POVRTARSTVO
1.Povrtarstvo je grana biljne proizvodnje koja obuhvata izučavanje i proizvodnju specifične grupe biljaka koje
nazivamo povrće.
2. Opšte agrotehničke mere su svojstvene za celokupnu biljnu proizvodnju i obuhvataju osnovnu, predsetvenu
obradu zemljišta, djubrenje, setvu, negu i berbu povrća.
3. Specijalne agrotehničke mere se primenjuju kod više vrsti ili sorti:proizvodnja u zaštićenom prostoru,
proizvodnja rasada, navodnjavanje, zaštita od bolesti, korova i štetočina, zaštita od visokih i niskih temperature,
gajenje u biljnim kulisima, malčovanje.
4. Malčovanje je pokrivanje (nastiranje) zemljišta nekim materijama, koristi se za sprečavanje razvoja korova,
isparavanja, očuvanja fizičkih i hemijskih osobina zemljišta ( stajnjak, kompost, treset, slama, specijalni papir,
metalne ploče, PE folija). Nedostatk je što na takvom zemljištu je veća opasnost od mraza jer je slabije zračenje
toplote iz zemljišta. Povrće pristiže ranije za 15-25dana.
5. Specifične agrotehničke mere se primenjuju na jednoj vrsti ili sorti. To su zakidanje zaperaka, vršikanje ,
kolčenje(paradajz), pinciranje (krastavac), rezidba (paprika)
6. U čemu je razlika izmedju ratarske i povrtarske proizvodnje: faza zrelosti, površine na kojima se gaji, mesto gde
se gaji.
7.Povrće osigurava 12% energetske vrednosti dnevnog obroka čoveka. Niža energetska vrednost je uslovljena
manjim sadržajem suve materije.
Sadržaj suve materije 3,5-30%
Sadržaj masti nizak sadržaj u 100gr oko 0,1-0,4gr
Sadržaj proteina nizak u 10gr samo 2gr
Sadržaj ugljenih hidrata u 100gr oko 3-6gr
Vitamini: C(paprika), beta karoten (mrkva), B (spanać), D, E, K
Mineralne materije: Ca, Mg, Fe, K, P
Značaj imaju: organske kiseline, eterična ulja, fitoncidi
8. Prema sadržaju nitrata:
-nitrofilno-pod uticajem azota povećavaju prinose al ii akumuliraju nitrate u velikoj količini
-osrednja sposobnost akumuliranja nitrata
-slabo akumuliranje nitrata
9. Nabrojati nitrofilno povrće: spanać, salata, cvekla, mrkva, rotkvica, keleraba
10. Osrednje sposobne za akumuliranje nitrata: mrkva, kupus, kelj, krompir
11. Vrste koje imaju malu sposobnost akumuliranja nitrata su: paradajz, paprika, krastavac grašak, crni luk
12. Proizvodnja može biti: rana, srednje rana, kasna, zimska.
13. Povrće iz rane proizvodnje je namenjeno za preradu. NE
Povrće iz kasne proizvodnje je namenjeno za preradu DA
14. Proizvodnja može biti:
-na otvorenom polju (baštenska)
-u zaštićenom prostoru
15. Njivska proizvodnja:
-intenzivna specijalizovana industrijska proizvodnja
-kombinovana ratrsko-povrtarska proizvodnja
16. Proizvodnja u zaštićenom prostoru se odvija u:
-niskom zaštićenom prostoru (leje, niski tuneli)
-visokom zaštićenom prostoru (staklenici, plastenici, visoki tuneli)
-visokom specifičnom zatštićenom prostoru tzv. kule
17. Razvoj ekološke proizvodnje obuhvata:
-revitalizacija-ponovno uvodjenje osnovnih agrotehničkih mera (plodored, organska djubriva, kontrola plodnosti
zemljišta i djubrenja)
-integralna proizvodnja –sve metode su optimalne i posebno mesto imaju rezultati biotehnologija
-organska (biološka) proizvodnja- podrazumeva primenu organskih djubriva i bioloških sredstava za zaštitu, kao i
primenu svih agrotehničkih mera sa izrazitim ekološkim predznakom.
18. Rejoni: ravničarski, moravski, brdsko-planinski
19. Srednja godišnja temperatura u ravničarskom rejonu je 11⁰C, godišnja suma temperature je 4100⁰C, a za
vegetaioni period oko 3700⁰C. Prosečna godišnja količina padavina iznosi oko 600mm, od čega za vreme
vegetacije 350-400mm.
20. Srednja godišnja temperatura u moravskom rejonu je 11,5⁰C, godišnja suma temperature je 4200⁰C, a za
vegetaioni period oko 3700⁰C. Prosečna godišnja količina padavina iznosi oko 600mm, od čega za vreme
vegetacije 350-400mm.
21. Zemljišni uslovi: nagib terena, eskopizicija terena, nivo podzemnih voda, zakorovljenost terena, tip zemljišta,
reakcija zemljišta (6,5-7 pH), koncentracija zemljišnog rastvora.
22. Prema zahtevima za toplotom: toploljubive, vrste umerenih zahteva i vrste sa malim zahtevima
23. Toploljubive vrste (termofilne): optimalna 25⁰C, osetljive na niske temperature, na 10⁰C usporavju rast,
stradaju na 0-2⁰C - paprika, plavi patlidžan, paradajz, boranija dinja, lubenica.
24. Vrste umerenih zahteva: optimalna 22⁰C, ne podnose niske temperature, rast zaustavlja na 5⁰C. Podnosi
mraz do -8⁰C - grašak, korenasto, kupusnjače, salata.
25. Vrste sa malim zahtevima: optimalna 17, otporne na niske temperature ali nepovoljne visoke, dobro reaguju
na niske, rast zaustavljaju na 2, podnose mraz do -10 a neke i do -15-lukovi, spanać, blitva, špargla
26. Prema zahtevima za svetlost povrće se deli na heliofino, mezofilno i skiofilno.
27. Heliofilne povrtarske vrste imaju visoke zahteve prema svetlosti. U ovu grupu spadaju: dinja, lubenica,
paradajz, paprika, boranija. 30000 luksa
28. Mezofilne povrtarske vrste imaju srednje zahteve prema svetlosti. U ovu grupu spadaju: mrkva, boranija,
kupusnjače, grašak, špargla, spanać, krastavac. 20000 luksa
29. Skiofilne povrtarske vrste imaju male zahteve prema svetlosti. U ovu grupu spadaju: rabarbara, kiseljak.
15000luksa
30. Prema zahtevima za dužinom dana povrće delimo na:
