Висока техничка школа струковних студија
Звечан
Увод
3
Пожари и експлозије
4
Особине опасних материја
4
Ризик од пожара
5
Сагоревање и услови сагоревања
5
Присуство гориве материје
6
Зависност граница експлозивности од темоературе
7
Пожар условљен присуством запаљивих материја у гасовитом стању
10
Ризик од пожара условљен присуством запаљивих материја у течном стању
13
Ризик од пожара условљен присуством запаљивих материја у чврстом стању
14
Противпожарни системи
15
Штете од пожара у зависности од времена интервенције
16
Литература
17
2
УВОД
Свакодневне активности човека било у процесу рада или живљења у вези су са појавом
одређених стања-опасности, која утичу на његово здравље и загађивање животне средине. У
стручној литератури, опасност се дефинише као стање система у коме присуство извора
емисије, енергије супстанци или прекомерна психофизичка и информациона оптерећења, могу
да доведу до угрожавања здравља људи, материјалних и природних добара. У Речнику српског
књижевног језика, под појмом опасност се подразумева: опасно стање, положај, ситуација.
Такође, опасност се дефинише и као стање система у коме постоји вероватноћа губитка
контроле над материјалним, енергетским и/или информационим токовима у систему. Губитак
контроле над неким од наведених токова прати појава и развој фактора опасности. Уколико је
губитак система сигурна последица појаве, развоја и дистрибуције фактора опасности, не може
се говорити о ризику. Он се подразумева са одређеном вероватноћом, али исто тако постоји и
одређен ниво вероватноће да до губитка неће доћи. Под опасношћу се подразумевају појаве,
процеси, деловања или услови, које поседују потенцијал, који може нанети штету људском
здрављу, довести до смрти људи, нанети штету животној средини, довести до оштећења
објеката антропогеног порекла. Треба подвући вероватну природу тог појма. Опасност-
представља претечу могућих негативних догађаја, а не саме те догађаје. Они се могу десити,
али се могу и не десити.
Хазард се може дефинисати као опасно стање или опасан догађај који представља
потенцијалну претњу и може да нанесе штету људима, својини или животној средини. Хазарди
могу да се сврстају у две категорије: природни и хазарди проузроковани људским
активностима . Природни хазарди су они који настају услед природних феномена
(метеоролошког, геолошког па чак и биолошког порекла). Примери природних хазарда су
циклони, цунамији, земљотреси и ерупције вулкана које су искључиво природног порекла.
Клизишта, поплаве, суше и пожари су социо-природни хазарди, будући да су проузроковани и
природним и људским активностима. На пример, поплаве могу настати због обилних падавина,
клизишта или блокирања одводних система комуналним отпадом. Хазарди проузроковани
људским активностима углавном настају због људског немара. Они су повезани са
индустријским постројењима и постројењима за производњу енергије и обухватају експлозије,
ослобађање опасног отпада, попуштања брана итд.
4
супстанце називамо штетне или опасне супстанце. Опасне или штетне особине, које могу да
поседују супстанце су: експлозивност, оксидоредукционе особине, запаљивост,
самозапаљивост, токсичност, корозивност, радиоактивност итд. Мали број супстанци је без
ових особина. Супстанца ретко има само једну опасну особину, обично су повезане две или
више особина. Број супстанци, на пример, које карактерише запаљивост је знатно већи од
експлозивних супстанци, што значи да је неопходно имати податке о запаљивости супстанци
са којима се ради.Свака супстанца која учествује у неком технолошком процесу, без обзира
колико је њена цена повољна, мора да задовољи још два основна критеријума: да има особине
које препоручују њену примену, и да буде довољно безбедна за рад. Како ниједна супстанца
није потпуно безбедна и нештетна, испада да се човек мора одрећи многих супстанци са
добрим технолошким особинама. Међутим, ово се не дешава, јер и за супстанцу са
најопаснијим особинама постоје начини за њену безопасну примену.
Према томе, очекивана корист од примене неке супстанце мора да буде већа од цене за
истраживање начина за безбедну примену. Овај однос би требао да буде услов за примену неке
супстанце, мада се често користе супстанце без научно утврђених услова безопасне примене.
Ово се дешава јер су од научних и етичких разлога јачи економски и друштвени фактори.
РИЗИК ОД ПОЖАРА
Ризик се дефинише као мера вероватноће појаве одређеног нежељеног догађаја у
одређеном периоду или под одређеним околностима, или као могући губитак, неизвесност.
Ризик представља вероватноћу настанка повреда, обољења или оштећења здравља запосленог
услед одређене опасности, или материјалне штете. Ризик је комбинација вероватноће појаве
опасног догађаја и тежине повреда које могу бити изазване догађајем. Мери се бројем умрлих
и повређених, као и материјалним и финансијским губицима. Процена ризика представља
квантитативну оцену вероватноће нежељених догађаја и штете проузроковане тим догађајем.
Управљање ризиком представља идентификацију, мерење и контролу ризика. Управљање
ризиком од пожара је процес који подразумева процену ризика који се јављају на радном
месту, предузимање одговарајућих мера превентивне и репресивне заштите од пожара.
Контрола ризика зависи од приоритета ризика и подразумева увођење мера у циљу смањења
ризика на прихватљив ниво.
САГОРЕВАЊЕ И УСЛОВИ САГОРЕВАЊА
5
Сагоревање или горење је сложен физичко-хемијски процес који се базира на реакцији
оксидације уз идвајање знатне количине топлоте и појаву светлости. Другим речима,
сагоревање је спајање горућег материјала са кисеоником. Рекција може бити приказана на
следећи начин:
М+02=МО2+Q
Реакција је егзотермна. Количина издвојене топлоте је специфична за сваку материју и
варира у широким границама. Горење је у основи сваког пожара или експлозије, и најчешће се
дефинише као веома брзо везивање кисеоника са горивом материјом. Код великог броја
пожара и експлозија основне реакције горења су реакције сједињавања гориве материје са
оксидатором (најчешће кисеоником из ваздуха), а у случају када горе материјали који у свом
саставу имају кисеоник (експлозиви, пиротехнички материјали и сл. ) сагоревање се одвија
помоћу кисеоника који је. Садржај воде или других примеса знатно утиче на запаљивост (нпр.
етилалкохол је запаљива течност, али када се помеша са водом тако да концетрација опадне на
испод 40% у смеши са водом, тада је ова смеша несагорива). Код запаљивих материја
разликују се лако и тешко запаљиве. За тешко запаљиве материје каректиристично је да горе
док на њих делује пламен, а када се он уклони престаје горење. У ову групу спадају углавном
природна влакна(вуна, длаке, коса), као и неки полимерни синтетички материјали. садржан у
тим материјалима
Највећи број пожара одвија се преко реакција оксидације а основни услови да би дошло
до сагоревања су присуство гориве материје, оксидатора и одговарајућег извора паљења.
ПРИСУСТВО ГОРИВЕ МАТЕРИЈЕ
Да би дошло до сагоревања односно пожара, један од неоходних услова је да је
присутна материја која може горети. У погледу сасгоревања материје се могу поделити у три
групе:
a) Незапаљиве материје- у нормалним условима се не могу запалити
б) Запаљиве материје- под нормалним условима могу се запалити и након тога могу
самостално горети све до свог потпуног сагоревања
ц) Тешко запаљиве- материје које се у присуству пламена пале и тињају , али након уклањања
пламена престају да горе.
