Povratno dejstvo krivičnog zakona – Aktuelno pitanje sudske prakse u Bosni i Hercegovini

1 

Damjan Kaurinovi

ć

∗

∗

∗

∗

Doc. dr Milan Blagojevi

ć

∗

∗

∗

∗∗

∗

∗

∗

POVRATNO DEJSTVO KRIVI

Č

NOG ZAKONA – 

AKTUELNO PITANJE SUDSKE PRAKSE U  

BOSNI I HERCEGOVINI

I Uvodni dio 

Princip  legaliteta  (princip  zakonitosti)  je  višezna

č

an,  zbog 

č

ega  je  u 

uvodu neophodno najprije pojasniti u kom zna

č

enju 

ć

emo ga upotrebljavati 

u  ovom  radu.  Da  bismo  to  u

č

inili  neophodno  je  podsjetiti  se  na  to  da  se 

pravni poredak sastoji iz dva elementa: 

normativnog 

i 

fakti

č

kog

. Normativni 

element tog poretka se, opet, sastoji iz tri elementa: 

pravnih normi,

 koje se 

donose  u  formi

  pravnih  akata  i  pravnih  odnosa

  koji  su  regulisani  tim 

normama. Fakti

č

ki element pravnog poretka 

č

ine subjekti prava, te ljudsko 

ponašanje  (

materijalne  ljudske  radnje)

.

1

  S  obzirom  na  to  da  se  normativni 

element pravnog poretka sastoji iz mnoštva pravnih akata, nužno se name

ć

e 

pitanje na

č

ina njihovog stvaranja. Pravni akti mogli bi se stvarati bez ikakve 

me

đ

usobne veze, ali bi to vodilo u nered koji je antipod redu kao pravnoj i 

opštedruštvenoj  vrijednosti.  Ovaj  na

č

in  bi,  u  krajnjem,  zna

č

io  negaciju  i 

same  rije

č

i  „pravo“,  naro

č

ito  ako  prihvatimo  u

č

enje  o  porijeklu  rije

č

i 

„pravo“ prema kojem ona, izme

đ

u ostalog, ozna

č

ava nešto što je ure

đ

eno.

2

∗

 Predsjednik Apelacionog suda Br

č

ko distrikta BiH. 

∗∗

 Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Sinergija u Bijeljini. 

1

 Dr Radomir D. Luki

ć

: Teorija države i prava, II. Teorija prava, Beograd, 1995, str. 83. 

2

Đ

or

đ

e Tasi

ć

 u vezi sa porijeklom rije

č

i „pravo“ kaže: „Re

č

 „pravo“ bi, po izvesnim piscima, trebalo da 

vu

č

e  svoje  poreklo  od  latinske  re

č

i 

dirigere

  koja  je  sastavljena  od  re

č

i 

de 

i 

regere

  (vladati),  odakle 

directum

, 

drictu

, 

droict

, 

droit

. Po drugim piscima dolazila bi od popularne lokalne re

č

i 

drectum

 (na mesto 

književne 

directum

),  jedan  adjektiv  upotrebljen  kao  supstantiv.  Ovaj  adjekt  je  po  ovim  piscima  zamenio 

najpre latinsku  klasi

č

nu re

č

rectum 

zatim 

ius

, a  vu

č

e svoje daleko  poreklo  od sanskritske re

č

i 

driva

. Re

č

„pravo“  prema  prvima  zna

č

i  ono  što  upravlja,  vodi  jednom  odre

đ

enom  cilju;  prema  poslednjima  ono  što 

odgovara pravoj liniji, što je ure

đ

eno, simetri

č

no. Uveravaju nas da je sigurno utvr

đ

eno da sanskritska re

č

rigtus

 zna

č

i „pravo“, „iskreno“ i da su od nje došle latinska re

č

rectus

 koja zna

č

i „pravo, poštenje“, gotska 

2 

Drugi  na

č

in  stvaranja  pravnih  akata  podrazumijeva  ure

đ

enost  (red,  sklad), 

koja se postiže pomo

ć

u hijerarhije pravnih akata. Ova hijerarhija zna

č

i „...da 

su  akti  manje  pravne  snage  odre

đ

eni  aktima  ve

ć

e  pravne  snage,  od  kojih 

zavise...“,  na  osnovu 

č

ega  se  odre

đ

uje  i  pojam  zakonitosti  u  pravno-

teorijskom  smislu  kao  „...saglasnost  nižeg  pravnog  akta  s  višim  pravnim 
aktima...“.

