Univerzitet u Novom Sadu
Ekonomski fakultet u Subotici
Predmet:
Svetski prehrambeni sistem
Tema:
Potencijali organske poljoprivrede u opštini Apatin
Mentor: Lovre dr Koviljko
Guslov Ljiljana AEA512/14
Subotica, 2015. godina
prirodne raznolikosti, upotrebi obnovljivih izvora energije. Sastoji se u primeni
prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavanju upotrebe sintetizovanih sredstava.
Zbog sve većih negativnih efekata ustaljenih načina proizvodnje, sve veći je fokus na
organski proizvedenim proizvodima koji ne obuhvata upotrebu pesticida, insekticida,
fungicida i veštačkih đubriva koji mugu sadržati radioaktivne materije.
Organska proizvodnja u Srbiji ima sve veći značaj koji može doprineti razvoju ruralnih
područja kao i same poljoprivrede. Potencijali Srbije se ogledaju u usitnjenom posedu i
zemljištu koje nije kontaminirano štetnim materijama, te zbog ovih razloga ista je
prioritet razvoja poljoprivrede i deo strategije za razvoj ruralstva. Cilj organske
proizvodnje je u povećavanju i održavanju plodnosti zemljišta koji se postiže
plodoredom kao sistemom biljne proizvodnje i drugim agrothničkim merama. Ovim
merama se povećava biološka aktivnost zemljišta pravilnim đubrenjem i održavanjem
strukture zemljišta. Agrotehničke mere se odnose na združivanje useva, upotrebom
zelenišnog đubriva, navodnjavanjem i ozimim pokrovnim usevima. Zemljište treba
obrađivati sa lakim oruđem kako bi se što manje remetio životni prostor zemljištnih
organizama, odnosno osnovni zadatak organskog proizvođača je da se fokusira na
biološke aktivnosti. Potreba da se zemljište očuva i pospeši njegova plodnost dovele su
do izmena u tehnologiji gajenja, prvenstveno kada je obrada zemljišta u pitanju, jer se
kod organske proizvodnje smanjuje broj i intenzitet obrade. Sve veći značaj se daje ovoj
vrsti proizvodnje jer se bazira na očuvanju genetičke raznovrsnosti i povećanju
biodiverziteta, uvođenjem većeg broja biljnih i životnjskih vrsta i drugo.
Celokupni proces proizvodnje, prerade, skladištenja i transporta može da bude
podvrgnut sistematskoj kontroli od strane ovlašćene institucije u cilju dobijanja
sertifikata da je proizvod dobijen u skladu sa propisima koji važe za organsku
proizvodnju i preradu. Organska proizvodnja ne zabranjuje upotrebu preparata za
zaštitu, već su dozvoljeni, ali samo oni koji imaju isključivo upotrebnu dozvolu za
korišćenje u organskoj proizvodnji. Proizvodnja voća po organskom tipu je deo
organske poljoprivrede i zasnovana je na principima koji se oslanjaju na prirodne resuse
i biološe potencijale voćaka. Korišćenje đubriva i sredstava za zaštitu u organskoj
proizvodnji koji nisu proizvedeni na farmi, svedena je na najmanju meru.
Koriste se
sorte otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, a u zaštiti i suzbijanju
štetočina koriste se prirodni neprijatelji i specijalni biloški preparati. Za đubrenje se
koristi kompost i zelenišno đubrivo, kao i biljke azotofiksatori.
Biloške mere zaštite
ovde u potpunosti nalaze primenu, a korovi se uklanjaju mehanički ili zastiranjem
zemljišta. Nema upotrebe herbicida, tako da korišćenje motike gotovo da predstavlja
osnovni način tretmana protiv korova, a đubrenje zasada se obavlja prema biološkim i
proizvodnim zahtevima voćaka.
2. Principi organske poljoprivrede
Osnovni principi na kojima se bazira organska proizvodnja su sledeći:
1
1
?
Serbia organica - http://www.zzjzsombor.org/analiza/2011analiza.pdf
1.
Princip zdravlja
– se odnosi prvenstveno na održavanje zdravlja zemljišta,
biljaka, životinja kao i ljudi. Važnost ovog principa se ogleda u činjenici da
zdrave biljke ukoliko rastu na zdravom zemljištu omogućuju zdraviju ishranu za
životinje i ljude. Uloga organske proizvodnje je da proizvede visokokvalitetnu,
nutritivnu hranu koja doprinosi prvenstveno zdravlju ljudi. Istraživanja u
Nemačkoj su pokazala da organski proizvodi imaju viši sadržaj oligo minerala i
to posebno kalijuma i gvožđa, a takođe i viši nivo magnezijuma, fosfora i
vitamina C.
2.
Princip ekologije
– organska proizvodnja se bazira na kruženju materije unutar
agro-ekosistema, umesto na spoljnim inputima materije i energije, te je suština
ovog principa orjentisana da se organska proizvodnja zasniva na živim eko-
sistemima i ciklusima, da radi sa njima a takođe da ih podržava i pomogne u
njihovom održavanju. Organska proizvdnja treba da bude prilagođena lokalnim
uslovima, ekologiji, kulturi i razmeni. Inputi treba da se smanje ponovnom
upotrebom, recikliranjem i efikasnim upravljanjem materijalima i energijom da
bi se poboljšao i održao kvalitet životne sredine i da bi se sačuvali resursi.
