KRASTAVAC
( Cucumis sativus L. )
POREKLO I RASPROSTRANJENOST
Krastavac je poreklom iz jugoistočne Azije. U lndiji je bio poznat još pre 3.000 godina. Grci i
Rimljani su ga proširili po drugim evropskim zemljama. Krastavac je kultura s veoma širokim
arealom rasprostranjenosti. Gaji se gotovo u svim zemljama sveta. U Jugoslaviji krastavac se gaji
od davnina. Poslednjih godina, pod uticajem domaćeg i inostranog tržišata, sve više se proizvodi
za industrijsku preradu. Seje se na oko 14. 000 ha Upotrebljavaju se fiziološki nedozreli plodovi
u svežem ili prerađenom stanju. Hranljiva vrednost plodova je dosta niska: sadrže u proseku oko
4% suve materije koju sačinjavaju, uglavnom, šećeri (l,8%), proteini (0,7%), i mineralne soli
(0,4%). Količina vitamina je mala. Posebna hranljiva vrednost dolazi od fermenata koji pomažu
varenje i daju prijatan osvežavajući ukus. Kalorična vrednost krastavcaje 120-150cal/kg.
BOTANIČKE OSOBINE
Krastavac ima korenov sistem razmešten plitko (5 do 25 cm).Stablo je vrežasto, puzavo i
razgranato, obraslo gustim bodljastim maljama. Dužina i razgranatost stabla zavise od sorte i
uslova gajenja.U nekih sorta vreže su duge do 2,5 m, dok su u drugih veoma kratke
(50 cm).
Listovi su prosti, krupni, petodelni, sa slabije ili jače izraženim urezima
postavljeni
na dugačkim drškama. Veličina listova je sortno obeležje, mada varira prema vegetacionim
uslovima. U pazuhu listova razvijaju se rašljike (brkovi). Krastavac je jednodoma biljka, a na
istoj biljci obrazuju se muški ženski cvetovi. U novije vreme stvorene su sorte s različitim polnim
odlikama. Posebno su značajne sorte ženskog (gynoecius) tipa, koje imaju isključivo ženske
cvetove i koriste se u proizvodnji hibridnog semena. Tako dobijeni hibridi takođe imaju samo
ženske cvetove.
Inače, pored nasledne osnove, na ispoljavanje pola, tj. na odnos muških i ženskih cvetova, u
velikoj meri utiču uslovi sredine: dužina dana,toplotni režimm, mineral ishrana, količina CO2 u
vazduhu, kao i neke hemijske supstance. Muški cvetovi se obrazuju u pazuhu listova, više njih
zajedno i imaju tanke maljave drške. Ženski cvetovi se javljaju po jedan ili više, takođe u pazuhu
listova i lako se raspoznaju po izraženom plodniku. Muški i ženski cvetovi imaju jarko žutu
krunicu od 5 listića. Krunica ženskih cvetova je nešto krupnija. Muški cvetovi imaju 5 prašnika
od kojih su po 2 srasla, a 1 je slobodan. Plod je bobica različite veličine, oblika i boje. Može biti
zmijoliko izdužen, cilindričan, vretenast, jajast ili okruglast. Težina plodova kreće se od nekoliko
desetina grama do 1 kg. Površina ploda može biti glatka ili pokrivena bradavicama s belim ili
crnim bodljastim izraštajima. Pokožica ploda je zelene boje, mada ima sorta s belim plodovima.
Fiziološki zreli plodovi znatno više porastu i promene boju. U nepovoljnim uslovima gajenja
većina sorta reaguje stvaranjem gorke materije (kukurbitacina) u plodovima. Seme je pljosnato i
izduženo, belo ili žućkasto, apsolutne težine 25-30 g. Normalno razvijen plod sadrži 300 do 500
semenki. Krastavac je tipično stranooplodna, entomofilna biljka. Prirodno i veštačko ukrštanje
između različitih sorta lako je ostvarivo. Zbog toga semenski usevi moraju imati prostornu
izolaciju najmanje 1000 m. Ne ukršta se s drugim vrstama iz porodice tikava. Izvesne sorte,
naročito one s dugim plodovima, mogu da zametnu plodove bez oprašivanja. Zbog toga se u
staklenicima gaje iskljuivo ovakve sorte (partenokarpne).
