INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE
(DIPLOMSKI RAD)
POSTUPAK LIŠENJA POSLOVNE SPOSOBNOSTI
FIZIČKOG LICA I NJEGOVOG DEJSTVA
MENTOR: STUDENT:
Prof. dr Ferid Bulić
Elma Đakovac
Novi Pazar, 2019. god.
4
stanarskog prava (ili prava zakupa) na stanu u državnoj ili društvenoj svojini, u slučaju prestanka
braka; šastavljanje, potvrđivanje, čuvanje i poništenje isprava; sudski depozit. Neprave
vanpamične stvari su one za koje je zakon izričito odredio da se imaju raspraviti u vanpamičnom
postupku, iako bi se po svojoj prirodi mogle rešavati u parničnom ili upravnom postupku i tu
spadaju: priznanje stranih sudskih i arbitražnih odluka; određivanje naknade za eksproprisanu
nepokretnost; uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari; deoba zajedničke stvari ili
imovine; uređenje međa; uređenje odnosa između etažnih vlasnika u pogledu troškova
održavanja zajedničkih delova zgrada i snošenja troškova, ako o tome nema sporazuma;
uređivanje odnosa između etažnih vlasnika ako nema sporazuma o pretvaranju idealnih đelova u
etažnu svojinu
5
2. POJAM VANPARNIČNOG POSTUPKA
2.1. Pojam vanparničnog postupka
Odredbom čl. 1. Zakona o vanparničnom postupku Srbije (u daljem tekstu ZVPS), određuju se
pravila po kojima postupaju i odlučuju sudovi u ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim
pravnim stvarima koje se po tom ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku, odnosno
odredbe tog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti sudova za koje
zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanpamičnom postupku, ako se ne odnose na
zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe
ZPP. To je zakonska definicija vanpamičnog postupka.
1
Zakoni o vanpamičnom postupku Srbije i Cme Gore izvršili su zakonsku klasifikaciju
vanpamičnih postupaka, a ne vanpamičnih stvari, u sledeće gmpe: postupci uređenja ličnih
stanja; postupci uređenja porodičnih odnosa; postupci u imovinskim stvarima; postupak
sastavljanja, čuvanja, potvrđivanja i poništavanja isprava i sudski depozit.
Zakoni o vanparničnom postupku Srbije i Cme Gore u svom prvom delu sadrže opšte odredbe, u
kojima se uređuju pojam (defmicija) vanparničnog postupka i regulišu opšti instituti
vanpamičnog postupka, koji se primenjuju u svim posebnim vanpamičnim postupcima iz tog
zakona, kao i i u dmgim vanpamičnim stvarima u kojima nisu uređena pravila postupka, dok u
dmgom delu regulišu posebne vanpamične postupke po grupama i pojedinačno u okvim svake
grupe. Iz tih razloga, u teoriji i u praksi govori se o opštem vanpamičnom postupku i posebnim
vanpamičnim postupcima. Imajući to u vidu, obradićemo posebno opšti, a posebno ostale
vanparnične postupke. Istovremeno, imaćemo u vidu Zakon o vanparničnom postupku Srbije.
U ZVPS, razgraničenje je izvršeno primenom zakonskog kriterijuma i kao osnovnog, ali i
primenom kriterijuma spora kao dopunskog kriterijuma. To znači da se vanpamični postupak
primenjuje samo u onim pravnim stvarima koje su zakonom, izričito propisane, ali se može
voditi i u drugim i pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova, ako se ne odnose nal zaštitu
1
Stojanović, D. — Uvod u građansko pravo, Beograd, 1974, str. 205 — 206
7
ostavinski postupak se prekida do pravosnažnog okončanja tog postupka. Ako se postupak u
roku ne pokrene, sud će dovršiti ostavinski postupak kao da zahteva učesnika nije bilo (čl. 24).
Upućivanje na pamicu, u toku vanparničnog postupka, zbog spora učesnika o činjenicama,
posledica je okolnosti što se spome činjenice ne mogu rešavati u vanpamičnom postupku.
ZVPS predviđa slučajeve upućivanja na pamicu i u nekim posebnim vanpamičnim postupcima.
Odredbom čl. 119 ZVPS, određeno je, da će sud prekinuti postupak raspravljanja zaostavštine i
uputiti stranke (učesnike) na pamicu ili drugi postupak, ako su među njima spome činjenice od
kojih zavisi neko njihovo pravo, a naročito ako su spome činjenice od kojih zavisi pravo na
nasleđe, a naročito: punovažnost ili sadržina testamenta; odnos naslednika i ostavioca na osnovu
koga se po zakonu nasleđuje; pravo nadživelog bračnog dmga i potomaka ostaviočevih koji su
živeli sa ostaviocem u istom domaćinstvu da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti domaćinstva,
koji služe za zadovoljavanje svakodnevnih potreba; veličina naslednog dela, a naročito
uračunavanje u nasledni deo; osnovanost isključenja nužnih naslednika ili osnovanost razloga za
nedostojnost; o tome da li se neko lice odreklo od nasleđa. Ako su u navedenim slučajevima
činjenice nespome, a postoji spor o primeni prava (pravno pitanje), ostavinski sud sam raspravlja
to pitanje u ostavinskom postupku.
Ako među strankama (učesnicima) postoji spor o pravu na legat ili o dmgom pravu iz
zaostavštine (koje nije nasledno pravo), ostavinski sud takođe upućuje učesnike na pamicu ili
drugi postupak, ali u tom slučaju nije ovlašćen da postupak prekida (čl. 120).
Kad se naslednici spore o činjeničnom ili pravnom pitanju, ostavinski sud uvek prekida
raspravljanje zaostavštine i upućuje učesnike da povedu pamični ili dmgi postupak u sledećim
slučajevima: ako postoji spor o tome koja imovina ulazi u zaostavštinu; ako postoji spor o pravu
potomaka ostaviočevih koji su sa njim živeli u zajednici da im se iz zaostavštine izdvoji deo koji
odgovara njihovom doprinosu u povećanju vrednosti ostavi očeve imovine (čl. 121).
Ako se u postupku deobe zajedničke stvari ili imovine među zajedničarima pojavi spor o pravu
na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno
imovini, ili je spomo koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, sud prekida
