Povreda mekih tkiva

Висока медицинска школа струковних студија 

Ћуприја

Ћуприја, 2018. година

ЗАВРШНИ РАД

Област: Медицинска рехабилитација 2

Тема: Повреде меких ткива

Ментор:

Студент:

Садржај

Увод...................................................................................................................................... 1

1.

Повреде меких ткива...................................................................................................2

1.1.

Ендогене повреде..................................................................................................2

1.2.

Егзогене повреде...................................................................................................3

1.3.

Патогенеза повреда...............................................................................................4

1.4.

Општи принципи физикалног третмана болесника са повредом меких ткива

5

1.4.1.

Третман у фази запаљења.............................................................................6

1.4.2.

Физикални третман у фази репарације......................................................10

1.4.3.

Физикални третман у фази ремоделирања...............................................15

2.

Клинички ентитети....................................................................................................16

2.1.

Нагњечење - контузија.......................................................................................16

2.2.

Угануће зглоба – дисторзија..............................................................................18

2.2.1.

Клиничка слика најчешћих уганућа..........................................................20

2.3.

Повреде менискуса колена................................................................................22

2.4.

Повреде тетива....................................................................................................24

2.4.1.

Руптура Ахилове тетиве.............................................................................24

2.5.

Ишчашење зглобова – Luxatio articulorum.......................................................26

2.5.1.

Луксације зглобова прстију шаке (Luxatio articulatio digitorum mani)...27

2.5.2.

Ишчашење месечасте кости (Luxatio ossis lunati)....................................28

2.5.3.

Луксација лакатног зглоба (Luxatio cubiti)...............................................28

2.5.4.

Луксација зглоба рамена (Luxatio articulatio humeroscapularis)..............29

2.5.5.

Ишчашење кука (Luxatio coxofemoralis traumatica).................................30

2.5.6.

Ишчашење чашице (Luxatio patellae)........................................................31

1

Увод

Трауматологија или наука о повредама, изучава настајање повреда, њихов 

клинички ток и лечење повређених. Сем изучавања механизма настајања повреда, 

њиховог   клиничког   тока   и   третмана   повређених,   савремена   трауматологија,   на 

основу систематског проучавања низа проблема везаних са њом даје свој допринос 

изналажењу   пута   и   начина   за   спровођење   превентивних   мера   ради   спречавања 

настајања траума, чији се број из дана у дан повећава.

Повреда   меких   ткива   дешава   се   као   последица   директне   или   индиректне 

трауме која делује на тело, и доводи до повреде мишића, тетива, лигамената или 

капсуле зглоба. Директна траума последица је тупе повреде, тј. директног ударца 

или   при   контактима.   Као   последица   дејства   директне   трауме,   настаје   повреда 

структура   на   месту   ударца   –   нагњечење   или   истегнуће   (и   евентуално   цепање) 

мишића,   лигамената,   тетива.   Индиректна   траума   последица   је   прекомерног 

оптерећења мекоткивних структура тренажним оптерећењем.

У овом раду биће описан сам појам повреда меких ткива, затим ћу описати 

појам рехабилитације код таквих повреда, као и све врсте повреда меких ткива. Кроз 

овај дипломски рад, највише пажње биће посвећено повредама рамена, колена и 

скочног   зглоба.   А   на   крају   ћу   дати   дискусију   о   тим   повредама   и   њиховим 

учесталостима у свету и код нас. 

2

1. Повреде меких ткива

Повреде   меких   ткива   могу   бити   узроковане   ендогеним   и   егзогеним 

разлозима.

Тежина повреда апарата за кретање може бити веома различитог степена. 

Почев   од   незнатних   нагњечења   меких   ткива,   уганућа   зглобова   или   површних 

раздеротина   па   до   тешких   компликованих   прелома   и   трауматских   ампутација 

праћених трауматским шоком које могу изазвати смрт или доживотни инвалидитет 

повређеног. 

Под појмом повреде меких ткива подразумевају се повреде:



контузије мишића, тетива, нерава и зглобова;



дисторзије зглобова;



дистензије мишића и лигамената;



парцијалне или комплетне руптуре мишића и тетива;



секција тетива и



луксације зглобова.

1.1.

Ендогене повреде

Ендогене повреде подразумевају анатомску и физиолошку промену ткивних 

структура,   првенствено   због   премора   или   пренапрезања.   Оне   некада   резултирају 

непосредном   симптоматологијом   (акутно),   а   некад   тек   после   дуготајнијег, 

понављаног напрезања (хронично). 

Акутна   симптоматологија   настаје:   растезањем   меких   структура,   или 

напротив   ултрафизиолошких   мишићних   контракција.   На   пример,   руптуре   или 

акутне дистензије мишића, авулзиони преломи.

Хронична   симптоматологија   резултира   из   кумулативног   деловања,   када 

услед понављаних напрезања долази до затаивања структуралног прилагођавања. 

Због тога, ткива нису у стању да стални, понављани и прекомеран притисак или 

4

1.3.

Патогенеза повреда

Зарастање мекоткивне повреде пролази кроз три фазе:

1)  

Фаза запаљења

. Почетна фаза након настанка спортске повреде почиње 

непосредно   након   повређивања   и   траје   до   72h   након   повреде.   Карактерише   се 

локалним   ткивним   одговором   запаљења   на   месту   повреде.   Настају   оток,   бол, 

црвенило,   локално   повишена   температура   повређеног   места.   На   месту   повреде 

долази  до   накупљања  крви   и  ткивне  течности,   присутна   је  контракција  околних 

мишићних   влакана.   Због   отока   и   смањене   циркулације,   настаје   секундарно 

оштећење   мишићних   ћелија   и   влакана   који   нису   примарно   оштећени   повредом. 

Значај   RICE   третмана   у   овој   фази   је   од   непроцењивог   значаја,   како   у   смањењу 

отока,   тако   и   у   спречавању   секундарних   оштећења   ткива,   што   убрзава   коначни 

опоравак. На крају ове фазе почиње фагоцитоза, тј уклањање оштећеног ткива.

2)  

Фаза   регенерације   (фаза   формирања   колагена

).   Ова   фаза   траје   у 

периоду од 48h до три недеље од настанка повреде. Ћелије фибробласти почињу да 

стварају   ожиљно   ткиво   на   месту   повреде.   Почиње   стварање   колагена,   урастање 

нових капилара, настају мостови колагена који премоштавају крајеве повређеног 

ткива.   Ова   фаза   се   завршава   са   скупљањем   ране,   тј   приближавањем   ивица 

повређеног ткива.

3)  

Фаза   ремоделовања

.   Ова   фаза  траје   од   3   недеље  до   12   месеци   након 

настанка повреде. Карактеристика ове завршне фазе зарастања спортске повреде је 

ремоделовање   колагена.   Настаје   скраћивање   колагених   влакана,   њихово 

премоштавање и задебљање, чиме се формира чврст дефинитивни ожиљак. Ткивна 

супстанца TGF-1 одговорна је за процесе миогенезе и фиброзе. Кључни је значај 

правилне   рехабилитације  и   физикалне   терапије   у   овој   фази  формирања  ожиљка. 

Неопходно је утицати на стварање што мањег, а што еластичнијег ожиљка на месту 

повреде. Широк и крут ожиљак представља слабоместо и велики ризик за настанка 

нове повреде.