Prava zaposlenih: diplomski rad

Bosna i Hercegovina

BRČKO DISTRIKT

BOSNE i HERCEGOVINE

Internacionalni univerzitet

Brčko

Босна и Херцегoвина

БРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални универзитет

Брчко

PRAVNI FAKULTET 

PRAVA ZAPOSLENIH 

DIPLOMSKI RAD

Mentor:

Student:

Brčko, 2015. godine

2

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................3

1.

Pojam radnog odnosa..........................................................................................................6

1.1.

Prava zaposlenih.........................................................................................................6

1.2. Obaveze zaposlenih......................................................................................................... 7

1.3. Obaveze poslodavca.........................................................................................................8

2.

ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH....................................................................................9

2.1. Oblici zaštite prava zaposlenih...................................................................................... 13

2.1.1.  Organi zaštite.........................................................................................................13

2.2.Arbitražna zaštita............................................................................................................14

2.3. Sudska zaštita.................................................................................................................14

2.4. Sindikalna zaštita...........................................................................................................15

2.5. Inspekcijska zaštita........................................................................................................15

2.6. Interna zaštita................................................................................................................. 16

3.

Pravo zaposlenih na  odmor i odsustvo.............................................................................17

3.1 Pravo radnika na odmor.................................................................................................. 17

3.1.1  Dnevni odmor  u toku radnog vremena..................................................................18

3.1.2 Dnevni odmor između dva uzastopna radna dana...................................................18

3.1.3 Sedmični odmor....................................................................................................... 18

3.1.4 Godišnji odmor........................................................................................................18

3.1.5 Konvencija MOR-a o plaćenom godišnjem odmoru...............................................19

3.2  Pravo radnika na odsustvo.............................................................................................20

3.2.1 Plaćeno odsustvo......................................................................................................20

3.2.2 Neplaćeno odsustvo.................................................................................................21

3.3 Mirovanje prava i obaveza..............................................................................................22

4. Pravo na bezbijednost i zaštitu života i zdravlja...................................................................23

4

Uvod

Radno pravo se razvilo kao samostalna grana prava izdvajanjem iz građanskog prava. 

Ono se razvilo preobražajem ugovora o radu i izdvajanjem iz građanskog prava.Razvoj radnih 

odnosa i intervencija države u radne odnose doveli  su, ne samo do odvajanja radnog prava iz 

građanskog prava, već i do takvih promjena uslijed kojih su se u radnom pravu našle norme 

inperativnog karaktera  prepličući se sa ugovorom o radu i ugovornim karakteristikama radnih 

odnosa.

Radno pravo jer naziv za skup pravnih normi kojima se uređuje nastanak, sadržina i 

prestanak radnog odnosa. Radno pravo je grana pravnog sistema, teorijsko-naučna disciplina 

koja obuhvata i izučava državne i autonomne norme o radnim odnosima i same radne odnose, 

kao i posebne oblike socijalnog osiguranja i zapošljavanja, istoriju radnog prava, kao i pitanje 

ostvarivanja ovih prava od strane ovlaštenih i nadležnih organa.

           Kao grana prava, smatra se da je u svom razvoju prošlo kroz četiri perioda: 

•

od   nastanaka   najamnih   radnika   do   kraja   XIX   vijeka,   kada   su   radni   donosi   bili 

regulisani ugovorom o najmu radne snage,

•

od kraja XIX vijeka do završetka Prvog svjetskog  rata,

•

period između dva svjetska rata,

•

nakon završetka Drugog svjtskog rata pa do danas. 

         Takođe, radno pravo je , s obzirom na različite vremenske periode, kroz koje je kao 

grana  prava prolazilo u svom razvoju, imalo i različite nazive.

           Isprva je radno pravo nosilo naziv fabričko ili industrijsko zakonodavstvo, jer su se  

pravne norme koje regulišu  rad odnosile na fabričke, odnosno industrijske radnike. Kasnije je 

ova grana prava nosila naziv radničko zakonodavstvo, jer se prije svega odnosilo na radnike. 

                  Zatim je, ova grana prava nosila naziv i sindilkalno pravo, zbog značajne uloge  

sindikata u borbi za prava radnika i samo radno pravo. Danas ova grana prava ima jedan, 

može se reći i opšteprihvaćen naziv, a to je radno pravo. 

5

                  U skladu sa Ustavom BiH , oblast radnog i socijalnog prava u Bosni i Hercegovini 

je u isključivoj nadležnosti entiteta, tako da ne postoji jedinstven zakon o radu na nivou 

države koji bi regulisao osnovne principe iz oblasti radnih odnosa. Kako BiH prolazi kroz 

fazu   tranzicije   sa   socijalističkog   (planskog   privređivanja)   na   tržisnu   ekonomiju,   a   koja 

neminovno donosi sve veću nezaposlenostu oblasti privrede, ekonomiju „crnog tržišta“, sve je 

veća mogućnost diskriminacije i korupcije u oblasti rada i zapošljavanja. Kada se tome dodaju 

promjene   u   strukturi   vlasništva,   nelegalna   i   netransparentna   privatizacija,   jasno   je   da 

zaposlenici svakodnevno imaju velikih poteskoća u žaštiti i ostarivanju svojih prava iz radnih 

odnosa. 