USLOVI USPEVANJA
Klima
. Krastavac ima visoke zahteve na uslove sredine. Klimatski uticaji, zamljišne i druge
prilike izvanredno dejstvuju na vegetativni porast, cvetanje i oplođavanje, zametanje, trajanje
vegetacije i plodonošenje, a u krajnjoj liniji i na veličinu i kvalitet prinosa. Za normalan
porast i razviće neophodan je intenzitet svetlosti od 8000 do 9000 luksa i dužina dana od 10 do
12 časova. Ako je osvetljenost slaba, skraćena ili produžena, biljke reaguju znatnim sniženjem
prinosa. Krastavac je, takođe, vrlo osetljiv prema toploti u svim fazama razvoja. Optimalna
temperatura je 28-32°C. Na temperaturi iznad 36°C prestaje asimilacija, a iznad 42°C prestaje
rastenje. Temperatura ispod 14°C zaustavlja obrazovanje organa, ispod 7°C prekida porast, a na
temperaturi ispod 0,5°C biljke uginu. Naročito su štetne nagle promene toplotnih prilika.
Oskudicu vlage u zemljištu krastavac teško podnosi. Optimalna relativna vlažnost vazduha je
85-95%. Niska atmosferska vlažnost deluje veoma nepovoljno na razvoj i plodonošenje. U
poslednje vreme pokušava se da se oplemenjivanjem stvore sorte koje bi anatomski i fiziološki
bile prilagođenije manje povoljnim klimatskim uslovima. Za gajenje krastavca nisu pogodni
tereni izloženi jakim vetrovima koji prepliću vreže, stvaraju povrede na biljkama i ometaju
normalno oprašivanje i zametanje plodova. Štetno dejstvo vetra može se umanjiti kulisama od
visoko rastućih biljaka kao što je kukuruz, konoplja, sirak ili suncokret.
Zemljište.
Krastavac se može gajiti na svakom plodnom zemljištu. Najbolja su duboka, nanosna, strukturna
zemljiata, bogata organskim materijama; nepogodna su teška, zabarena i jako kisela zemljiata.
Naročito dobre rezultate daje krastavac kad dođe posle trava, leguminoznih biljaka i strnih žita.
Krastavac je dobar predusev za većinu povrtarskih kultura, posebno za paradajz, kupus i papriku.
Obrada zemljišta počinje s jeseni ili u toku zime dubokim oranjem. Tom prilikom zaorava se
stajsko đubrivo. U proleće do setve površina se po potrebi kultivira da bi se održala u rastresitom
i nezakorovljenom stanju.
Đubrenje.
Za krastavac je karakteristična relativno mala potrošnja hranljivih materija. Međutim, uprkos
tome, biljke iziskuju obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, jer brzo rastu i imaju
slabo razvijen korenov sistem. Norme i način đubrenja zavise od pedološkog i agrohemijskog
sastava zemljišta, pretkulture itd. Naročito povoljno deluje stajnjak. Ukoliko je zemljište
siromašnije utoliko više stajnjaka treba rasturiti: na plodnijim zemljiatima 20-30 tona, a na
peskovitim, nedovoljno plodnim 60 do 80 tona po ha. Najbolje je da se zgoreli stajnjak unosi
pred setvu u kućice, a nezgoreli rasturi i zaore s jeseni. U oskudici stajnjaka preporučuje se
zelenišno đubrenje. Najbolji efekti postižu se kombinacijom organskih i mineralnih đubriva. Ako
je bio upotrebljen stajnjak, onda se mineralna đubriva koriste samo za prihranjivanje. Za tu svrhu
dovoljno je 20-30 kg azota (N), 50-60 kg fosfora (P205) i 50-60 kg kalijuma (K2O)
Prihranjivanje se u tom slučaju vrši u dva maha: prvi put desetak dana posle nicanja i drugi put
pred početak plodonošenja. Ako se usev prihranjuje samo jednom, to se čini u vreme kada vreže
počnu da puze. Pod useve koji nisu nađubreni stajnjakom unose se veće koliine mineralnih
đubriva 40-60 kg azota, 80-100 kg fosfora i 40- 60 kg kalijuma. Polovina ovih đubriva rastura se
prilikom predsetvene pripre me zemljišta, a druga polovina koristi se za prihranjivanje useva.
