ВИША ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ И ЦАРИНИ - НИШ
ЗАВРШНИ РАД
РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈА И САОБРАЋАЈНА СИГНАЛИЗАЦИЈА
1 |
S t r a n a
3.6.1 Предности коплетних решења
3.6.2 Информациони системи показују пут
3.7 Безбедност у тунелима
3.8 Професионални менаџмент у саобраћају
3.8.1 Контрола саобраћаја аутоматска и ручна
3.8.2 Ефикасност путем компатибилности
4. Контролни системи за међуградски саобраћај
4.1 Концепт Ситрафиц система
4.2 Интелигентни системи контроле сабраћаја за глобалну
мобилност
4.2.1 Систем за хитне позиве, брза и поуздана
комуникација
4.3 Наплатна места, нова технологија за стара уска грла
4.4 Сервис за међуградски саобраћај
5. Закључак
УВОД
Регулисање саобраћаја
на друмским саобраћајницама је сложена
техничка дисциплина у области саобраћајног инжењерства.
Сложена је првенствено због хетерогености и сложености мреже
друмских саобраћајница на којој се регулише саобраћај и услед
сложене природе и карактера саобраћајних токова који се јављају на
путној и уличној мрежи и њеним елементима у градским и
ванградским подручјима.
За успешно бављење проблематиком регулисања саобраћаја
потребно је познавање:
процеса планирања саобраћаја и развоја путне и уличне
мреже,
проблематике капацитета,
процеса пројектовања саобраћајница,
метода за контролу и регулисање саобраћаја,
својстава и функционисања средстава и уређаја за регулисање,
безбедност и контролу саобраћаја
4 |
S t r a n a
саобраћајне сигнализације и опреме различитог технолошког
нивоа
и ефикасности.
Применом стандарда стиче се основни услов да саобраћајна
сигнализација буде уједначена, хармонизована, лако препознатљива
и разумљива сваком кориснику. Међутим, у пракси није увек тако.
Врло често долази до кршења прописаних стандарда и
импровизација, увођењем решења која су јасна само пројектанту а,
треба знати, у саобраћају свака импровизација може да доведе стање
у анархију.
И
1. РЕГУЛИСАЊЕ САОБРАЋАЈНИХ ТОКОВА
1.1. Правила кретања у путном саобраћају
Путни саобраћај у првом реду карактерише масовност учесника у
њему, што захтева централизовано управљање, регулисање и
контролу. Стога је оправдана потреба постојања јединствених
правила за регулисање кретања појединих учесника да би се избегли
могући конфликти на путевима.
Организација кретања учесника у путном саобраћају помоћу
правила, обухвата све услове и ситуације кретања. Регулисање
саобраћаја правилима је уведено чак пре неколико векова, ради
регулисања кретања коњаника и запрежних возила. Појавом
аутомобила настала је потреба за већом безбедности кретања, па с
тиме коинцидира и увођење специјалних правила. Прва у историји
правила за регулисање аутомобилског саобраћаја била су уведена у
САД још 1896. године, а затим следи њихово увођење и у другим
земљама. Са порастом коришћења аутомобила и изградње путева
правила су мењана и допуњавана увођењем више детаља и
оријентисана на примену техничких средстава за управљање
саобраћајем, првенствено саобраћајних знакова и светлосних
сигнала, а затим и ознака на коловозу. Развој међународног путног
5 |
S t r a n a
Правилник о саобраћајним знаковима на јавним путевима
донешен је 1956. године. Поменути правилник је заменио раније
донету Одлуку о постављању путних знакова на јавним путевима
(1954. године).
Савезним прописима (законом и правилницима) јединствено се
за целу земљу регулишу основни услови које морају испуњавати јавни
путеви и возила у саобраћају, основна правила саобраћаја и систем
саобраћајних знакова као и основни услови за стицање права на
управљање моторним возилима.
Први Основни закон о безбедности саобраћаја на јавним
путевима код нас донет је 1965. године, а допуне и измене, ради
усаглашавања са међународним прописима о путном саобраћају,
вршене су у више наврата.
1.2. Елементи кретања и саобраћајне површине
Основни елементи саобраћајне мреже су: деоница или линк (пут,
улица) и различити типови чворова (раскрсница).
У смислу проблематике коју третира област регулисања и
контроле саобраћаја, под елементима кретања или маневрима
подразумевају се радње различитих категорија учесника у саобраћају
(различите врсте возила и пешаци) које у бити узрокују конфликтне
ситуације. Оне могу настати првенствено због промене смера
кретања једног или више возила (померање возила удесно или улево,
престројавање, претицање, обилажење, заустављање, скретање,
полукружно окретање, вожња унатраг, укључивање, искључивање,
успоравање, заустављање без скретања, укрштање путања возила,
возила и пешака и сл.).
Са становишта саобраћајних токова, сви поменути маневри могу
се сврстати у уливање, изливање или укрштање.
Сви маневри дешавају се на саобраћајним површинама као што
су: саобраћајне траке, раскрснице, пешачки прелази, паркиралишта и
гараже, стајалишта, тротоари, прелази пута преко железничке пруге,
површине намењене за кретање шинских возила, пумпне станице и
сервиси и сл.
Свакој од категорија учесника у кретању принципијелно је
додељена адекватна саобраћајна површина. Однос и карактеристике
7 |
S t r a n a