Ustavom je predviđeno da svako lice ima pravo na jednaku zaštitu svojih prava u 

zakonom utvrđenom postupku. Svakome je zagarantovano pravo na žalbu ili drugo pravno 

sredstvo   protiv   odluke   kojom   se   rješava   o   njegovom   pravu   ili   na   zakonom   zasnovanom 

interesu. Ostvarivanje prava radnika znači njihovu redovnu realizaciju na način i po uslovima 

utvrđenim zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktom. Zaštita prava radnika se koristi 

kada   dođe   do   sukoba,   tj.spora   u   postupku   ostvarivanja   tih   prava,   između   radnika   kao 

subjekata prava i preduzeće, odnosno poslodavca kao nosioca obaveza da obezbjede određeno 

pravo. Pošto prava radnika iz radnog odnosa mogu biti pojedinačna i kolektivna, to dolazi i do 

pojedinačnih i kolektivnih sukoba, odnosno radnih sporova u njihovoj realizaciji, što znači da 

su   utvrđeni   i   odgovarajuću   načini   za   njihovo   rješavanje.   Preciznije   govoreći   u   vezi   sa 

utvrđivanjem i zaštitom prava radnika potrebno je ukazati na činjenicu uzajamnosti prava, 

obaveza   i   odgovornosti   stranaka   u   radnom   odnosu.   Ono     to   je   pravo   radnika   to   je   za 

preduzeće, odnosno poslodavca obaveza i obrnuto. Dakle, kada se govori o ostvarivanju i 

zaštiti prava radnika neminovno je govoriti i o obavezama preduzeća ili poslodavaca s tim u 

vezi.   Njihovo   pravo   iz   radnog   odnosa   znači   obavezu   radnika,   te   se   može   govoriti   i   o 

ostvarivanju i zaštiti njihovih prava ako u realizaciji istih dođe do sukoba sa radnikom. Ti 

sukobi   se   obično   manifestuju   u   slučavjevima   kada   radnik   ne   izvršava   svoje   obaveze   i 

dužnosti. Tada se otvara pitanje njegove odgovornosti ili prestanka radnog odnosa. O pravima 

i   obavezama   radnika   odlučuje   poslodavac   pojedinačnim   pravnim   aktima   (odlukaka, 

rešenjima) i tim povodom se uglavnom javljaju sukobi, tj.sporovi. Iako radnici ne odlučuju o 

pravima i obavezama poslodavaca, kao druge stranke u radnom odnosu oni ipak učestvuju u 

utvrđivanju tih prava i obaveza. Prava, obaveze i odgovorosti poslodavaca kao druge stranke 

u radnom odnosu utvrđuju se opštim pravnim aktima (zakonom, kolektivnim ugovorom, i 

opštim aktom). 

7

1.  Pojam radnog odnosa

Pod   radnim   odnosom   se   podrazumeva   odnos   po   osnovu   rada   koji   se,   po   opštim 

propisima, zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac. Prema tome, 

radni   odnos   nastaje   kao   dobrovoljni   odnos   između   zaposlenog   i   poslodavca,   a   njegovu 

sadržinu   čine   prava,   obaveze   i   odgovornosti   zaposlenog   i   poslodavca,   koji   su   utvrđeni 

zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.

Zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

1

  Poslodavac je 

domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno radno angažuje jedno 

ili više lica. Pod pravnim licem kao poslodavcem podrazumeva se svaki organizacioni oblik 

koji ima svojstvo pravnog subjekta, odnosno mogućnost da bude nosilac prava, obaveza i 

odgovornosti (npr. privredna društva, banke, javna preduzeća, ustanove i dr.) 

Poslodavac je i država, teritorijalna autonomija i lokalna samouprava,  što znači da se 

radnim odnosom smatra i odnos po osnovu rada između zaposlenog i države (ili jedinice 

teritorijalne autonomije, odnosno lokalne   samouprave) kao poslodavca, a koji se zasniva 

aktom nadležnog organa. Poslodavac može biti i fizičko lice (npr. ako zasnuje radni odnos sa 

kućnim   pomoćnim   osobljem   ili   ako   kao   preduzetnik   zaposli   radnike).     Sadržinu   radnog 

odnosa,   zasnovanog   ugovorom   o   radu,   čine   prava,   obaveze   i   odgovornosti   zaposlenog   i 

poslodavca.

2

1.1.

 Prava zaposlenih 

Zaposleni imaju sledeća osnovna individualna (pojedinačna) prava:

1) pravo na odgovarajuću zaradu;

2) pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu;

3) pravo na zdravstvenu zaštitu;

4) pravo na zaštitu ličnog integriteta (ovo pravo se odnosi kako na zaštitu telesnog 

tako i na zaštitu moralnog integriteta);

5) prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti;

6) pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti;

1

Z.Ivosevic „Radno pravo“, Beograd, 2006.

2

 R. Pesic, Sistem radnih odnosa u Jugoslaviji. Novi Sad, 1996.