Универзитет у Новом Саду
Природно-математички факултет
Департман за географију, туризам и
хотелијерство
ПОЖАРЕВАЦ И КОСТОЛАЦ
Семинарски рад из предмета: Теренска настава 2
Студент: Професор:
Милош Кривокапић др Љубица Ивановић Бибић
бр.индекса 799/15
Нови Сад, 2016.
2
САДРЖАЈ:
1. Пожаревац
2
1.1.
Туристичко-географски положај
2
1.2.
Природно-географске карактеристике простора
3
1.2.1. Клима
3
1.2.2. Рељеф и земљиште
3
1.2.3. Минерална богатства
4
1.2.4. Воде
4
1.2.5. Биљни и животињски свет
4
1.3.
Друштвено-географске карактеристике
простора
5
1.4.
Туристички промет и материјална база
6
2. Костолац
10
2.1.
Туристичко-географски положај
11
2.2.
Хидрографија
11
2.3.
Клима
12
2.4.
Историјат Костолца
13
3. Литература
16
4
Пожаревац спада у ред малог броја градова и општина са изузетно повољним условима за
коришћење водених токова за још веће саобраћајно повезивање са другим деловима
Србије. Међутим, поред ослањања на овако значајан пловни пут, речни саобраћај није
развијен у оној мери у којој то услови дозвољавају. Ваздушни саобраћај није развијен на
територији града Пожаревца, а најближи аеродром је "Никола Тесла" у Београду.
1.2. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА
1.2.1. КЛИМА
Карактеристике климе овог подручија, једним делом, веома су сличне клими банатске
равнице-умерено континенталној. Најчешће дувају кошава и хладни северац. Падавине
су углавном сличне републичком просеку око 600-650mm/m². Хладних дана у години
има у просеку око 89, а просечна температура је око 13ºС.
1.2.2. РЕЉЕФ И ЗЕМЉИШТЕ
Подручије града је углавном равничарског карактера. Територију града чине три
геоморфолошке целине: две равнице Стиг и Поморавље које раздваја узвишење по имену
Сопотска или Моравска греда (огранак Карпата), који се пружа правцем север југ од
Свилајнца на југу па све до Дунава код Дрмна на северу, са највишом тачком на
територији града од 202 м.н.в (брдо и спомен парк Чачалица).
Због таквог рељефа веома је развијена пољопривреда. Град Пожаревац, у ужем и ширем
делу, налази се на надморској висини од око 80 m. Поменуте равнице и узвишење
Сопотска греда нуде одличне услове за развој пољопривреде и понегде за узгој шума.
Највише се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, поврће и воће и сличне
културе. Код Костолца, према селу Ћириковац, површинским откопавањем брда долази
се до угља. Рељеф омогућава скоро све врсте комуникација, од путне, железничке и
пловне мреже.
5
1.2.3. МИНЕРАЛНА БОГАТСТВА
Град Пожаревац је прилично богат минералима. Костолачки басен веома је богат угљем,
који се експлоатише за широку потрошњу, а највише се користи за производњу ел.
енергије. По својој снази, а и у производњи, електране Костолац не заостају за ХЕ Ђердап
јер, кад је све у погону произведу елeктричну енергију као и Ђердап.
Испод плодне земље Стига налазе се знатне количине нафте, која се експлоатише са више
бушотина.
Богатство река - Дунава , Млаве и Мораве је у веома квалитетном шљунку и песку, који
служе као грађевински материјал.
Нарочито је цењен моравски песак, као и онај из Дунава. Захваљујући томе, индустрија
грађевинског материјала је развијена и читава палета производа (поред цигле и црепа)
покрива тржиште општине и округа, и шире.
1.2.4. ВОДЕ
Град Пожаревац је један од простора у земљи богатијих водом. Кроз општину добрим
делом протиче река Млава, а ободом границе општине реке Велика Морава и Дунав, што
ствара добре услове за наводњавање пољопривредних површина а проблем пијаће воде је
лакше решив у односу на многе општине, наравно, уз коришћење речних бунара и других
система.
1.2.5. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ
Подручије Града, с обзиром на конфигурацију терена, има веома мало крупне дивљачи,
али зато обилује ситном дивљачи, као што су: зец, фазан, јаребица, дивља патка, гуска,
лисица и др. Од шумског биља највише су заступљене топола, храст, багрем и врба.
Све три реке веома су богате разноврсном рибом: шаран, смуђ, сом, мрена, толстолобик и
др. па је развијен спортски риболов.
