Potrošnja energije u zgradama

SEMINARSKI RAD

Tema

: 

Potrošnja energije u zgradama

2

SADRŽAJ

1.

UVOD.....................................................................................................................................................5

1.1.

Pojam energije................................................................................................................................ 6

1.2.

Vrste i izvori energije.....................................................................................................................7

1.3.

Plan smanjenja potrošne energije u zgradama................................................................................9

1.4.

Energetski potencijal sektora zgradarstva....................................................................................10

2.

Energetska efikasnost u zgradarstvu.....................................................................................................11

2.1.

Uticajni parametri na potrošnju energije u zgradama...................................................................13

2.1.1.

Unutrašnja projektna temperatura.........................................................................................13

2.1.2.

Klimatski faktori...................................................................................................................15

2.1.3.

Termički omotač i geometrija zgrade...................................................................................18

2.1.4.

Karakteristike KGH sistema, izvora energije i nivoa automatske regulacije.......................18

2.2.

Potrošnja energije u Republici Srbiji............................................................................................ 20

3.

Energetske karakteristike zgrade..........................................................................................................23

3.1.

Pretpostavke za ocenu energetske efikasnosti..............................................................................23

3.2.

Energetski bilans zgrade............................................................................................................... 26

3.2.1.

Toplotni bilans zgrade u zimskim uslovima......................................................................... 28

3.3.

Emisija štetnih gasova..................................................................................................................29

4.

Energetska sertifikacija zgrade............................................................................................................. 31

4.1.

Elaborat energetske efikasnosti.................................................................................................... 31

4.2.

Opšte informacije o energetskim pasošima..................................................................................31

4.3.

Energetski razredi zgrada............................................................................................................. 33

5.

Katalog mera za unapređenje energetske efikasnosti...........................................................................35

5.1.

Omotač zgrade.............................................................................................................................. 36

5.1.1.

Zidovi....................................................................................................................................36

5.1.2.

Prozori i vrata....................................................................................................................... 39

5.1.3.

Krovne i potkrovne konstrukcije..........................................................................................42

5.1.4.

Temelji..................................................................................................................................43

5.2.

Ventilacija i klimatizacija............................................................................................................. 44

5.3.

Zamena ili renoviranje sistema za grejanje i hlađenje..................................................................46

5.3.1.

Zamena kotla........................................................................................................................ 48

5.3.2.

Zamena instalacija................................................................................................................48

4

Ovaj rad ima za cilj da sagleda stanje potrošnje energije u zgradama kao i parametre koje utiču na 
potrošnju enegrije. Na osnovu teorijskih saznanja u radu će takođe biti prikazane karakteristike i 
mere za povećanje energetske efikasnosti zgrada. 

Ključne reči ‒ energetska efikasnost, energija, potrošnja energije, zgrade.

5

1.

UVOD

Već dugi niz godina problem održivog razvoja, nameće se kao najvažnija globalna tema na svim 
svetskim skupovima vezanim za oblast energetike, ekologije, ekonomije i privrede u celini. Ova 
problematika suštinski je povezana sa nesigurnošću snabdevanja energijom s jedne strane, i sa 
zagađenjem   zivotne   sredine   i   globalnim   promenama   klime   zbog   prevelike   i   neracionalne 
potrošnje energije sa druge strane. 

Globalna ekonomska kriza koja, ne štedeći, pogađa sve države sveta i sve privredne sektore, 
ističe u prvi plan presudnu ulogu koncepta održivog razvoja i energetske efikasnosti u budućem 
kreiranju ekonomskih i političkih kretanja, kako na globalnom nivou, tako i u okviru kreiranja 
politike svake pojedinačne države. 

Potreba racionalnog korišćenja energije prvi put se na globalnom nivou pojavila tokom naftne 
krize 1973.  godine i  tada  su  vlade  mnogih  država  donele strožije  propise u  cilju  smanjenja 
potrošnje   energije,   a   između   ostalog   i   prve   propise   o   toplotnoj   zaštiti   objekata.   Interes   za 
energetsku   efikasnost   zgrada   se   smanjio   ubrzo   nakon   stabilizacije   cena   energenata,   no   taj 
problem je ponovo aktuelizovan istraživanjem uticaja potrošnje energije na promenu klime. U 
pogledu mogućeg uticaja na životnu sredinu energetski sektor jedan je od ključnih. 