3

 Zakonitost, dakle, pretpostavlja hijerarhiju i uskla

đ

enost pravnih 

normi  (opštih  i  pojedina

č

nih  pravnih  akata),  ali  i  uskla

đ

enost  materijalnih 

akata s pravom (naprijed pomenutog ljudskog ponašanja kao dijela fakti

č

kog 

elementa  pravnog  poretka).  Iako  u  ovom  radu  pojam  zakonitosti  ne 
upotrebljavamo  u  tom  zna

č

enju,  podsje

ć

anje  na  ovo  njegovo  zna

č

enje  je 

neophodno  jer  je,  tako  shva

ć

eno,  ono  ishodište  za  zakonitost  u 

krivi

č

nopravnom smislu, u kom smislu taj pojam upotrebljavamo u radu. 

Zakonitost  kao  princip  (na

č

elo)  u  krivi

č

nom  pravu  izražava  se 

„...latinskom  formulacijom  nullum  crimen,  nulla  poena  sine  lege  (koja  se 
pripisuje  nema

č

kom  teoreti

č

aru  krivi

č

nog  prava  A.  Fojerbahu)“

4

,  ali 

engleski  filozof  Džon  Lok  (1632-1704)  „...postavlja  u  krivi

č

nopravnoj 

oblasti  princip  zakonitosti,  prema  kome  samo  zakon  može  da  bude  osnov 
kažnjavanja.“

5

 Kako vidimo, zakonitost shva

ć

ena u krivi

č

nopravnom smislu 

ima  drugi  sadržaj,  mada,  u  krajnjem,  taj  sadržaj  svoje  ishodište  ima  u 
zakonitosti  koja  pretpostavlja  hijerarhiju  i  uskla

đ

enost,  naro

č

ito  u  onom 

dijelu u kom je re

č

eno da zakonitost pretpostavlja uskla

đ

enost i materijalnih 

radnji s pravom (a krivi

č

no djelo je po svojoj suštini takva radnja). Prilikom 

odlu

č

ivanja o uskla

đ

enosti  tih  radnji s  pravom,  sudovi imaju  nezamjenjivu 

ulogu. Od njih se o

č

ekuje da rasprave sva pitanja, pa i ono koje se odnosi na 

primjenu  materijalnog  krivi

č

nog  zakona,  poštuju

ć

i  pri  tom  hijerarhiju 

pravnih akata.  

S tim u vezi predmet ovog rada su odluke Suda Bosne i Hercegovine i 

Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koje su omogu

ć

ile primjenu Krivi

č

nog 

zakona  Bosne  i  Hercegovine  (donesenog  2003.  godine)  na  krivi

č

nopravno 

doga

đ

aj koji se zbio 1993. godine, za koji je inkriminacija ve

ć

 postojala u 

KZ SFRJ. Rije

č

 je o situaciji u kojoj nije moglo do

ć

i do primjene Krivi

č

nog 

zakona Bosne i Hercegovine, imaju

ć

i u vidu sadržinu principa zakonitosti u 

krivi

č

nom pravu o kojoj 

ć

emo, izme

đ

u ostalog, šire govoriti u nastavku rada. 

No,  prije  nego  što  pre

đ

emo  na  izlaganje  po  odgovaraju

ć

im  cjelinama, 

smatramo korisnim dati još jedno pojašnjenje. Ono se odnosi na retroaktivnu 

re

č

raiths

  koja  je zna

č

ila  „dobro“,  nema

č

ka re

č

Recht

, engleska 

right

 i francuska 

droit

....“   

Đ

or

đ

e Tasi

ć

: 

Problem opravdanja države, Uvod u pravne nauke (enciklopedija prava), Beograd, 1995, str. 196. i 197. 

3

 Dr Radomir D. Luki

ć

: 

Ibidem

, str. 158. i 159. 

4

 Zoran Stojanovi

ć

: Krivi

č

no pravo, opšti deo, XIII izdanje, Beograd, 2006, str. 39. 

5

 Prof. dr Ljubiša Lazarevi

ć

, Nikola Srzenti

ć

, prof. dr Aleksandar Staji

ć

: Krivi

č

no pravo Jugoslavije, opšti 

deo, dvadesetprvo izmenjeno izdanje, Beograd, 2000, str. 36. 

4 

ograni

č

enjima

  (naš  kurziv).  Pre  svega, 

ovaj  interes  može  utvr

đ

ivati  samo 

ono telo koje donosi zakon 

(naš kurziv).“

6

 Ovo  razlikovanje  je  od  važnosti  zbog  toga  što  se  analizom  presude 

Suda Bosne i Hercegovine, broj Kpž 32/05 od 4.4.2006. godine, kao i odluke 
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, broj AP 1785/06 od 30.3.2007. godine, 
može  uo

č

iti  da  se  u  tim  predmetima,  u  stvari,  nije  radilo  o  retroaktivnoj 

primjeni  zakona  ve

ć

  o  davanju  povratne  snage  zakonu.  Takvo  dejstvo 

pojedinim  odredbama  Krivi

č

nog  zakona  Bosne  i  Hercgovine  nije  dato  od 

strane Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u postupku donošenja 
Krivi

č

nog  zakona  2003.  godine,  ve

ć

  je  to  na  neustavan  na

č

in  u

č

injeno  od 

strane ovih sudova. 
 
 

II  Princip  zakonitosti  i  retroaktivna  primjena  krivi

č

nog 

zakona 

II.1 Uvodne napomene 

Problematika  vremenskog  važenja  krivi

č

nog  zakona  i  njegove 

mogu

ć

e  povratne  primjene,  nakon  nedavne  zakonodavne  reforme  na 

entitetskom i državnom nivou u BiH, otvorila je nekoliko složenih i važnih 
pitanja koja su predmet razmatranja nauke krivi

č

nog prava i aktuelne sudske 

prakse. Prije svega, ovo se odnosi na krivi

č

na djela iz glave XVII KZ BiH – 

Krivi

č

na  djela  protiv 

č

ovje

č

nosti  i  vrijednosti  zašti

ć

enih  me

đ

unarodnim 

pravom.  Odgovori  na  sva  pitanja  nalaze  se  u  okviru  zahtjeva  na

č

ela 

zakonitosti (

nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege

), kao i odgovor 

na  neizbježno  pitanje  uslova  retroaktivne  primjene  blažeg  zakona  (

lex 

mitior

) – zakonom dozvoljenog odstupanja od principa legaliteta. Ovaj rad, 

pored naprijed navedene želje da ukaže da odluke Suda Bosne i Hercegovine 
i  Ustavnog  suda  Bosne  i  Hercegovine  nemaju  ustavnopravni  osnov, 
pokušava  dati  i  mali  doprinos  u  stvaranju  zakonite  i  jedinstvene  sudske 
prakse, a sve u cilju ja

č

anja efikasnosti sudskog sistema, na jednoj strani, i 

zaštite ljudskih prava i osnovnih sloboda, na drugoj strani. Na ovaj na

č

in se 

osiguravaju temelji pravne države, vladavine prava i demokratije, ure

đ

enog 

društva bezbjednosti, zakonitosti, slobode i pravde.        

6

  Prof.  dr  Slobodan  Perovi

ć

:  Povratno  dejstvo  zakona  prema  Ustavu  Republike  Srpske,  rad  objavljen  u 

č

asopisu Pravna rije

č

, broj 4/2005, u izdanju Udruženja pravnika Republike Srpske, Banja Luka, 2005, str. 

32. 

5 

Predmet  retroaktivne  ili  povratne  primjene  krivi

č

nog  zakona  je 

zakon koji je važio u vrijeme izvršenja krivi

č

nog djela i jedan ili više zakona 

koji su stupili na snagu nakon izvršenja krivi

č

nog djela odnosno zakon koji 

je na pravnoj snazi u vrijeme su

đ

enja. U takvim pravnim situacijama traži se 

odgovor  na  pitanje  koji 

ć

e  krivi

č

ni  zakon  biti  primijenjen,  a  da  se 

istovremeno ispoštuju svi zahtjevi principa zakonitosti.  

Princip  zakonitosti  ili  legaliteta  je  osnovno,  vode

ć

e  i  najvažnije  

na

č

elo krivi

č

nog zakonodavstva sa aspekta zaštite ljudskih prava i osnovnih 

sloboda, pravde i pravi

č

nosti. 

Pored  toga,  na

č

elo  zakonitosti  zlo

č

ina  i  kazne  je  zvijezda  vodilja 

krivi

č

nog prava, a to zna

č

i da se lice može izvesti pred sud ili kazniti samo u 

skladu  sa  pravom  koje  prethodi  odnosnom  djelu,  odre

đ

uje  krivi

č

no  djelo  i 

propisuje odgovaruju

ć

u kaznu.

7

II.2 Komparativni pregled na

č

ina odre

đ

ivanja na

č

ela 

zakonitosti na me

đ

unarodnom

planu 

Deklaracija o pravima 

č

ovjeka i gra

đ

anina

(1789)

Č

lan 8. 

Niko  ne  može  biti  kažnjen,  osim  na  osnovu  zakona  donijetog  i 

proglašenog 

prije

 delikta i zakonito primjenjenog.  

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948)

Č

lan 3. 

Svako ima pravo na život, slobodu i bezbjednost li

č

nosti. 

Č

lan 11. stav 2. 

Niko  se  ne  smije  osuditi  za  djela  ili  propuštanja  koja  nisu 

predstavljala  krivi

č

no  djelo  po  unutrašnjem  ili  me

đ

unarodnom  pravu 

u 

vrijeme

  kada  su  izvršena.  Isto  tako  ne  smije  se  izricati  teža  kazna  od  one 

koja se mogla primijeniti u vrijeme kada je krivi

č

no djelo izvršeno. 

7

 Džon R.V.D. Džouns i Stiven Pauls, Me

đ

unarodna krivi

č

na praksa, str. 401, Fond za humanitarno pravo, 

Beograd 2006. godine 

7 

na snazi na njenoj teritoriji nije  saglasan sa tom  odredbom.  Rezerve 
opšteg karaktera nisu dozvoljene na osnovu ovog 

č

lana. 

2.

Svaka rezerva stavljena na osnovu ovog 

č

lana sadrži kratku izjavu o 

zakonu na koji se odnosi. 

Protokol 6. uz EKLJP o ukidanju smrtne kazne (1983)

Č

lan 1. 

Ukidanje smrtne kazne 

Smrtna kazna se 

ukida

. Niko se ne može osuditi na smrtnu kaznu ili 

pogubiti. 
 

Č

lan 2. 

Smrtna kazna za vrijeme rata 

Država  može  u  svom  zakonodavstvu  da  predvidi  smrtnu  kaznu  za 

djela  izvršena  u  vrijeme  rata  ili  neposredne  ratne  opasnosti;  takva  kazna 
primjeni

ć

e  se  samo  u  slu

č

ajevima  predvi

đ

enim  zakonom  i  u  skladu  s 

njegovim  odredbama.  Država 

obavještava

  Generalnog  sekretara  Savjeta 

Evrope o odgovaraju

ć

im odredbama tog zakona. 

Protokol 13. uz EKLJP o ukidanju smrtne kazne  

u svim okolnostima (2002) 

Č

lan 1. 

Ukidanje smrtne kazne 

Smrtna kazna se ukida. Niko ne

ć

e biti osu

đ

en na ovakvu kaznu niti 

pogubljen. 
 

Č

lan 2. 

Zabrana derogacije 

Ne može se derogirati niti jedna odredba iz ovog Protokola po 

č

lanu 

15. Konvencije. 
 

Č

lan 3. 

Zabrana zadržavanja 

Nema  zadržavanja  po 

č

lanu  57.  Konvencije  s  obzirom  na  odredbe 

ovog Protokola.

8

8

 Službeni glasnik BiH – Me

đ

unarodni ugovori broj 8/03 od 30.06.2003. godine