ТЕХНИЧКА ШКОЛА
КЊАЖЕВАЦ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Оснивање, развој и циљ Европске Уније
Професор-ментор: Аутор:
Оља Петковић
Књажевац, мај, 2017.
Садржај
УВОД
1 ОД ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ДО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
1.1 Настанак и развој Европског уједињења
1.2 Прво проширење Европске заједнице
1.3 Стварање Европског монетарног система
1.4 Европски савет и Јединствени европски акт (ЈЕА)
2 СТВАРАЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
2.1 Уговор у Мастрихту
2.2 Европска унија- јединствен вид организовања и структура
2.3 Значајни уговори
2.4 Придруживање Европској унији- услови и поступак
2.5 Кругови проширења Европске уније
2.6 Основни циљеви Европске уније
2.7 Повлачење Уједињеног Краљевства из ЕУ- Брегзит
2.8 Србија и чланство у Европској унији
3 ЗАКЉУЧАК
4 ЛИТЕРАТУРА
организације која би се старала о производњи угља и челика. Основна идеја
Шуманове декларације, како се назива документ у којем је садржан овај
предлог, је обједињавао управе над ресурсима који су у првој половини XX
века били главни адут зараћених страна у два светска рата. Понуда за
стварање Заједница за угаљ и челик (ЕЗУЧ) била је отворена и за друге
европске државе. Шест држава, Западна Немачка, Француска, Италија,
Белгија, Холандија и Луксембург, потписале су Уговор о оснивању Европске
заједнице за угаљ и челик у Паризу 1951. године, а њен први председник
био је Жан Моне.
-Следећи корак ка даљој интеграцији Европе био је потписивање ткз.
“Римских уговора” 25. марта 1957. године у Риму од стране шест држава
(Немачка, Француска, Италија, Белгија, Холандија и Луксембург), којима је
основана Европска економска заједница (ЕЕЗ), као и Европска заједница за
атомску енергију(ЕУРОТОМ). Општи циљ уговора о стварању ЕУРАТОМ-а
јесте допринос формирању и развоју европских нуклеарних индустрија у
мирне сврхе, тако да све земље чланице могу да профитирају од развоја
атомске енергије и да се обезбеди сигурност залиха. Такође, уговор
гарантује сигурност за друштво и стварање прописа о заштити здравља.
Као циљ ЕЕЗ чланице су предвиделе остваривање царинске уније и
постепено стварање заједничког тржишта које је подразумевало слободан
проток људи, робе, услуза и капитала.
-Прва озбиљна криза у функционисању Заједнице догодила се 1965. године
због неслагања држава чланица око начина финансирања заједничке
пољопривредне политике. Том приликом Француска је повукла свог
министра из Савета, те је ова криза позната због тога као “криза празне
столице” која је решена Луксембуршким компромисом.
1.2 Прво проширење Европске заједнице
Прва деценија Европске економске заједнице често се означава као веома
успешна. Године 1959. већ су направљени први кораци у правцу
либерализације трговине, 1962.почела је да се орварује заједничка
политика у области пољопривреде, 1968. је окончан процес формирања
царинске уније и то 18 месеци пре планираног рока. Успех Европске
заједнице навео је Велику Британију да 1961.године затражи чланство.
Захтев је у два наврата одбијен (1963. и 1967. године) с обзиром на то да је
тадашњи председник Де Гол сматрао да Велика Британија није довољно ни
политички, ни економски опредељена за Европу. Међутим, 1973. године
долази до првог проширења Заједнице пријемом у чланство 3 државе:
Велику Британију, Данску и Ирску. Као услов за пријем нових чланица
наведено је једино прихватање снага
acquis communautaire
1
-а.
1.3. Стварање Европског монетарног система (ЕМС)
Седамдесете године бележе прве кораке ка стварању монетарне уније. Пут
до Евра, који данас свакодневно користе грађани Европе, није био нимало
лак. Одрицање од сопствене националне валуте за државе је увек
представљало одрицање од веома важног показатеља суверенитета. Ипак,
1970. године Вернер (бивши председник владе Луксембурга) представља
план постепеног формирања економске и монетарне уније (ЕМУ). Међутим,
укупна сиитуација на међународном плану седамдесетих година (нафтна
криза) није ишла у корист формирања ЕМУ, што је навело европске државе
да још једном преиспитају читаву идеју.
1
Аcquis communautairе
представља заједничку баштину (наслеђе, тековину) Европске уније, а
обухвата све важеће уговоре и правне акте ЕУ који су изведени из њих. Прихватање
acquis
communautaire-а данас представља један од глабних услова за пријем нових чланица.
