1.ISTORIJAT IZABRANE SPORTSKE GRANE - ODBOJKA
William G. Morgan (1870 - 1942), rođen u državi New York ostao je zapisan u povesti kao
stvoritelj odbojke, koju je originalno nazvao "Mintonette". Morgan je diplomirao na
Springfield Collegeu gdje je upoznao James Naismitha, koji je 1891. godine izmislio košarku.
Godinu dana nakon što je diplomirao, Morgan odlazi na Holyoke (Massachusetts), gde
dobija mesto direktora fizičkog vaspitanja. To mesto mu je omogućilo direktan uticaj na
vežbe za rekreaciju, kao i razvoj sporta.
Njegovo vođstvo je odlično prihvaćeno i njegovi razredi su se svakodnevno povećavali.
Shvatio je da bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmičarsku igru kako bi svoj
program učinio raznovrsnijim. Košarka mu se učinila kao dobar izbor, ali samo za mlađe
članove, za one malo starije mu je trebala neka manje nasilna.
U to vreme Morgan nije nigde mogao pronaći igru koja je sličila odbojci, pa ju je on stvorio iz
svojih osobnih metoda treniranja i rekreacije. Opisujući svoje prve eksperimente, Morgan je
rekao: "U potrazi za odgovarajućom igrom, prvo mi je tenis pao na pamet, ali za njega su
nam bile potrebne loptice, reketi, mreža i ostala oprema pa sam od njega odustao, no ideja
mreže mi se učinila zgodnom. Podigli smo mrežu na visinu od 1,98 metar, iznad glave
prosečnog muškarca. Uz to nam je trebala i lopta. Prvo mi je pala na pamet košarkaška, ali
ta je bila prevelika i preteška."
Na kraju, Morgan je zamolio da u tvrtci A.G. Spalding i Bros. naprave odgovarajuću loptu,
što su ovi i učinili. Napravili su kožnu loptu, čiji je opseg bio oko 65 cm, a težina oko 300
grama. Nakon toga, Morgan, s još dva prijatelja, piše prva pravila odbojke.
Početkom 1896. godine u Springfieldu na YMCA Collegu organiziovana je konferencija gdje
su se okupili svi direktori fizičkog vaspitanja YMCA-a. Na toj konferenciji je Morgan prvi put
demonstrirao novostvorenu igru. Složio je dve ekipe od po pet igrača koji su pre same
konferencije odigrali "Mintonette". Morgan je prisutnima objasnio da se je ova igra
predviđena za dvoranu, ali da se može igrati i na otvorenom. U igri je mogao učestvovati
neograničen broj igrača, a glavni cilj je bio održavati loptu u vazduhu, iznad mreže, s jedne
strane na drugu.
Igra je na konferenciji vrlo dobro prihvaćena samo je promenjeno ime u "Volley ball".
Zanimljivo je spomenuti da se tokom godina ime nije menjalo, osim što je 1952. godine
odlučeno da će se pisati kao jedna reč (Volleyball).
Morgan je još poradio na pravilima igre i 1897. godine je izašao prvi priručnik s glavnim
podacima o igri i kao dodatak su izašla i prva pravila odbojke.
Razvitak odbojke kod nas
U našu zemlju odbojku je 1924. godine doneo g. Vilijam Vajland, profesor folklora i narodnih
sportova iz Ouklenda (Kalifornija), kada je u organizaciji Crvenog krsta održao niz predavanja
i demonstracija američkih sportova u Beogradu i Novom Sadu. Veruje se da njegov dolazak
označava početak odbojke na ovim prostorima, a 1924. se smatra za godinu kada je prvi put
odbojkaška lopta došla u Srbiju. Odbojkaški sport je bio poznat našoj javnosti i pre ovog
događaja, ali javna utakmica sa zvaničnim odbojkaškim pravilima nije mogla biti održana
ranije.
Ipak, pre II svetskog rata nije postojalo organizovano takmičenje u našoj zemlji. Odbojka je
predstavljala jednu od vežbi i dopunski sport u okviru Sokolskih društava, koja su je u to
vreme jedina praktikovala. Na dopisnici sa desne strane se vidi primer rasporeda vežbi
Jugoslovenskog sokolskog saveza.
