P R E G L E D N I

L A N A K

_____________________________________________________________________________________

PRAKSA INFORMACIONIH SISTEMA U
TURIZMU I KOMPLEMENTARNIM
DELATNOSTIMA

Holodkov V

Departman za turizam, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad

Sažetak

Ovaj rad je nastao kao derivat studije regionalnog razvoja zapo

ete 2009. na Fakultetu za sport i turizam u Novom

Sadu pod radnim naslovom „Turizam i aktivnosti slobodnog vremena u funkciji održivog razvoja Potisja“. Fokus je na
identifikaciji i integraciji postoje

ih resursa u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u regionu Potisja,

te savremeni pristup razvoju upravlja

kog informacionog sistema tog podru

ja. S obzirom da jedanaest opština u

regionu Potisja ima dovoljan IKT kapacitet, hipoteza je da postoji takav tip organizacije koji omogu

ava da se

optimalno sprovedu intencije Zakona o turizmu u smislu stvaranja registra turizma zasnovanog na IKT-u za potrebe
regiona Potisja. Fokus rada je upravo na analizi slabosti me

uopštinske saradnje na podru

ju horizontalne

komunikacije te se nudi okvir informati

ke podrške turizmu i komplementarnim delatnostima ne na bazi novih

ulaganja nego na bazi integracije (znanja) ljudi i (mo

i) tehnologije. Efekat ovakvog predloga jeste da se postavi

razvoj e-uprave kao deo e-države. Time se stvara okvir za e-turizam kao deo e-biznisa.

Klju

ne re

Upravlja

ki informacioni sistem, Turizam, Menadžment, E-biznis, E-turizam

TIMS Acta (2010)

, 1-15

____________________________________________________________________________

Uvod

Ovo istraživanje može da se stavi u kontekst potrebe za
odmorom kao jednom od osnova postojanja turizma kao
delatnosti. Takva potreba za odmorom nije izražena
samo u turizmu ve

i kao jedna od opcija prilikom

aktivnog celoživotnog školovanja menadžera
(Holodkov, 2008). Turizam se danas može smatrati
jednom od najve

ih svetskih industrija. Krajem XX veka,

svetski turizam je generisao dobit oko 450 milijardi
ameri

kih dolara, pri

emu su globalne turisti

unarodne i doma

e aktivnosti koje prate turizam u

obrtu iznosile, po procenama, oko 3.500 milijardi
ameri

kih dolara. Procenjuje ce da

e oko 4% u

esnika

u globalnom turizmu, za desetak godina donositi
godišnje oko 2.000 milijardi ameri

kih dolara (Sharpley i

Telfer, 2002). Turizam ima svoju socio-ekonomsku
razvojnu osobinu koja u sebi sadrži sistem transporta i
prate

e aktivnosti na mestu boravka turista. U Tabeli 1.

Prikazani su pokazatelji vizije razvoja me

unarodnog

turizma u svetu do 2020. godine, (prikazano u milionima
turista) (Tourism highlights, 2002).

Tabela 1. Vizija razvoja me

unarodnog turizma do 2020. godine

Regije

Ostvareni
dolasci
1995.(u mil.)

Predvi

anja dolazaka

(u mil.)

Prose

godišnja
stopa rasta
od 1995 do
2020 u %

Udeo u %

2010.

2020.

1995.

2020.

Svet

565,4 1.006,40 1.561,10 4,15

100

100,00

Afrika 20,2

77,3 5,51

3,57

4,67

Amerika 108,9

190,4

282,3 3,88

19,26

18,92

Isto

Azija/Pacifik

81,4 195,2 397,2

6,55 14,40

19.40

Evropa 338,4

527,3

717 3,05

59,85

52,39

Srednji istok

12,4

35,9 68,5

7,08

2,19

3,57

Južna Azija

4,2

10,6 18,8

6,18

0,74

1,05

H o l o d k o v – P R A K S A I N F O R M A C I O N I H S I S T E M A U T U R I Z M U

__________________________________________________________________________________

Deo ovakvog sistema je i potreba razvoja e-turizma kao
deo e-biznis strategije, te smatramo da treba dati
shematski prikaz razvojne teorije i turisti

ke teorije

(Slika 1). Pored turisti

kih usluga, u sistemu se nalaze

bankarske usluge i usluge osiguranja, kao i neopipljive
vrednosti ovaplo

ene u znanju turista, koje predstavljaju

posebnu socimetrijsku kategoriju koja zaslužuje pažnju
u budu

im istraživanjima. Preciznije, naše istraživanje

je locirano na podru

je Potisja, kao deo šireg projekta

Fakulteta za sport i turizam.

Potisje je deo regionalnog sistema jer se

geografski – prostorno grani

i sa dve zemlje koje

pripadaju Evropskoj zajednici: sa Ma

arskom i

Rumunijom. Pored toga, Potisje se nalazi u
neposrednoj blizini zone regiona Podunavlja koje je
dobilo poseban zna

aj za razvoj turizma u periodu od

2007 do 2013 (projekat se vodi pod nazivom „Koncept
regionalne saradnje u oblasti prostornog ure

enja i

razvoja na podru

ju Podunavlja” (Dounaregionen,

2009).

