Postupak pred Sudom
Opšta pravila o postupku pred Ustavnim sudom
Učesnici u postupku
Prethodni postupak
Javna rasprava
Opšta pravila o postupku pred Ustavnim sudom
Rad Ustavnog suda dostupan je javnosti, koja se obezbeđuje javnim raspravljanjem u postupku
pred Ustavnim sudom, objavljivanjem odluka, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja i na
drugi način. Javnost se može isključiti, ali samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i
morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, o
čemu odlučuje Ustavni sud, s tim da se isključenje javnosti ne odnosi na učesnike u postupku, njihove
punomoćnike i predstavnike stručne javnosti. Radi efikasnosti rada Ustavnog suda i sprečavanja
prejudiciranja mogućeg rešenja spornog ustavnopravnog pitanja, Zakon zabranjuje sudiji Ustavnog suda da
javno iznosi svoje mišljenje o pitanju koje je predmet spora pred Ustavnim sudom.
Omogućavanje uvida u spise predmeta koji se vodi pred Ustavnim sudom i njihov prepis može
zahtevati svako lice i bez dokazivanja pravnog interesa, ako se radi o informaciji od javnog značaja, u
skladu sa zakonom koji uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Uvid u spise predmeta i
prepis spisa neće se dozvoliti ako postoje razlozi za isključenje javnosti i u drugim slučajevima, u skladu sa
zakonom.
Postupak pred Ustavnim sudom vodi se na srpskom jeziku uz upotrebu ćiriličkog pisma, a
službena upotreba drugih jezika i pisama vrši se u skladu sa zakonom koji uređuje upotrebu tih jezika i
pisama. Postupak pred Ustavnim sudom vodi se po pravilima utvrđenim Zakonom, a na pitanja postupka
koja nisu njime uređena shodno se primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona. Istovremeno, o
pitanjima postupka koja nisu uređena ovim zakonom ili odredbama procesnih zakona, Ustavni sud odlučuje
u svakom konkretnom slučaju.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Učesnici u postupku
Učesnici
u
postupku
pred
Ustavnim
sudom
su:
1) državni organi, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, narodni poslanici, u postupku
za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač);
2) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (u daljem tekstu:
inicijator); 3) donosilac zakona, statuta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave i
drugog opšteg akta (u daljem tekstu: opšti akt) koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, kao i
strane
koje
su
zaključile
kolektivni
ugovor;
4) politička stranka, sindikalna organizacija ili udruženje građana čiji je statut ili drugi opšti akt predmet
ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o čijoj se zabrani rada odlučuje;
5)
verska
zajednica
o
čijoj
se
zabrani
rada
odlučuje;
6) svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena
nadležnost sudova, kao i organ za sprovođenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor;
7) državni i drugi organi koji prihvataju, odnosno odbijaju nadležnost, kao i svako ko zbog prihvatanja,
odnosno
odbijanja
nadležnosti
nije
mogao
da
ostvari
svoje
pravo;
8) Vlada, Republički javni tužilac i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih
organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, u postupku za zabranu rada političkih stranaka,
sindikalnih
organizacija,
udruženja
građana
ili
verskih
zajednica;
9) podnosilac ustavne žalbe, kao i državni organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja
protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba;
10) organ određen statutom autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u postupku po
žalbi ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave
onemogućava vršenje nadležnosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i organ
protiv
čijeg
je
pojedinačnog
akta
ili
radnje
izjavljena
žalba;
11) Narodna skupština i predsednik Republike kada se odlučuje o postojanju povrede Ustava u postupku za
njegovo
razrešenje;
12) sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije, kao i
organ
koji
je
doneo
odluku
o
prestanku
funkcije;
13)
druga
lica
u
skladu
sa
zakonom.
Pored navedenih, Zakon dozvoljava učešće i drugih lica i to onih koje Ustavni sud pozove.
Prethodni postupak
Postupak pred Ustavnim sudom sastoji se od prethodnog postupka, u kome se proverava da li
postoje procesne pretpostavke i drugi uslovi za vođenje postupka i odlučivanje, razmatranja i odlučivanja,
kojim se meritorno okončava ustavni spor. U prethodnom postupku Ustavni sud od učesnika u postupku i
drugih lica, prikuplja podatke, obaveštenja, mišljenja i dokaze, te obavlja druge radnje koje su od značaja
za raspravljanje i odlučivanje na sednici Ustavnog suda, a naročito: da li je Ustavni sud nadležan za
odlučivanje; da li je predlog podnet od ovlašćenog predlagača, odnosno da li su predlog, inicijativa ili
ustavna žalba potpuni i razumljivi; da li su dostavljeni potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i
dokumenta; da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. Prethodni postupak vodi
sudija izvestilac, kome u vođenju postupka i preduzimanju radnji pomaže obrađivač predmeta.
Podnesci upućeni Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu i moraju
biti potpisani, a ne mogu se izjaviti usmeno na zapisnik kod Ustavnog suda. Ustavna žalba, predlog,
inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu, odnosno,
ako je upućen preko pošte preporučeno, dan predaje pošti smatra se kao dan predaje Ustavnom sudu.
Takođe, elektronska pošta, pismena dostavljena telefaksom i telegrami upućeni Ustavnom sudu, ne
smatraju se podnescima kojima se pokreće postupak, odnosno inicira pokretanje postupka pred Ustavnim
sudom. Svi podnesci upućeni Ustavnom sudu primaju se i evidentiraju u pisarnici.
Na zahtev Ustavnog suda, odgovor na predlog, inicijativu i rešenje o pokretanju postupka za
ocenjivanje ustavnosti, odnosno zakonitosti opšteg akta, daje donosilac tog akta, odnosno organ koga on
ovlasti. Ustavni sud može, povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti
drugog opšteg akta koji donosi Narodna skupština, kao i inicijative za ocenu ustavnosti statuta autonomne
pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, pre pokretanja postupka, a polazeći od složenosti
predmeta i njegovog značaja, da zatraži mišljenje od Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne
pokrajine, odnosno skupštine jedinice lokalne samouprave. Kada su predlog, ustavna žalba, zahtev ili drugi
akt kojim se pokreće postupak pred Ustavnim sudom, odnosno inicijativa, nerazumljivi, nepotpuni, ne
sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje
u predmetu, Sud će od podnosioca zatražiti da, u roku od 15 dana, otkloni nedostatke i upozoriće ga na
posledice propuštanja utvrđene Zakonom. Ako nedostatak bude otklonjen u ostavljenom roku, smatraće se
da je akt podnet Ustavnom sudu onog dana kada je prvi put bio podnet.
U prethodnom postupku moguće je da Ustavni sud odbaci predlog, inicijativu, ustavnu žalbu,
zahtev, odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak. Sud će odbaciti neki od navedenih podnesaka: 1) kad
Ustavni sud utvrdi da nije nadležan za odlučivanje; 2) ako podnesak nije podnet u određenom roku; 3) kad
u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemogućavaju postupanje; 4) kada za vođenje
postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrđene zakonom (npr. kada je predlog povučen, a
Ustavni sud ne nađe osnova da sam nastavi postupak, kada je donosilac opšteg akta čija se ocena
