Povećanje efikasnosti preduzeća radi prevazilaženja ekonomsko-finansijske krize

Nastavni predmet: STRATEGIJSKI MENADŽMENT

Povećanje efikasnosti preduzeća radi prevazilaženja
ekonomsko-finansijske krize

Uvod

Kriza u protekloj deceniji prouzrokovala je makroekonomsku nestabilnost, gubitak tržišta i
izolaciju od tehnološkog napretka. Naime, krizno stanje je uočljivo kod mnogih organizacija u
Srbiji što se manifestuje kroz opadanje tržišnog učešća i rentabiliteta, povećano zaduživanje,
neadekvatno investiranje i namnožavanje novih poslovnih poduhvata na račun primarnog
posla. Pored toga, privreda je suočena sa kolebljivom ekonomskom tranzicijom i istovremeno
sa nepredvidivim efektima globalne ekonomske krize, što dodatno pogoršava aktuelno stanje
domaćih preduzeća. Međutim, važno je napomenuti da je poslovanje preduzeća jedinstven
proces i da je njegova podela na faze rasta i razvoja i faze kriza uvedena da bi se olakšala
analiza preduzeća u pojedinim zonama performansi njegovog poslovanja. Pojmovi rast, razvoj
i kriza, arbitrarne su prirode i zavise od usvojenih kriterijuma (mera kvaliteta). Svako
organizovanje je suprotstavljanje prirodnom rastu entropije, odnosno suprotstavljanje neredu i
neuređenosti kao prirodnom stanju stvari. Simptomi krize imaju karakteristiku da uglavnom
ukazuju na situaciju u preduzeću. Redosled nastajanja je takav da najpre nastaje strategijska
kriza, zatim kriza uspeha i na kraju kriza likvidnosti.

1. ULOGA „POSLOVNIH ANĐELA“ U FINANSIRANJU

MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Za finansiranje svog poslovanja, preduzeća koriste sopstvena i tuđa sredstva. Nekada
zato što preduzeća nemaju dovoljno sopstvenih, a nekada zato što su pozajmljena
sredstva jeftinija. Cena pozajmljenih sredstava zavisi od njihove vrste. Kao investitori
mogu se javiti: banke, investicioni fondovi, tržište kapitala, strateški partneri, država,
„poslovni anđeli“  i zalagaonice. Organizacija mora da ispunjava posebne uslove,da bi
bila   korisnik   sredstava   investitora.   Kada   organizacija   preceni   svoje   sposobnosti
blagovremenog vraćanja pozajmljenih sredstava,ona ulazi u period recesije,poznatijem
kao   krizni   period.   Tom   prilikom,investitori   gube   svoja   sredstva,a   korisnici   tuđih
sredstava (dužnici) dovode svoje poslovanje do ivice propasti,čime su primorani da
smanje svoje aktivnosti,što dovodi do velikih socijalnih problema,ili propadaju. Kao
prvu pomoć,organizacije mogu iskoristiti pomoć države,koja će im pomoći direktnim
investiranjem ili preko subvencionisanja bankarskih kredita,jer strateški partneri nisu
dovoljno jaki da preuzmu finansijski teret svojih partnera. Organizacija može da se
osloni i na netransparentne investitore: zalagaonice i „poslovne anđele“. Najpogodniji
su za mala i srednja preduzeća, jer nisu dovoljno finansijski jaki da zainteresuju velika
preduzeća. Od zalagaonice je moguće pozajmiti novac samo na nekoliko dana da bi se
prebrodio jaz između obaveza i potraživanja.
„Poslovni   anđeli“   su   bogati   pojedinci   koji   investiraju   novac,   znanje   i   iskustvo   u
novoosnovana mala i srednja preduzeća.
Na ovaj način,dobitak je obostran,jer preduzetnici početnici dobijaju početni kapital
koji će im pomoći u sticanju sopstvenog kapitala i razvijanju preduzeća,a investitori
(„poslovni anđeli“) očekuju visok godišnji prinos na svoje investicije. Kako bi mala i
srednja   preduzeća   privukla   „poslovne   anđele“,moraju   imati   primamljiv   i   dobro
razrađen biznis plan,kako bi „poslovni anđel“ bio siguran da ulaže u preduzeće sa
perspektivom, koje će uvećati vrednost njegove investicije u budućnosti.
U Srbiji ima primera da su u 2007. i 2008. godine nastupali kao privatni investicioni
fondovi  preko  dokapitalizacije  privatnih  preduzeća  koja  se  ne kotiraju  na berzi,  a
2009. godine je najavio svoj nastup i najbogatiji Čeh, Petr Kelner. U Ukrajini je
nastupio sa italijanskom osiguravajućom kompanijom Generali, a meta su mu bile
atraktivne akvizicije. Za Srbiju nije obelodanio svoje poslovne namere.

1.1. „Poslovni anđeli“ kao investitori i šta oni očekuju.

„Poslovni anđeo“ je osoba koja spašava neki poduhvat od propasti ili od nepoželjnih
posledica izazvanih njegovim propadanjem.

„Poslovni anđeli“ očekuju visok prinos od investiranja svoje imovine u tuđe poslove,kao i
brzo uvećanje tog prinosa.

Profesor William Wetzel na Univerzitetu u Nju Hempširu je osnovao 1978. godine the Center
for Venture Research i postavio sebi zadatak da utvrdi profil današnjeg „poslovnog anđela“.
Po njemu, prosečan „poslovni anđeo“ u SAD je :

• star 47 godina, fakultetski obrazovan, samozaposlen, sa godišnjim neto dobitkom od
90.000$, a investira 37.000$ po poduhvatu,

• najveći broj „anđela investitora“ investira „kod kuće“, odnosno u poduhvate u lokalnoj
zajednici, od 50 do 150 milja od mesta stanovanja ili radnog mesta,

• predstavljaju najveći eksterni izvor kapitala za mala preduzeća i zato od 10 „anđela
investitora“ 9 ulaže u start-up preduzeća sa oko 20 zaposlenih,

• traže lične garancije od vlasnika firmi u koje ulažu, a 57% start-up biznisa je finansirano
kapitalom „anđela investitora“,

• neformalni investitori su stariji, edukovaniji i bogatiji od prosečnog građanina, ali nisu
milioneri,

• 7 od 10 poslovnih investitora investira u poduhvate udaljenosti oko 50 milja od njihove
kuće ili kancelarije,

• očekuju prosečan godišnji prinos od oko 26%, ali i da će oko 1/3 njihovih investicija završiti
kapitalnim gubitkom.

„Poslovni anđeo“ traži da bude u toku sa rastom i padom biznisa u koji ulaže.

„Poslovni anđeli“ se razlikuju po tome što:



ulažu prvenstveno u start-up preduzeća,



ulažu manje sume od venture kapitalista,



ulažu u lokalne, eventualno u regionalne, poduhvate, a ne i u nacionalne i
internacionalne,