Slika 1. Model koji prikazuje relaciju izme

u turizma i razvojnih studija (Izvor: Sharpley i Telfer, 2002)

Za turizam u celini pogubni su indikatori

opadanja (dolasci, no

enja, dužina boravka i tome

sli

no), pa se metodom najbolje prakse detektovalo da

je najbolji metod upravljanja turisti

kim destinacijama

izrada strategijske mape, primenom balansiranog
merenja performansi organizacije (balanced scorecard
system -BSC) (Cetinski, 2009). Izvorni BSC model su
razvili Kaplan i Norton još 1993. godine, a primenu tog
sistema preporu

uje Evropska zajednica. BSC povezuje

etiri upravlja

ke funkcije (ponuda, potražnja,

komunikacija i inovacija i destinacijski resursi)
pretvaraju

i ih u zajedni

ku strategiju i viziju.

Turisti

ka regija se može posmatrati i iz ugla

teorije sistema (Ivanovi

, 2009). Koristi

emo opšti

model turisti

ke regije kao sistema, jer nam je to

polazište za kreiranje modela organizacije koja treba da
postavi turisti

ki informacioni sistem regiona Potisja

(Slika 2).

H o l o d k o v – P R A K S A I N F O R M A C I O N I H S I S T E M A U T U R I Z M U

__________________________________________________________________________________

takva forma poslovne transakcije u kojoj sve strane
komuniciraju isklju

ivo elektronskim putem (putem IKT

sredstava). To predstavlja ekspanzivni potencijal
turisti

ke ponude.

Turizam dobija i obrise inovacija jer je proizvod

fundamentalnih, primenjenih i razvojnih istraživanja.
Turizam treba da dobije svoju vrednost u plasmanu na
tržište i priznavanju inovacije kroz sticanje viška
vrednosti. Iako elektronska trgovina sama po sebi nije
tehnologija, na aplikativnom nivou ona uklju

uje razne

tehnologije. Sve one su podržane pogodnim
telekomunikacionim mrežama, uklju

uju

i tu i Internet.

Kako se obim transakcija pove

ava, tako raste broj i

složenost tehnologija, ali i njihove uzajamne veze.
Interesantni su podaci o protoku novca u sistemu e-
trgovine na podru

ju Evropske Unije posredstvom EU

Web sajtova (Izvor: www.berza.net/help/1.htm
(preuzeto maj 2005.): 1997. godine protok je iznosio
oko 111 miliona SAD dolara, a 2002.

ak 4.978 miliona

dolara.

Identifikacija problema

Imaju

i u vidu ove

injenice o globalnim trendovima,

kao i da je 2009. godine Fond za kapitalna ulaganja AP
Vojvodine pokrenuo adekvatni projekat razvoja turizma i
aktivnosti slobodnog vremena u funkciji održivog
razvoja Potisja (nosilac projekta je Fakultet za sport i
turizam u Novom Sadu i opština Senta), potrebno je
dati podatke o ovom regionu.

Reka Tisa u Srbiji, odnosno AP Vojvodini,

geografski povezuje jedanaest zna

ajnih opština u

regionu Potisja (uklju

uju

i i opštinu Kikinda na malom

odse

ku ove reke od nekoliko kilometara), pri

emu su

tri opštine u Banatu, a osam u Ba

koj. U turisti

kom

struktuiranju Srbije, u turisti

kom klasteru Vojvodine,

reka Tisa je ozna

ena kao turisti

ki vodeni koridor sa

zna

ajnom atrakcijskom osnovom za ceo klaster

(Strategija razvoja turizma, 2006). Aktivnosti u koridoru
Potisja zasnivaju se na strategijskim na

elima

prostornog plana Srbije (Zakon o prostornom planu RS,
1996), a to su :

i stepen ukupne funkcionalne integrisanosti

Potisja u prostor Republike Srbije,

e saobra

ajno i ekonomsko povezivanje

Republike sa zemljama kroz koje Tisa proti

kao i ostalim evropskim zemljama ,

poboljšanje kvaliteta života u Potisju,

primenu principa policentri

nog turisti

kog

razvoja, sa aktivnostima slobodnog vremena,
prema potrebama lokalnog stanovništva,

poštovanje lokalnih, tehno-ekonomskih i

kriterijuma zaštite životne sredine i

racionalno koriš

enje i zaštita prirodnih

resursa.

Prema pomenutom dokumentu (Strategija-2006) Potisje
pripada Severnoj turisti

koj zoni sa turisti

kim regijama:

Gornja Tisa sa aktivnostima: nauti

kim,

banjskim, ekološkim, lovnim, seoskim i dr.

Donja Tisa sa kanalima i Be

ejom, Novim

ejom, Žabljom, Titelom i aktivnostima:

izletni

ke, nauti

ke i lovne.

Zaštita voda reke Tise je od zna

aja za zemlje u

njenom slivu (Zakon, 1990). S jedne strane, Potisje je
razvijena industrijska zona sa velikim i opasnim
zaga

iva

ima životne sredine (prehrambena, hemijska i

metalna industrija), a sa druge strane demografski
podaci govore da je stanovništvo sve starije.

Zakon o turizmu Republike Srbije predvi

formiranje jedinstvenog turisti

ko-informacionog

sistema i njegovo povezivanje sa drugim informacionim
sistemima u zemlji i inostranstvu. U tu svrhu treba da
se formira registar turizma kao jedinstvena, elektronska,
centralna, javna baza podataka o registrovanim i/ili
evidentiranim subjektima koji obavljaju poslove iz
oblasti turizma, a koji su registrovani ili evidentirani u
skladu sa propisima, kao i o drugim podacima koji se
registruju ili evidentiraju u skladu sa ovim Zakonom.
Zajedni

ka baza podataka za potrebe razvoja turizma

uklju

uje u sebe i podsistem koji treba da se realizuje u

okruženju regiona Potisja. Smatramo da pri postavljanju
tima za kreiranje informacionog sistema turizma i
komplementarnih delatnosti u ovom regionu, treba voditi
ra

una o

etiri bitna faktora, ili dimenzije problema.

Jedna dimenzija koju treba da uzmeno u obzir je
„Lokalna samouprava“. Druga dimenzija su privredne
potrebe ovog regiona koje su artikulisane preko
„Pokrajinskog sekretarijata za privredu AP Vojvodine“,
odnosno „Privredne komore Vojvodine“. Tre

dimenzija je opredeljena kao „Politi

ki disparitet regiona

Potisja“ koji je ponekad artikulisan bez ose

aja potrebe

za zajedni

ki nastup u oblasti iskoriš

enja potencijala

za turizam u podru

ju Potisja.

etvrta dimenzija bi bila

„Multikulturalnost i multikonfesionalnost“ i smatra se kao
regionalna komparativna prednost i šansa za razvoj
turizma u ovom podru

ju. Sve ove dimenzije na neki

in opredeljuju prostore menadžmenta turisti

kom

ponudom regiona Potisja, da bi se ispunili ciljevi
turisti

ke atrakcije i istakle specifi

nosti tog regiona

upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija
(IKT).

Postavlja se pitanje da li u uslovima globalne

krize mogu da se iskoriste potencijali sve

etiri,

gorespomenute, dimenzije u svrhu stvaranja integralnog
informacionog sistema za potrebe turizma i

komplementarnih delatnosti u regionu Potisja? Osnovna
hipoteza jeste da treba odabrati takvu poslovnu
organizaciju koja povezuje potrebe turizma regiona
Potisja, upotrebom IKT resursa opština, a pod
nadzorom nadležnog Sekretarijata za privredu AP
Vojvodine. Cilj je da se pri tome postoje

i informati

resursi u regionu Potisja objedine, te koordinirano i
optimalno koriste. Tim resursima bi se upravljalo iz
jednog centra koji je organizovan na osnovama „T-
organizacije“, poznate kao takve u teoriji organizacije.

Organizacija koja se istražuje na duži

vremenski horizont bi obuhvatala posebne prostore koji
funkcionišu u skladu sa osnovama menadžmenta:

H o l o d k o v – P R A K S A I N F O R M A C I O N I H S I S T E M A U T U R I Z M U

__________________________________________________________________________________

menadžment destinacija, menadžment podrške
informaciono-komunikacionim tehnologijama (Web
portali i Web aplikacije), turisti

ki menadžment,

menadžment rizicima odn. finansijama i investicijama,
menadžment resursima u funkciji o

uvanja ambijenta

življenja, menadžment marketinga (promocija, ponuda i
prodaja), pre svega metodama e-biznisa, menadžment
znanja (sa naglaskom na stvaranje organizacijskih i
eksternalizovanih tacit znanja profesionalaca u oblasti
turizma i komplementarnih delatnosti), menadžment
ljudskim resursima, menadžment promenama,
menadžment projektom i krizni menadžment
(bezbednost i sigurnost posetilaca).

Istraživanje i rešenje

Koriš

ene su dve forme istraživanja: SWOT

analiza i eksplorativno istraživanje oblika
menadžmenta turisti

kim destinacijama u korelaciji sa

adekvatnim modelom poslovne organizacije koja
ostvaruje cilj hipoteze.

Napomena: www.alexa.com je slobodna

asocijacija na Webu koja obavlja besplatno rangiranje
Web sajtova odre

enom metrikom i smatra se

referencom za prisutnost nekog Web sajta u Internet
okruženju (uporedna analiza ra

ena 8.5.2009, oko

9:00) (Tabela 2).