УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПЕДАГОГИЈА
Јован Шкрбић, студент
ПОВЕЗАНОСТ СТАВОВА О ВАСПИТНОЈ ФУНКЦИЈИ ПОРОДИЦЕ И
САМОЦЈЕЊЕЊЕ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
(завршни рад)
Ментор:
Бања Лука, мај 2015. година доц. др Бране Микановић
УВОД
Познато је да се термином породица означава основна друштвена ћелија,
институција, заједница коју карактерише крвно сродство, заједничко становање, рађање
или усвајање, његовање и васпитање дјеце. Укључује одрасле оба пола, једно или више
властите или усвојене дјеце. Родитељство је тежак посао који поред задовољења основних
дјететових потреба за храном и физичком сигурношћу укључује и васпитање дјетета. У
васпитању дјетета постоје различити васпитни стилови од којих сваки на другачији начин
утиче на развој личности дјетета – његово доживљавање, његове осјећаје, понашање и
самоцјењење.
На самом почетку овог рада потребно је разјаснити појам породице, васпитне
функције, ученика и самоцјењења. У литератури можемо пронаћи различите дефиниције
појма породице и то традиционалне и савремене.
Прихватање научне чињенице о васпитању као друштвеној појави не значи само
признање његовог друштвеног поријекла него и тврдњу да је васпитање процес
формирања младе генерације путем оних друштвених односа у које она ступа. Том
чињеницом одређује се и велика улога породице у формирању лика будућег ученика, а
касније личности човјека. Васпитање у породици је прво васпитање које друштво пружа
дјетету. Породица је прва друштвена средина у коју дијете улази и према томе у њој оно
чини прве кораке у живот.
Породица с цјелокупним својим односима, а посебно односима између брачних
партнера, те родитеља и дјеце, била је, и јесте, предмет многих социолошких,
психолошких, правничких, политичких и педагошких
анализа. Оне се не разликују само
по стајалишту, стручности
посматрања, него и по третману неких фундаменталних
питања.
Основ сваке породице јесте комуникација. Комуникација представља окосницу
стабилности брака и породице, а њен квалитет зависи од спремности њених чланова да
преузму бригу за његовање, разумјевање, сарадњу, саосјећања и уважавања туђих потреба.
4
За добро разумјевање потребно је да се јасно изражавају потребе и осјећања, као и
очекивања од других чланова породице и од њиховог односа.
За нормалан развој и правилно васпитање дјетета најважније је да се родитељи
међусобно поштују и да су усаглашени у методама васпитања дјетета, тј. да се родитељи
договарају и да заједнички одлучују о односима, похвалама и казнама дјетета. Родитељ је
својим понашањем примјер дјетету.
Самоцијењење (
self-worth
) је оријентација личности на позитивно вредновање
властитог квалитета. Ради се о томе да индивидуа жели себе сматрати вриједним,
способним да се носи са проблемима и изазовима живота и да их успјешно рјешава. То
подразумијева потребу за самоцјењењем што значи да појединац жели да буде комплетан,
успјешан, независан и слободан.
То је појам стварања слике о себи, о самопоимању.
Методологијом истраживања обухватили смо проблем и предмет истраживања,
циљ и задатке истраживања, хипотезе, варијабле, методе, технике и инструмент
истраживања, поступке за статистичку обраду података, популацију и узорак
истраживања, организацију и ток истраживања. Нашим истраживањем обухватили смо
ученике петих и деветих разреда основне школе.
Истраживајући ставове ученика, ово емпиријско истраживање има за циљ
проширивање постојећих сазнања о ставовима ученика о васпитној функцији породице са
самоцјењењем ученика основне школе. Резултати овог истраживања могу послужити у
сврху поређења са неким сличним истраживањима, као и да буде постицај за будућа
емпиријска истраживања о повезаности васпитне функције породице са самоцјењењем
ученика основне школе.
5
3) најмања друштвена и социјална ћелија или установа.
Да би дефинисали појам породице у овом раду навешћено следеће јасне и одређене
ставове о породици. Породица је интимна, крвном везом повезана социјална заједница.
Породица је основни облик заједнице засноване на браку и крвном сродству њених
чланова. Породица је темељна друштвена јединица, прва и основна друштвена заједница
особа, најмања друштвена станица и као таква темељна установа за живот сваког друштва
(Vukasović, 1994, стр. 14).
Породица је историјски промјенљива друштвена група која има сљедећа обиљежја:
а) почива на хетеросексуалним везама помоћу којих мушкарци и жене
задовољавају полне, духовне, моралне, естетске и друге потребе и обезбјеђују
размножавање друштва рађањем потомства;
б) заснива систем сродничких односа као основ за полне табуе и подјелу улога
унутар породице (биосоцијалне основе породице);
в) обезбјеђује и развија социјалне и индивидуалне (моралне и психичке)
особине личности (социјалне основе породице);
г) обезбјеђује обављање одређених економских (производно-потрошних)
дјелатности (економске основе породице)“, (Вилотијевић, 2002, стр. 30).
Породица је основна друштвена група која зависно од историјског и друштвено
-економског развитка, окупља лица везана браком и њихово потомство, евентуално још и
ужи и шири круг крвних и других сродника, који се удружују ради задовољавања
разноврсних биолошких, економских, социјалних, васпитних, емотивних и других
потреба“ (Грандић, 2004, стр. 24).
У данашњем савременом свијету смањује се број дјеце који одрастају у цјеловитим
породицама (коју чине родитељи и њихова дјеца), а све је више оних који одрастају у
једнородитељским, реконструисаним и мјешовитим породицама.
7
