УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КОСОВСКА МИТРОВИЦА
Повезаност интелектуалног васпитања са
другим васпитањима
(семинарски рад)
Ментор:
Студент:
Фебруар, 2013. год.
2
Увод
Животна кретања у савременом индустријском друштву, по мишљењу многих
научника који се баве културним развојем, одликују се
порастом апстрактивности
. Она
се може уочити у широком и наглом развоју науке и уметности. У томе предњаче
емпиријске науке, које су, почев од Бекона, почеле са запажањем и описивањем одређених
појава и стања, да би се прешло на објашњавање садржаја и повезивање у оквиру више
наука. Аутоматизација мења захтеве у погледу позива једног радника, наглашавајући при
томе интелектуалне делатности.
А. Клос полази од чињенице да сваки појединац у савременом друштву треба да буде у
стању да се интегрише у свет који постаје све компликованији, јер поставља бројне
захтеве на које треба да да одговор и реши их. За такву активну интеграцију потребно је
да сваки појединац добије
широко и солидно образовање.
Захтеви који се односе на професионално оспособљавање, намећу потребу за широком
и што солиднијом
општом културом,
која за сваког појединца представља пространу
подлогу разноврсних интелектуалних могућности, која ће му пружити потпуније
сагледавање како властите професије, тако и широких друштвених потреба и захтева. А.
Клос је однос између општег и професионалног образовања приказао у виду пирамиде са
широком основом, која чини опште образовање, а чији врх представља професионално
образовање.
Г. М. Бертин инсистира на солидном општем образовању, указује да интелектуално
васпитање, у коме преовлађују дисциплине "хуманистичког" карактера, може довести до
једностраности која одводи у правцу "класичног" или у правцу "модерног" образовања и
интересовања за одређене садржине. Бертин истиче да интелектуално васпитање треба да
има довољно широк и свестран карактер, наглашавајући да свестраност интелектуалног
васпитања не треба изједначавати са "тоталношћу" и енциклопедизмом зато што захтева
"типично методолошке и категоријалне струцтуре које представљају основне смернице
знања", а не опште појмове који су карактеристичне за енциклопедизам.
Вишестрани правац интелектуалног васпитања по Г. М. Бертину садржи следеће
компоненте:
4
постоје три фундаментална модалитета: а) апутем активности (претежно моторичне); б)
путем представа; ц) путем говорних облика (различитих симбола).
Ови модалитети имају одређени редослед и јављају се на одређеним узрастима у
развоју детета. Интелектуални развој детета зависи од онога што му друштво пружа као
средство акције - од мисаоног представљања до симболизовања и комуницирања. Пошто
је различит карактер и садржина оних средстава у различитим културним срединама, то
доводи и до разлика у развоју сазнања деце. До овога је дошао на основу бројних
истраживања, међу којима су посебно значајна она вршена у једном племену Сенегалу са
децом од 6 до 13 година: када је једна група деце из истог племена похађала школу, а
једна не. Група деце која је посећивала школу, више се разликовала од групе сеоске деце
из истог племена, која је није посећивала, него од европске деце.
По Брунеру циљ интелектуалног васпитања је у томе да се упозна свет и његови
закони. Програм једног предмета треба да буде сачињен тако да јасно показује своју
логичну структуру и повезаност, треба да садржи битне тачке у садржају, које показују
њену општу оријентацију, као И структуру самог програма.
Проблем је у мотивисаности ученика за такав начин рада и такав прилаз у савладавању
програма одређене дисциплине. Та мотивисаност треба да се заснива на стварању
интересовања за оно што треба да се научи, могућност откривања нових знања. Улога
школе је да нас уведе у живот разума, у ниова поља искуства. Она треба да буде увод у
нове перспективе.
5
2. Појам и значај интелектуалног васпитања
И. Кларић своју анализу заснива на томе да интелектуално васпитање одређује као
"оспособљавање ученика за уочавање, разликовање, процењивање, доживљавање и
примењивање истине као важног и нужног средства и критеријума правилног тумачења
света и његовог сталног хуманистичког преображавања од стране човека". Интелектуално
васпитање дефинише као "процес упознавања, тражења и откривања истине и формирање
одговорног личног односа према истини".
Образовање је уједно и саставни, битни део интелектуалног образовања. Образовање у
ужем значењу је процес усвајања знања, вештина и навика. У ширем обухвата развијање
психофизичких способности и изграђивање научног погледа на свет. Образовање обухвата
целокупно подручје интелектуалног васпитања. Интелектуално васпитање као надређен
појам обухвата процес образовања.
Настав
у
дефинишемо као јединствен васпитно-образовни процес, који се одвија под
руководством наставника и релативном сталном групом ученика. Карактеришу је стицање
знања, вештина и навика, развијање физичке и психичке способности ученика,
свестраност, као и три задатка - материјални, функционални и васпитни.
1
Ако се у настави усвајају знања, вештине и навике, способности, значи да се у исто
време ученици интелектуално васпитавају, али не и то да се наставни рад може свести
само на интелектуално васпитање, зато што се ученици образују и у другим областима.
Настава не може да се сведе само на интелектуално васпитање, сам појам "настава" је
шири и обухватнији од интелектуалног васпитања.
Дидактика
је теорија наставе, проучава законитости у процесу наставе, законитости
образовног и васпитног рада у настави, а самим тим и законитости интелектуалног
1
Поткоњак, Н.М., и др., ур. (1996) Педагошки лексикон. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
