SADRŽAJ
1. Uvod
2. Predmet i cilj rada
3. Obrada praktičnog problema sa tabelama utakmica
3.1. Analiza kondicijske pripremljenosti igrača
3.2. Analiza dve različite tehnike izvođenja skok – šuta u
rukometu
3.3. Funkcionalne sposobnosti vrhunskih igrača
3.4. Psihodijagnostika u funkciji procene psihosocijalnog
statusa igrača
3.5. Analiza situaciono – motoričkih testova u rukometu
3.6. Latentna struktura prostornih, faznih, pozicijskih
kretnih obeležja rukometne igre
3.7. Razlike između tehničko – tektičkih elemenata
rukometa i varijabli od kojih zavisi uspeh
4. Zaključak
5. Literatura
1.Uvod
2
uvođenjem malog rukometa koji je kasnije nazvan samo rukomet. Prva
utakmica u (malom) rukometu odigrana je 1950. u Zagrebu između Metalca
i Maksimira. Na Olimpijskim Igrama 1972. muška reprezentacija osvojila je
prvo mesto a na OI 1976. peto mesto.
2. Predmet i cilj rada
Obradom ove teme biće iznete analize nekoliko utakmica pod kojima se
podrazumevaju: greške, opomene, kazne, broj kontranapada, napada, šuteva,
sedmeraca i još nekoliko elemenata koji čine sastavni deo praćenja određene
utakmice.
Cilj je da na osnovu dobijenih rezultata trener ili neko drugo stručno lice
naprave određen plan i program kojim će ispraviti greške i nedostatke
dobijene analizom a isto tako i sve ono što je bilo dobro barem održati na
odgovarajućem nivou.
3. Obrada praktičnog pro
blema sa tabelama utakmica
4
Praćenje i analiziranje utakmica u svim karakterističnim sportovima loptom
je od ogromnog značaja za razvoj i unapređenje tog sporta. Testiranja i
istraživanja koja nakon toga slede doprinose donošenju određenih
zaključaka kako o igračima tako i o funkcionisanju igre.
U ovom poglavlju buće iznete analize nekoliko utakmica i značaj određenih
komponenti za uspešnost i postizanje vrhunskih rezultata dobijene
istraživanjima nad vrhunskim rukometašima i rukometašicama.
Tabele koje će biti prikazane sadrže:
- broj upućenih lopti na gol i broj postignutih pogodaka sa različitih
pozicija. Najviše udaraca na gol uputili su spoljni igrači. Nakon njih
su krilni igrači, dok su na poslednjem mestu kružni napadači. Krilni i
kružni napadači manje jer zavise od asistencije spoljnih igrača koji su
postigli apsolutno najviše pogodaka ali zato su utrošili najviše lopti, s
obzirom da je većina njihovih lopti upućena sa velikih udaljenosti i
zato su bili manje precizni od drugih. Najprecizniji su bili kružni
napadači s obzirom da šutiraju iz neposredne blizine. Krilni igrači su
bili najučinkovitiji iz kontranapada. Očito je da igra u fazi napada
najviše zavisi od spoljnih igrača koji osim što najviše zadržavaju loptu
u posedu imaju i najviše prilika za šutiranje.
- Što se tiče iznuđenih sedmeraca i iznuđenoh isključenja, krilni i
kružni napadači su najviše učestvovali. A u isključenjima su efikasniji
od krilnih igrača bili spoljašnji.
- Prikazane su greške u fazi napada: pogrešno dodavanje, prestup,
koraci, dupla, ispuštene lopte i faul u napadu. Najviše grešaka imali su
spoljni igrači što znači da oni u procesu treninga treba dosta pažnje
da posvete usavršavanju bazičnih tehničkih elemenata igre u fazi
napada.
- Prikazani su još i: Broj prekida igre, broj lopti koje su golmani
odbranili, broj kontranapada, promašaja, žutih i crvenih kartona.
5