Odbojkaška takmičenja sokolskih društava igrana su po župama, kao Župska prvenstva, o
čemu svedoči i karta za utakmice u Staroj Pazovi iz 1932. godine koju možete videti na slici
sa leve strane. Nezvanično, odbojku su igrali studenti na fakultetima, učenici po višim
školama i gimnazijama, kao i članovi raznih gimnastičkih društava. U to vreme, odbojka nije
zahtevala skupe rekvizite i posebne uslove za pravljenje terena, tako da je ovaj sport bio
dosta razvijen i igrao se po letovalištima, plažama, parkovima itd. Na slici sa desne strane
možete videti kompleks igrališta i vežbališta Muške realne gimnazije u Novom Sadu iz 1935.
godine sa terenom za odbojku.
U periodu okupacije, između 1941. i 1944. godine, odbojka se igrala veoma aktivno,
održavana su brojna takmičenja, a sve više sportskih klubova je osnivalo svoje odbojkaške
sekcije. Na slici ispod može se videti detalj sa odbojkaške utakmice odigrane 1942. godine
između klubova SK 1913 i Bob, negde na Tašmajdanu.
Odbojkaški savez je osnovan 1946. godine u okviru Saveza za fizičku kulturu Jugoslavije.
Godinu dana kasnije, 1947. godine, osnovana je Svetska odbojkaška federacija (FIVB), a
tadašnja Jugoslavija je bila jedan od 14 osnivača (uz Belgiju, Brazil, Čehoslovačku, Egipat,
Francusku, Holandiju, Mađarsku, Italiju, Poljsku, Portugal, Rumuniju, Urugvaj i SAD).
Od 13. februara 1949. godine, Odbojkaški savez je postao samostalna sportska organizacija.
2.PRAVILA TAKMIČENJA I U KOJOJ KONKURENCIJI SE
ORGANIZUJU TAKMIČENJA
(muška, ženska, mješovito,
pojedinačno, ekipno)
PROSTOR ZA IGRU
Prostor za igru čine teren i slobodna zona. Pravougaonog je oblika i simetrican.
DIMENZIJE
Teren je pravougaonik, dimenzija 18x9 m, okružen sa svih strana slobodnom zonom,
širokom najmanje 3 m.
Slobodan vazdušni prostor za igru podrazumeva vazdušni prostor iznad prostora za igru,
u kojem nema nikakvih prepreka. Slobodan vazdušni prostor za igru mora da iznosi
najmanje 7 m u visinu, racunajuci od podloge za igru.
Za FIVB, svetska i zvanicna takmicenja, slobodna zona iznosi najmanje 5 m od
bocnih i 8 m od osnovnih linija. Slobodan vazdušni prostor za igru iznosi najmanje 12,5m
u visinu, računajući od podloge za igru.
PODLOGA ZA IGRU
Podloga mora biti ravna, horizontalna i jednoobrazna. Ne sme da predstavlja nikakvu
opasnost za povredu igrača.
Zabranjeno je igrati na neravnoj ili klizavoj podlozi.
Za FIVB, svetska i zvanicna takmicenja, dozvoljena je samo drvena ili sintetička
podloga. Svaka podloga mora biti prethodno odobrena od strane FIVB-a.
Na zatvorenim terenima, površina terena mora biti svetle boje.
Za FIVB, svetska i zvanicna takmicenja, linije trene moraju biti bele boje. Teren i
slobodna zona moraju biti obojeni drugim, medusobno različitim bojama.
Na otvorenim terenima, dozvoljen je nagib od 5 mm po metru, radi drenaže. Linije
načinjene od čvrstog materijala su zabranjene.
LINIJE TERENA
Sve linije su široke 5 cm. Moraju biti svetle boje, različite od boje podloge i svih ostalih
linija.
Granične linije
Dve bočne i dve osnovne linije označavaju teren. Obe bočne i obe osnovne linije su
ucrtane unutar dimenzija terena.
Srednja linija
Osa srednje linije deli teren na dva jednaka polja, dimenzija 9x9 m. Srednja linija se,
svom svojom širinom, racuna kao sastavni deo i jednog i drugog polja. Ova linija se
prostire ispod mreže, od jedne do druge bočne linije.