TEHNIKA GAJENJA
Setva
. Krastavac se podjednako uspešno može gajiti setvom u kućice i setvom u redove. Setva u
redove primenjuje se pri gajenju krastavca na velikim površinama; obavlja se sejalicama i
omogućuje primenu mehanizovane nege useva. Ručna setva u kućlce iziskuje mnogo ljudskog
rada i pogodna je samo za male površine ili kada zemljište nije dobro pripremljeno za mašinsku
setvu. Gustina setve najviše zavisi od klimatskih prilika u toku vegetacije i osobina sorte. Ranije
posejani usevi moraju biti ređi, jer vremenske prilike omogućuju bujan porast vreža i dugu
vegetaciju, što nije slučaj s letnjim (postrnim) usevima koji znači, mogu imati gušći sklop. U
većine sorta najveći broj plodova zameće se na bočnim vrežama, pa ako se poseju suviše gusto,
biće manje bočnih vreža i manje plodova. Međutim, nove sorte, naročito one za industrijsku
preradu, zameću plodove i na glavnoj vreži, pa se mogu sejati znatno gušće. Za setvu u redove
pogodna su međuredna rastojanja od 120 do 150cm; može se sejati i u dvoredne trake između
kojih se ostavlja razmak od 130 do 160cm, a izmedu redova u traci 50 do 60cm. Kasnije, biljke u
redu se prorede na međusobni razmak od 10 do 15 cm (kod salatnih sorti, bujnijeg rasta, 20_30
cm). Međuredna rastojanja mogu se podešavati prema raspoloživim mašinama na gazdinstvu. To
je naročito važno kada se primenjuje mehanička berba specijalnim kombajnima. Pri setvi u
kućice najčešće se uzima razmak 120 x 60 i 120 x 80 cm. Posle proređivanja u svakoj kućici
primene mašina. Najčešće je dovoljno ako se između redova ostavi razmak 90 do 120 cm, a
između biljaka u redu 5-15cm. Za setvu u kućice pogodna su rastojanja 100 x 50 ili 80 x 50 cm sa
po 3-4 biljke u kućici.
Za postrni krastavac od bitne je važnosti da se biljkama obezbedi navodnjavanje. Bez
navodnjavanja, najčešće, usev ne može dobro ni da nikne.
Usevi iz rasada. Rasad jednomesečnog uzrasta, odgajen u toploj leji rasadi se na stalno mesto u
polju čim se ustali toplo vreme i prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, što obično biva
početkom maja. U poređenju sa direktnom setvom ovako odgajen usev stigne na rod oko 3
nedelje ranije. Rasad se mora proizvesti u saksijama, jer biljke krastavca teško podnose
presađivanje. Za sadnju ranog krastavca odabere se plodna, dobro nađubrena parcela, zaštićena
od jakog vetra. Na obeleženim mestima otvore se odžaci u koje se ubaci i dobro izmeša sa
zemljom 2-3 kg zgorelog stajnjaka. Rasađivanje treba obaviti po podne ili po oblačnom vremenu.
Rasađene biljke se zaliju, a potom oko njih nagrne suva, sitna zemlja.Veoma dobri rezultati se
postižu ako se rasađene biljke pokriju plastičnim folijama. U tom slučaju treba voditi računa da
za vreme sunčanih dana visoka temperatura ispod folija ne ošteti biljke.
