Povrede fronto-etmoidalne regije
Zbog svoje anatomo topografske gradje, fronto-etmoidalna regija predstavlja
vrlo slozen problem u kraniocerebralnoj traumatologiji. U sklopu ove regije
nalaze se frontalna,etmoidalna i sfenoidalna kost sa svojim sinusima, a
delimicno orbitalni i nosni skelet, sto prakticno cini kostanu granicu prednje
lobanjske duplje.Intiman odnos tvrde mozdane opne sa vecinom od ovih
kostiju, koje su nepravilnog oblika i razne debljine, a posebno
pneumatizacija istih, utice na njenu vulnerabilnost i obim lezije kostanih
struktura.
Prisustvo prvih 6 pari mozadnih zivaca, velikih krvnih sudova, kao sto su
kavernozni sinus, unutrasnja karotidna arterija, znatno doprinosi tezini i
ishodu povreda ove regije. Specificnost ovih povreda je u mogucnosti
kasnijih endokranijalnih komplikacija, kao posledice infekcije iz lediranih
sinusa, u prvom redu frontalnih i etmoidalnih. Ove komplikacije se mogu
manifestovati u vidu leptomeningitisa, apscesa mozga, infekcije
kavernoznog sinusa, odmah posle povrede, a moguca je posle vise meseci pa
i godina. Zbog toga moramo obratiti paznju i na prvi pogled lakše povrede
ove regije, bez vidljivih spoljasnjih ostecenja. Nije redak slucaj da povreda
regije krije u sebi opasnost od kasnije infekcije, ukoliko je povredjen zadnji
zid frontalnog sinusa ili etmoida, pri cemu je omogucen prodor infekcije u
endokranijum. Infekcija dolazi iz nosa preko nazofrontalne sluznice i brojnih
anastomoza sa velikim sinusima tvrde moždane opne.Mehanizam prodora
infekcije iz paranazalnih supljina prilikom traume je direktan, ukoliko dodje
do lezije dure i komunikacije sa likvornim sistemom.Fronto-etmoidalne
povrede cesto su udruzene sa ostalim povredama glave, lica, baze lobanje i
temporalne kosti.
Etioloski faktori
koji dovode do povrede ove regije su mnogobrojni.
Najcesci uzrok su saobracajne povrede, gde je glava kao specificno
najizlozeniji deo tela najugrozenija. Nekada je najcesci razlog povredjivanja
bio udarac konjskog kopita, a sto se danas vrlo retko vidja. Medjutim, dosta
su ceste povrede ovog predela u industriji, pri radu sa modernism masinama.
Povrede vatrenim oruzjem su redje i obicnu su sa letalnim ishodom.
Klinicka slika.
Zavisno od intenziteta i nacina povredjivanja javice se i
odgovarajuci simptomi. U laksim slucajevima kada su povredjeni koza i
meka tkiva, prisutno je lakes krvavlje iz rane i nosa, sa manje ili vise
izrazenom hemozom konjunktiva i ocnih kapaka. Kod ovakvih povreda,
potrebna je velika opreznost i detaljan pregled, kako bismo iskljucili
diskretne povrede kostanih zidova sinusa, dure i endokranijuma.
Nekada ce u klinickoj slici dominirati simptomi povrede mozga, od
komocije do kontuzije.Treba imati u vidu da prvi utisak moze biti varljiv, i
da povredjeni ne pokazuje znakove centralne lezije, koji se kasnije mogu
razviti. Kod otvorenih povreda, gde su povredjene sve strukture, moze se
videti i mozdano tkivo sa likvorom.Ukoliko je doslo do povrede orbite i
njenog sadrzaja, ispoljice se simptomi od strane oka. Posebnu paznju treba
obratiti na hematome ocnih kapaka i konjunktive u vidu naocara,što se
smatra patognomonicnim znakom za frakturu baze lobanje i teza
krvavljenja.
Dijagnoza.
Dijagnosticki postupak kod fronto-etmoidalnih povreda zahteva
sistematicnost i efikasnost. U cilju postavljanja dijagnoze potrebno je da
pored otorinolaringologa ucestvuje i neurohirurg, rendgenolog i oftalmolog,
a ukoliko je rec o slozenoj povredi lica, i maksilofacijalni hirurg.
Ako je povreda otvorena, dijagnoza je relativno laka. Medjutim, ukoliko je
rec o zatvorenim, diskretnim povredama, koje se rendgenoloskim pregledom
ne mogu dokazati, a klinicka slika povredjenog ne uklapa se u lokalni status,
pogotovo ako postoji podatak o rinolikvoreji, u tom slucaju potrebno je
uraditi eksploraciju frontalnih sinusa putem osteoplasticne operacije. Pored
anamneze od povredjenog ili pratioca, potreban je detaljan status opšteg
stanja (TA, puls), zatim inspekcija povredjenog predela, pri cemu treba
izbegavati grube manipulacije, narocito kod otvorenih povreda (sondiranje,
vadjenje utisnutih koštanih fragmenata i sl). Prelom fronto-etmoidne regije
moze se smatrati otvorenim iako je integritet koze ocuvan, posto je ova
regija preko sinusnih supljina i nosa u kontaktu sa spoljnjom sredinom.
Ukoliko je povreda zatvorena, potrebno je inspekcijom uociti eventualne
deformitete, jer nekada je citav koren nosa utisnut prema nazad. Palpacijom
se mozemo uveriti u prisustvo krepitacija kostanih fragmenata, a u slucaju
nalaza potkoznog emfizema, posumnja cemo na povredu etmoidalnog
labirinta.Ako postoji i najmanja sumnja na leziju endokranijuma ili orbite,
potrebno je konsultovati neurohirurga i oftalmologa.
Rendgen dijagnostika je od velikog znacaja, i potrebno je pored standardnih
snimaka,
