći ili izjutra. Količina je mala, a
koncentracija velika.
Krvarenj
e
(hematoma) posle operacije je izuzetno retka komplikacija koja se
rešava podvezivanjem ili koagulacijom krvnog suda. Svaka operacija, pa i ona
koja spada u takozvane rutinske, nosi rizik od komplikacija. Deset dana od
intervencije su najkritičniji za bolesnika. Krvarenje, infekcija rane, tromboza i
bakterijska infekcija najozbiljnija su stanja koja mogu da se jave neposredno
posle hirurškog zahvata.
slika 7 – operaciona sala
U postoperativnom toku krvarenje direktno ugrožava život bolesnika. Nastaje iz
telesnih šupljina ili operativne rane. Najveći broj komplikacija događa se u
jedinicama intenzivne nege. Sestra je dužna da kontroliše bolesnika, i da, čim
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
