Pravilnik o dimenzijama

PRAVILNIK

O DIMENZIJAMA, UKUPNIM MASAMA I OSOVINSKOM OPTEREĆENJU VOZILA I O OSNOVNIM USLOVIMA KOJE 

MORAJU DA ISPUNJAVAJU UREĐAJI I OPREMA NA VOZILIMA U SAOBRAĆAJU NA PUTEVIMA

("Sl. list SFRJ", br. 50/82, 11/83 - ispr., 4/85, 65/85, 64/86, 22/90, 50/90 i 51/91 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna 

povelja)

I OPŠTE ODREDBE 

Član 1

Ovim pravilnikom propisuju se dimenzije vozila, ukupne mase vozila, osovinska opterećenja vozila i osnovni uslovi koje 
moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima i koji na vozilima moraju biti ugrađeni i 
izvedeni tako da vozila mogu bezbedno učestvovati u saobraćaju na putevima, kao i drugi tehnički uslovi kojima moraju 
odgovarati pojedini uređaji na vozilima koji su od značaja za bezbednost saobraćaja.

Član 2

Pod dimenzijama vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila i skupa vozila i dimenzije 
vozila koje su od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja na putevima.

Pod masom vozila, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se najveća dozvoljena i sopstvena masa vozila, nosivost 
vozila i masa kojom vozilo pritiska na podlogu.

Član 3

Pod uređajima na motornim i priključnim vozilima u saobraćaju na putevima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju 
se:

1) uređaji za upravljanje;

2) uređaji za zaustavljanje;

3) uređaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova;

4) uređaji koji omogućavaju normalnu vidljivost;

5) uređaji za davanje zvučnih znakova;

6) uređaji za kretanje vozila unazad;

7) uređaji za kontrolu i davanje znakova;

8) uređaji za odvođenje i ispuštanje izduvnih gasova;

9) uređaji za spajanje vučnog i priključnog vozila;

10) ostali uređaji od posebnog značaja za bezbednost saobraćaja (karoserija, kabina za vozača i prostor za putnike, 
pneumatici, blatobrani, branici, zaštitnici od podletanja sa zadnje strane pod vozilo, priključci za sigurnosne pojaseve 
priključci za vuču, uređaji za obezbeđenje vozila od neovlašćene upotrebe, uređaji za pogon na sabijeni ili tečni gas i 
uređaji od kojih zavisi sastav i obojenost izduvnih gasova).

Član 4

Pod opremom vozila u saobraćaju na putevima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se;

1) rezervni točak;

2) aparat za gašenje požara;

3) znak za obeležavanje vozila zaustavljenog na kolovozu puta;

4) oprema za pružanje prve pomoći (kutija prve pomoći);

5) klinasti podmetači;

6) čekić za razbijanje stakla;

7) rezervne sijalice;

8) sigurnosni pojasevi;

9) uže ili poluga za vuču;

10) zimska oprema;

11) druga oprema.

II DIMENZIJE VOZILA I UKUPNA MASA VOZILA

Član 5

Najveća dužina vozila je rastojanje između najisturenijeg prednjeg dela i najisturenijeg zadnjeg dela vozila, bez tereta.

Najveća širina vozila je rastojanje između najisturenijih bočnih delova vozila, bez tereta.

Najveća visina vozila je rastojanje između horizontalne podloge i najvišeg dela vozila u neopterećenom stanju.

Član 6

Najveća dozvoljena dužina vozila iznosi, i to:

1) putničkog automobila - 6 m;

2) autobusa, teretnog vozila, specijalnog vozila i radnog vozila - 12 m;

3) autobusa, specijalnog putničkog vozila i specijalnog teretnog motornog vozila, zglobnog konstruktivnog sastava - 17 
m, a autobusa za gradski i prigradski saobraćaj i trolejbusa za gradski saobraćaj, zglobnog konstruktivnog sastava - 18 
m;

4) priključnog vozila (sa rudom):

a) sa jednom osovinom - 6 m;
b) sa dve osovine - 10 m;
v) sa tri i više osovina - 12 m;

5) skupa vozila:

a) tegljača sa poluprikolicom - 16,5 m;
b) vučnog vozila sa jednim ili dva priključna vozila, osim vozila za prevoz lica u gradskom i prigradskom saobraćaju - 18 
m;
v) autobusa sa prikolicom za gradski i prigradski saobraćaj - 20 m;
g) putničkog automobila sa prikolicom - 15 m;

6) zaprežnog vozila, uključujući i zapregu - 10 m.

Član 7

Najveća dozvoljena širina vozila iznosi 2,5 m.

