ПРАЋЕЊЕ, ПРОВЈЕВАЊЕ И ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА У
НАСТАВИ МАТЕМАТИКЕ
1. УВОД
Без обзира на способности, интерес и разноликост касније професионалне
оријентације, основна школа је обвезна за сву дјецу од 7 до 15 године. То је школа која није,
нити може бити селективна. Од основне школе друштво очекује да је сви школски
обвезници заврше на вријеме и са успјехом. Основној школи, као дијелу васпитно –
образовног система, припада највећи дио одговорности за подизање општег нивоа знања и
културе. Из тога произлази обвезе да се свој дјеци омогући постизавање оптималног
успјеха, без обзира на њихове материјалне, социјалне или породичне прилике, који би у
значајној мјери могле утицати на раслојавање ученика према способности. Стога и систем
праћења, провјеравања и оцјењивања ученика мора водити рачуна о њиховим
могућностима и особинама њихова психо – физичког развоја, те уважавати објективне
прилике у којим ученик живи. Губљење године и понављање разреда треба свести на
најмању могућу мјеру, јер те мјере често имају супротан ефекат од онога који се очекује и
жели постићи примјеном тих мјера.
У систему васпитања и образовања, праћење, провjеравање и вриједновање, односно
процjењивање знања ученика има посебан положај као дио образовног процеса од
суштинског значаја. О томе говори чињеница да је оцjењивање формално регулисано
посебним прописима, да постоји посебна научна дисциплина (докимологија) која се бави
питањима процjењивања знања, као и да будући и садашњи наставници имају обавезу
изучавања проблема оцjењивања, а сви наставници током рада обавезу провjеравања и
усавршавања сопствених мjерила процjењивања знања и давања оцијена.
Поред чињенице да школа треба надокнади, или барем ублажити, неповољне услове у
којима ученик евентуално живи, она мора уважавати и његове индивидуалне разлике. У ту
сврху у школи се проводи индивидуализација наставе, уводи се допунска настава
организирају изваннаставне активности и – гдје је то могуће – уводи се продужени или
цјелодневни боравак ученика у школи
Праћење и провјеравање ученикова развоја није више само оцјењивање завршног
резултата, већ је то процес током којег ученик сазријева. Прати се и ток и резултат рада,
настоји се што боље упознати ученика, тежи се да што више елемената утиче на коначну
оцјену и да се она формира на основи различитих начина и облика провјеравања усменог и
писменог, примјеном што објективнијих испитних поступака, тестовима знања, системским
посматрањем и праћењем ученика у свим наставним ситуацијама. Сва своја запажања и
примједбе учитељи морају уносити у именик ученика ради дефинисања коначне оцјене.
Тако се евидентирају одговори ученика, учинци на писменим испитима, опис рада као и
реакције и понашање ученика која су релевантна за његово свестрано упознавање.
Циљ овога дипломског рада је да отвори и прокоментарише најзначајнија питања
везана за процес праћења, провјеравања и оцењивања ученика уопште и укаже на
специфичности овог процеса у настави математике. Конкретно, биће говора о следећим
важним проблемима везаним за провјеравање и оцјењивање: законски оквир за
провјеравање и оцјењивањем, педагошке основе проверавања и оцењивања, критеријуми
оцјењивања, облици и методе провјеравања и оцјењивања, системска поставка проверавања
и оцењивања и најчешће грешке у процесу проверавања и оцењивања.
У овом истраживању кориштена је постојеће научна и стручна литература из
предшколске педагогије са акцентом праћењу, провјеравању и оцјењивању ученика. Такође
користиће се статистички подаци из валидних статистичких завода и признатих студија.
Као извор података биће укључени законски и остали међународни акти дате проблематике,
као што су:
Правилник о оцјењивању ученика у основној школи, Закон о основном
образовању и васпитању,
истраживања свјетских агенција и сл.
У овом раду користиће се неколико различитих метода истраживања и то: опште
методе: анализа садржаја, компаративна метода и статистичка метода. Поред ових метода у
истраживању ће се по потреби користити и друге научне методе као што су: класификација,
дедукција, индукција, генерализација, итд.
1.1 Математичко образовање и васпитање у основној школи
Основна школа
је васпитно - образовна установа којом се обезбјеђује основно
васпитање и образовање неопходно сваком грађанину. Одрасле особе, које из било којег
разлога нису у току редовног школовања завршиле основну школу, могу стећи основно
образовање у школама за образовање одраслих. Сврха основног школства је да ученику
омогући стицање знања, вјештина, ставова и навика потребних за даљни живот и рад.
Завршена основна школа је услов за наставак било којег степена даљег образовања. У њој се
изучавају основна знања из различитих научних подручја (хуманистичко, друштвено,
природно, математичко), вјештине, технике, као и васпитна подручја (морално,
интелектуално, естетско, радно и физичко васпитање).
Основна школа остварује школски програм, а може да остварује и прилагођен
школски програм за ученике и одрасле са сметњама у развоју, посебан школски програм за
музичко и балетско образовање, већ споменути посебан школски програм за образовање
одраслих, васпитни програм за ученике у школи са домом и друге програме. Редовна
основна школа у Републици Српској траје девет година, док у неким другим земљама, у
зависности од образовног система, траје дуже или краће. На примјер у Вијетнаму траје три,
у Кини шест, а у Њемачкој 10 година. У првих пет разреда све предмете које ученици
изучавају предаје један учитељ, изузев енглеског језика за који је прије неколико година
одређено учење од првог разреда основне школе, за шта је задужен наставник енглеског
језика, и вјеронауке коју предаје вјероучитељ – ица. У вишим разредима (од петог до осмог
разреда) различите предмете предају различити наставници, са изузетком двопредметних
наставника (када нпр. историју и географију предаје исти наставник).
Математика као наставни предмет у основној школи има велики значај за сваког
ученика. Има широку примјену у свакодневном животу и пружа људима корисна знања за
наставак образовања и живот уопште. Осим образовне, она има и васпитну функцију, јер
доприноси развоју интелекта и моралних квалитета личности. Она је одређена садржајима,
циљевима и задацима који су дати одговарајућим наставним програмима. Кроз садржаје
који се изучавају треба да буду остварени постављени циљеви и задаци. Њихово
остваривање помоћи ће у свестраном развитку личности ученика