PLODONOŠENJE I BERBA Period od nicanja do cvetanja kod ranostasnih sorta je 30-40 dana,
a kod kasnostasnih 50-60 dana. Za razvoj ploda od precvetavanja do tehnoloake zrelosti potrebno
je 5 do 15 dana, već prema sorti i uslovima proizvodnje. Pri poljskom gajenju plodonošenje traje
40-50 dana, a u staklenicima i toplim lejama preko 100 dana. Ranije se praktikovalo da se vreže
orezuju da bi se ubrzalo plodonošenje. Takva praksa je sporna pri poljskom gajenju krastavca. U
staklenicima je, međutim, sistematsko orezivanje vreža obavezno i korisno deluje na porast i
plodonošenje biljaka. Vidan uticaj na plodonošenje i visinu prinosa ima blagovremeno ubiranje
plodova. Plod koji se razvija zaustavlja zametanje novih plodova, pa prilikom berbe treba
uklanjati i sve prerasle, kržljave i bolesne plodove. Krastavci se beru u početku svaki drugi ili
treći dan. Plodovi krastavca se beru u vreme kad dostignu tehnološku zrelost odnosno veličinu
koja je karakteristična za sortu, ili pak prema zahtevima tržišta. Veličina obranih plodova
namenjenih preradi zavisi, između ostalog, i od pogodbe sa kupcem. Berba sitnijih plodova
obično ide na štetu proizvođača. Viša cena sitnijih plodova najčešće ne može kompenzirati
nastali gubitak usled smanjenog prinosa. Brati treba samo izjutra. Pri berbi uklanjati deformisane,
nerazvijene i bolesne plodove. Ubiranje plodova treba da se obavlja pažljivo, pazeći da se biljke
ne povređuju (kidanje, gaženje vreža i sl.). Ambalaža za prikupljanje plodova obavezno treba da
ima dršku za nošenje, jer to znatno olakšava rad. Običnim sandučićima ili letvaricama mogu se
lako pričvrstiti drške za nošenje od žice, užeta i dr. Plodonošenje krastavca iz prolećne setve u
našim klimatskim uslovima zavisi od sorte, vremena setve, klimatskih prilika rejona i primenjene
agrotehnike. Za to vreme obavi se u prosečnim uslovima 20-35 berbi. Prinos salatnih krastavaca
iznosi 30-50 tona po ha, a kornišona 20-30 t/ha. Usevi kornišona iz prolećne setve, kada se ne
zalivaju, mogu prosečno dati 12-15t/ha. Mehanička berba krastavca. Visok utrošak ručnog rada
za berbu podstakao je konstruktore da naprave mašinu berač krastavca. Istovremeno, stvorene su
i nove sorte koje su posebno prilagođene za mehaničku berbu. Mašinska berba primenjuje se u
proizvodnji indu strijskog krastavca (kornišona) na velikim površinama. Berba pikerima
(beraima) obavlja se odjednom slično mehaničkoj berbi paradajza. Usevi se seju vrlo gusto (150-
200 hiljada biljaka/ha), na dvoredne trake između kojih se ostavlja razmak od oko 100cm;
rastojanje između redova u traci je 30-35 cm, a između biljaka u redu
5cm.
Gaje se tzv. ženski
hibridi (biljke imaju samo ženske cvetove) u kojih vreže nisu duže od 75 cm. Jednokratnom
berbom dobija se prinos od 10 do 17 tona po ha. Mehančiki berač krastavca je relativno nova
vrsta mašine koja se stalno usavršava. Istovremeno, istražuju se i nove sorte koje će biti podesna
za mašinsku berbu.
Klasiranje i pakovanje plodova. Klasiranje krastavaca obično se vrši po postojećim nacionalnim i
međunarodnim standardima ili prema pogodbi s kupcem. Plodovi krastavca namenjeni preradi
klasiraju se po krupnoći u ove klase:
I Dužina ploda 3-6cm, prečnik oko 2cm, prosečna težina 10-12g;
II Dužina ploda 6-9cm, prečnik oko 3cm, prosečna težina 40 g;
III Dužina ploda 9-12cm, prečnik oko 4cm, prosečna težina 80- 100 g;
IV Dužina ploda l2- l5cm, prenik oko 4,5cm, prosena težina 140- 150g.
Krastavac za svežu potrošnju (salatne sorte) razvrstava se prema krupnoći ploda u 2 kategorije:
A Dužina ploda 15-20cm, težina 200-300 g;
B Dužina ploda 20-25 cm, težina 400-500 g.