Problemi životne sredine i energetski problemi posmatraju se globalno.   To je razumljivo jer 
negativne učinke izazvane neracionalnim iskorišćavanjem energije na globalnom nivou moguće 
je smanjiti samo zajedničkim delovanjem svih zemalja. Zbog toga i činjenice da će rasti potrošnja 
energije po stanovniku, moraju se pronaći što čistiji energetski izvori, a samo iskorišćavanje 
energije potrebno je racionalizovati. U budućnosti energenti će biti sve skuplji, a još relativno 
dugo vremena najveći deo energije dobijaće se iz fosilnih goriva. 

Radi smanjivanja energetske potrošnje, može se očekivati uvođenje različitih mera, a među njima 
i   plaćanje   na   emisije   CO

2

  u   atmosferu.   Stoga   razvijene   države   veliku   pažnju   posvećuju 

delotvornom   iskorišćavanju   energije,   a   između   ostalih   mera   jedna   je   i   pružanje   finansijske 
pomoći   državama   u   razvoju   namenjene   poboljšanju   postojećih   energetskih   izvora   čija   je 
delotvornost manja od njihovog negativnog uticaja na okolinu. Na taj način, uz relativno manja 
ulaganja   postiže   se   veća   racionalizacija   energetske   proizvodnje   i   potrošnje   te   se   smanjuju 
negativni globalni učinci na životnu sredinu.  

Proizvodnja, prenos, distribucija i potrošnja energije utiču na sve oblasti ljudskog rada, i na 
socijalni   i   ekonomski   napredak   svake   države.   Trenutno   stanje   u   svetu   jasno   pokazuje   da   je 
dosadašnja,   nedovoljno   kontrolisana   potrošnja   energije   u   budućnosti   teško   zamisliva. 
Konvencionalni izvori energije stalno se smanjuju i nedvosmisleno je da se njihove cene i dalje 
rasti, što stvara prostor za primenu obnovljivih izvora energije i razvoj koncepta energetske 
efikasnosti. Zbog toga se odživa potrošnja energije preko racionalnog planiranja i povećanja 
energetske efikasnosti svih elemanata u energetskom sistemu neke zemlje, nameće kao prioritet. 

7

1.2. Vrste i izvori energije

U energetici je najpogodnija podela energije prema stepenu pretvaranja iz oblika koje ne možemo 
neposredno koristiti.

Podela je sledeća :

‒

Primarna energija – energija sadržana u nosiocu energije tj. energentu (nafta, gas, ugalj),

‒

Sekundarna   energija   –   energija   dobijena   energetskom   transformacijom   iz   primarne 
energije   (npr.   električna   energija   dobijena   iz   uglja   u   termoelektrani,   na   pragu   te 
eletkrane), a pri tome deo primarne energije se gubi zbog neefikasnosti transformacije,

‒

Neposredna (konačna) energija – energija koja dolazi do krajnjeg korisnika, dakle do 
domaćinstva,   pri   tome   deo   sekundarne   energije   se   izgubi   zbog   gubitaka   u   prenosu   i 
distribuciji energije,

‒

Korisna energija –  energija za zadovoljavanje  potreba krajnjih  korisnika,  npr.  toplota 
električne grejne ploče na štednjaku, a pri tome deo konačne energije se takođe gubi zbog 
neefikasnosti transformacije korišćenih uredjaja. 

2

Slika 1. Klasifikacija oblika energije 

3

Izvore energije delimo na obnovljive i neobnovljive. Karakteristika obnovljivih izvora energije 
jeste da su neiscrpni odnosno neprestano se obnavljaju u prirodi. U obnovljive izvore energije 
ubrajamo   sunčevu   energiju,   energiju   vetra,   energiju   vode   i   geotermalnu   energiju.   Energija 
dobijena iz biomase se takođe smatra obnovljivim izvorom energije. 

2

Mladen Stojiljković, Maja Todorović, “Osnove energetskog bilansiranja zgrade”, Inženjerska komora Srbije

3

 Miloš Banjac,Osnove energetskog bilansiranja zgrade, Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu