BEZBEDNOST I KRIMINALISTIKA
SEMINARSKI RAD:
POSTUPAK UVIĐAJNE EKIPE NA LICU MESTA SAOBRAĆAJNE NESREĆE
Student: Milica Glušac
Broj indexa: 17011/17
Novi Sad, 2019
4
• da se utvrdi da li konkretan događaj predstavlja krivično delo koje se goni po službenoj
dužnosti ili ne;
• da se utvrde bitni elementi krivičnog dela, mesto, vreme, način i sredstvo izvršenja, motiva i
dr.;
• da se utvrdi indicija na osnovu kojih se identifikovati i pronaći izvršilac ukolikoje nepoznat i
eventualni saučesnik;
• da se otkriju, obezbede, fiksiraju i protumače svi tragovi koji se nađu na licu mesta, kao i
predmeti;
• da se utvrdi identitet žrtve, visina, značaj posledica po oštećenog, eventualni doprinos žrtve
krivičnog dela.
Bezbednost saobraćaja ima za cilj nesmatano odvijanje ove egzistencijalne funkcije —
saobraćajne delatnosti u savremenom društvu uz kontinuirano smanjivanje njenin negativnih,
štetnih efekata i posledica. Osim zagađenja okoline i iscrpljivanja prirodnih resursa, najteže
posledice saobraćajne delatnosti su svakako saobraćajne nezgode koje dovode do manje ili veće
materijalne štete i nažalost, često i do ugrožavanja zdravlja i nastradalik osoba.
Radi razumevanja pojma saobraćajne nezgode neohodno je utvrditi njenu etiologiju. Etiologija
saobraćajnih nezgoda izučava uzroke koje dovode do saobraćajnih nezgoda odnosno ona izučava
odnose u sistemu ČOVEK — VOZILO — PUT - OKOLINA, koji svojim uzorčno-polsedičnim
vezama dovode do nastajanja saobraćajne nezgode. Etiologija posmatra nezgodu kao lanac
događaja i pokušava odgovoriti na pitanje koji je u lancu događaja i koliko doprineo nastanku
nezgode. Saobraćajna nezgoda se može definisati kao "događaj u seriji događaja koji obično
proizvodi smrt, povredu ili imovinsku štetu".
Komntet UN za unutrašnji transport dao je 1956. godine preporuku za definiciju saobraćajne
nezgode koja navodi da je saobraćajna nezgoda ona nezgoda koja se dogodila na mestu
otvorenom za javni saobraćaj ili koja je započeta na takvom mestu, u kojoj je jedno ili više lica
poginulo ili povređeno i u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu. Pored ove
definicije od značaja su i normativna i naučna definicija saobraćajne nezgode. Noromativna
definicija bazira se na zakonu, standardu ili drugom podzakonskom aktu i navodi da je
saobraćajna nezgoda ona nezgoda na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u
5
pokretu i u kojoj je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je izazeana metarijalna šteta.
8
Prema naučnoj definiciji, saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom
za saobraćajj ili koji je započet na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje jedno vozilo u
pokretu i u kome je jedno ili više lica povređeho ili je nastala materijalha šteta.
Pored termina saobraćajna nezgoda, koji je po zakonu o bezbednosti saobraćaja zvanični naziv,
kod nas se mogu čuti i nazivi - saobraćajna nesreća, sudar ili udes, iako se, sa stanovišta nauke,
to smatra nepravilnim izražavanjem. Termin udes se, po pravilu, koristi u železničkom i
avionskom saobraćaju, dok se nesreća i sudar ne koriste nigde.
Najčešći uzroci saobraćajnin nezgoda su nepoštovanje saobraćajnih propisa i neprilagođavanje
brzine vremenskim uslovima, odnosno svi negativni aspekti dejstva čoveka, vozila, puta i
okoline u saobraćaju.
Saobraćajne nezgode su postale mera bezbednosti ljudi i imovine u oblasti društvenog života.
Računa se da je od postanka motornog vozila do danas u saobraćajnim nezgodama drumskog
saobraćaja poginulo preko 20.000.000, a oko 15.000.000 je postalo nesposobno za bilo kakav
rad. Poslednjin godina u svetu godišnje pogine oko 250.000 ljudi, a lakše i teže povrede zadobije
preko 7. 000. 000 lica.
Nakon događanja saobraćajne nezgode, krajnji cilj je donošenje suda o nezgodi i krivici učesnika
saobraćajne nezgode. Istraživanje i objašnjavanje saobraćajnih nezgoda vrši se po pravilu
naknadno, nakon završene kriminalističko-forenzičke obrade, u okviru sudskog procesa. Dakle,
oni koji donose konačan stav (sud) o nezgodi najčešće nemaju priliku da se nađu na licu mesta
neposredno nakon nastaina saobraćajne nezgode, odnosno ne učestvuju u samoj obradi
saobraćajne nezgode. Da bi obrada saobraćajne nezgode bila pravilio izvedena neophodno je
poznavati osnovne principe i elemente saobraćajne trasologije o kojoj će biti reči u narednom
odeljku.
8
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima -Službeni glasnik RS (br. 41/2009, 53/2010,
101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US i 24/2018)
7
učestvovala u nezgodi.
10
Identifinacija predstavlja proces u toku kojeg se primenom naučnih
metoda utvrđuje da li je određeno lice ili vozilo učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi, dok se
procesom eliminacije uz primenu naučnih metoda utvrđuje da li lice ili vozilo nisu učestvovali u
saobraćajnoj nezgodi. Eliminacija i identifikacija se najčešće vrše primenom krimnnalističkin
veštačenja kojima se nedvosmisleno uvršuje da li tragovi i predmeti potiču od osumnjičeink lica i
vozila.
Razlikuju se tragovi nastali pre saobraćajne nezgode, tragovi nastali u toku saobraćajne
nezgode, tragovi nastali nakon sobraćajne nezgode. Ovakva podela tragova olakšava
njihovo traženje na licu mesta saobraćajne nezgode.
Podela tragova prema prema lokaciji odnosno mestu nalaženja tragova nakon saobraćajne
nezgode mogu postojati tragovi na kolovozu, na površinama van kolovoza, na vozilima i
objektima na licim ili leševima.
Podela tragova sa aspekta merenja može da bude Koncentrisani tragovi, Koncentrisani tragovi,
Linijski tragovi, Površinski tragovi, Zapreminski tragovi.
10
Ibid. str. 14.