U jedinici pakovanja krastavac mora biti iste sorte i krupnoće. Za pakovanje i otpremanje
krastavca na tržište koristi se raznovrsna vrsta ambalaža kao što su korpe, koševi i druga pletena
ambalaža, zatim razni tipovi letvarica i jutane ili kudeljne vreće raznih veličina. Za otpremanje
industrijskog krastavca sa polja do mesta prerade često se pored letvarica upotrebljava tekstilna
ambalaža. Ovaj krastavac se obično klasira u fabrici prilikom pripreme za preradu.
Čuvanje i transport. Krastavac spada u proizvode koji se veoma teško čuvaju. Plodovi ne samo da
brzo prerastu fazu tehnološke zrelosti još dok su na biljci, nego se starenje nastavlja i posle berbe,
pri emu brzo gube svoja organoleptička i tehnološka svojstva. Ubrani plodovi nastavljaju da dišu
i da gube vodu usled čega dobijaju sparušen (zamoren) izgled i mnogo izgube u kvalitetu. Zbog
toga je neophodno da plodovi budu što pre otpremljeni na tržište ili u pogon za preradu. Plodovi
mnogih sorta posle berbe brzo požute. Plodovi krastavca peru se samo u nuždi, jer se pranjem
skida njihova prirodna voštana prevlaka, usled čega se brzo sparuše. Skupoceni krastavci iz
staklenika zbog toga se presvlače tankom plastičnom folijom naročitim mašinama. Duži transport
i lagerovanje krastavca može se ostvariti pri temperaturama od 0,5 do 10 C, i relativnoj vlažnosti
vazduha od 90 do 95°, Značajnu smetnju za čuvanje krastavca na temperaturama ispod 10C čine
fiziološke i mikrobiološke promene na plodovima. Simptomi fizioloških oštećenja manifestuju se
u obliku okruglastih udubljenja koja se šire i sjedinjavaju stvarajući zone potonulog tkiva po
površini ploda, usled čega plod dobije veoma ružan izgled i sklonost ka truljenju. Plodovi sa
bradavičastom površinom i oštrim bodljama teže se čuvaju. Na temperaturi od 0,5 do 5 C
krastavac se može očuvati 4-5 nedelja.
BOLESTI I ŠTETOČINE KRASTAVCA
Antraknoza je opasna bolest krastavca koja gotovo redovno nanosi manje ili veće štete. Vlažno i
toplo vreme pogoduje širenju ove bolesti. te u godinama s kišnim letom dolazi do katastrofalnih
šteta, naročito na postrnim usevima. Za širenje bolesti dovoljne su jake i česte rose. Osim
krastavca antraknoza napada lubenicu,dinju i druge kulture iz porodica tikava. Bolest izaziva
gljivica
Colletotrichum lagenarium
. Napada krastavac u svim fazama porasta. Na listovima se
ispoljava u obliku kružnih ili nepravilnih, ponekad vrlo krupnih žućkastih pega na kojima se, po
vlažnom vremenu, javlja ružičasta prevlaka od sporonosnih organa. Na plodovima, stablima i
lisnim drškama obrazuju se slične crvenkaste pege, ali u vidu ulegnute kraste koja kasnije pocrni.
Na plodovima više pega mogu da se sliju u jedno krupno ulegnuće. Bolest se održava i prenosi
preko zaraženih biljnih ostataka i semenom. Napada uglavnom starije listove i uopšte starija
biljna tkiva. Antraknoza se suzbija agrotehničkim merama i hemijskim sredstvima. Na parceli
gde se antraknoza masovno pojavi ne treba gajiti krastavac, lubenicu i dinju najmanje 3-5 godina.
Biljne ostatke napadnutog useva treba pokupiti i spaliti. Preventivnim prskanjem l%nom
bordovskom čorbom i cinebom bolest se može uspešno suzbijati. U tom cilju potrebno je izvesti
3-4 prskanja. Sejati samo dezinfikovano seme.
Krastavost (
Cladosporium cucumerinum
) javlja se uglavnom na krastavcu u toplim lejama. Na
plodovima izaziva teška oštećenja u vidu mrkih ulegnutih pega nalik na kraste. Glavna mera
borbe je gajenje otpornih sorti.