3.
Princip pravednosti
– obuhvata fer odnose između okruženja, prirode i života.
Svi koji su uključeni u organsku proizvodnju treba da imaju humane odnose na
način koji obezbeđuje pravičnost na svim nivoima i prema svim stranama
odnosno farmerima, radnicima, prerađivačima, distributerima i krajnjim
korisnicima. Ovim principom se nalaže da se životinjama obezbede uslovi u
skladu sa njihovom psihologijom i prirodnim ponašanjem.
4.
Princip negovanja i staranja
– odnosi se na upravljanje organskom
proizvodnjom. Način upravljanja treba da bude veoma oprezan i odgovoran
kako bi se očuvalo zdravlje i blagostanje sadašnjih, a takođe i generacija koje
nastoje. Nauka je potrebna da bi obezbedila da organska proizvodnja bude
zdrava, sigurna i ekološki ispravna. Organski proizvođači teže povećanju
efikasnosti i produktivnosti ali ne pod rizikom da ugroze zdravlje ljudi.
Na ovim standardima zasnivaju se regulative EU, Codex Alimentarius i Zakon o
organskoj proizvodnji i organskim proizvodnima Republike Srbije koje je postavila
Međunarodna federacija pokreta za organsku proizvodnju.
3. Prednosti i nedostaci organske proizvodnje
Osnovni uslovi koji su neophodni za uzgoj organskih proizvoda su:
2
2
Negativna strana organske proizvodnje odnosi se na potrebu veće angažovanosti
proizvođača i visok nivo stručnog znanja, što u Srbiji predstavlja veliki problem zbog
nedovoljne informisanosti. Nedostatak se ogleda i u manjim prinosima, kao i
nedostacima samih inputa odnosno sredstava za zaštitu, đubriva. Smatra se da
konvencionalna hrana sadrži veoma malu količinu pesticida, koji prolaze rigorozne
testove pre nego što budu pušteni u upotrebu jer nadležne ustanove određuju tačnu
količinu zaostalih pesticida u proizvodima koja je dozvoljena. Organski proizvodi snose
velike gubitke zbog glodara, insekata i bolesti te zahtevaju veću količinu zemljišta za
istu količinu prinosa. Organska proizvodnja ne isključuje u potpunosti pesticide, več
koriste se neki koji sadrže teške metala bakra. Smatra se da sama organska proizvodnja
nije održiva jer ne može da odgovori na sve potrebe čovečanstva za hranom. Istraživači
sa instituta Stanford smatraju da organska proizvodnja nije zdravija od konvencionalne.
Oni su istraživali preko 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i
neorganska hrana. Generalno posmatrano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod
organske hrane 30% menje šanse da se nađu pesticidi. Voće i povrće sadrži slične
količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoća, iako prema nekim drugim
proučavanjima organsko mleko sadrži više omega 3 masnoća. Organska hrana ne sadrži
više azota, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i
zrelosti pri žetvi i smatraju da nema posebno dobre pogodnosti za zdravlje.
4. Ciljevi i mere organske proizvodnje
4.1.
Povećanje obima i kvaliteta organske proizvodnje
Organska proizvnja omogućava proizvođačima da proizvode kvalitetne proizvode čime
stiču konkurentsku prednost u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Podrška treba da je
usmerena na povećanju proizvodnje u smislu veličine i broja poljoprivrednih
gazdinstava koje će se baviti organskim proizvodima i poboljšati njihov kvalitet,
ostvariti konkurentske cene i unaprediti znanje koje predstavlja i te kako važan faktor za
razvoj ove proizvonje.
Država treba da podstakne razvoj organskog sektra, a naročito promociju, razvoj tržišta
i edukaciju. Zadaci treba da su usmereni na:
1. Razvoj mera finansijske podrške za proizvođače i davanje prioriteta organskoj
poljoprivredi u svim javnim pozivima za finansijsku podršku organskim
proizvođačima,
2. Pronalaženje rešenja za problem nepovoljnih uslova kreditiranja za proizvođače
koji se bave organskom proizvodnjom,
3. Podrška udruženju organskih proizvođača.
U Srbiji postoji velika potreba za unapređenjem znanja o organskoj proizvonji što se
ogleda u tome što mnogi proizvođači imaju problema da ispune zahteve za organsku
setrifikaciju. Veliki značaj imaju organske farme koje mogu dati dobre primere u
proizvodnji, promovisanju i plasiranju, a takođe i služiti kao izvor informacija i
podataka za potencijalne proizvođače. Razumevanje principa i tehnologije odraziće se
na niže troškove proizvodnje i imaće pozitivan uticaj na konkurentnost organskih
proizvoda u odnosu na konvencionalne. Uslov za postizanje ovog cilja je dovoljan broj