Naplaci od metala, pune gume, plastike ili sličnog materijala moraju biti ravni. Klinci kojima su naplaci prikovani moraju 
imati ravnu glavu i ne smeju da strče van ravni naplatka.

Član 13

Odnos bruto-snage motora izražene u kilovatima i najveće dozvoljene mase vozila izražene u tonama, mora biti, i to za:

1) putničke automobile, kombinovana vozila i motocikle - najmanje 14,72 kW/t;

2) autobuse, osim autobusa zglobnog konstruktivnog sastava - najmanje 8,83 kW/t;

3) teretna vozila - najmanje 7,36 kW/t;

4) autobuse zglobnog konstruktivnog sastava - najmanje 5,88 kW/t;

5) radna i specijalna vozila namenjena za obavljanje komunalnih usluga, teretna vozila namenjena za obavljanje 
transporta u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu i rudarstvu, kao i za skupove motornih i priključnih vozila - najmanje 
4,41 kW/t;

6) vozila sa elektropogonom:

a) sa napajanjem iz mreže - primenjuju se odredbe tač. 2. do 4. ovog stava;
b) sa napajanjem iz sopstvenog izvora električne energije:
- za vozila namenjena prevozu lica - najmanje 5 kW/t, osim za bicikle sa elektromotorom;
- za vozila namenjena prevozu tereta - najmanje 3 kW/t.

Na pogonske točkove putničkih automobila, autobusa, trolejbusa i motocikla, ako je vozilo opterećeno i u mirovanju na 
horizontalnoj ravni, mora otpadati najmanje jedna trećina najveće dozvoljene mase vozila, odnosno skupa vozila, a na 
pogonske točkove teretnih i vučnih vozila - najmanje jedna četvrtina najveće dozvoljene mase vozila, odnosno skupa 
vozila.

Ukupna masa prikolice ne sme biti veća od ukupne mase vučnog vozila za više od 50%.

III UREĐAJI NA MOTORNIM I PRIKLJUČNIM VOZILIMA

1. Uređaji za upravljanje vozilom

Član 14

Uređaj za upravljanje vozilom na svakom motornom vozilu mora biti pouzdan i izveden tako da vozač može lako, brzo i 
na siguran način menjati pravac kretanja vozila.

Uređaj za upravljanje vozilom iz stava 1. ovog člana mora biti takav da se prednji točkovi vozila koji se nalaze u položaju 
zaokretanja, pri kretanju vozila po horizontalnoj ravnoj površini, posle oslobađanja točka upravljača, sami vraćaju ka 
položaju za pravolinijsko kretanje.

Slobodan hod točka upravljača na vozilu ne sme biti veći od 30

o

.

2. Uređaji za zaustavljanje vozila

Član 15

Uređaji za zaustavljanje (u daljem tekstu: kočni sistem) na motornim i priključnim vozilima moraju biti ugrađeni i izvedeni 
tako da vozač može vozilo na siguran, brz i efikasan način zaustaviti, bez obzira na stepen opterećenja vozila i nagib 
puta po kome se vozilo kreće, kao i osigurati vozilo u nepokretnom položaju na putu s nagibom.

Pod kočnim sistemom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se:

1) radna kočnica;

2) pomoćna kočnica;

3) parkirna kočnica.

Radna kočnica mora biti takva da omogući vozaču da vozilo zaustavi na siguran, brz i efikasan način, bez obzira na 
brzinu kretanja vozila, opterećenje vozila i nagib puta. Ta kočnica treba da omogući regulisanje sa vozačkog mesta 
intenziteta kočenja, a da pri tom vozač ne ispušta upravljač iz ruku, i ona treba da dejstvuje podjednako na točkove koji 
se nalaze na istoj osovini.

Pomoćna kočnica mora biti takva da omogući vozaču da vozilo koči, odnosno zaustavi na odgovarajućem odstojanju ako 
otkaže radna kočnica. Pomoćna kočnica mora biti postavljena tako da je vozač može lako i brzo upotrebiti sa vozačkog 
mesta, pri čemu jedna ruka vozača mora biti slobodna radi upravljanja vozilom.

Pri upotrebi radne i pomoćne kočnice razlika sile kočenja na točkovima iste osovine ne sme biti veća od 20%, pri čemu 
se za osnovu izračunavanja uzima procent od veće sile.

Parkirna kočnica mora biti takva da se pomoću nje parkirano vozilo u zakočenom položaju može osigurati odgovarajućim 
mehaničkim uređajem. Ta kočnica mora biti postavljena u motorno vozilo tako da je vozač može upotrebiti sa vozačkog 
mesta, a u priključno vozilo tako da je vozač može aktivirati sa vozačkog mesta ili lice koje je van vozila.

Član 16

Radna, pomoćna i parkirna kočnica na motornom i priključnom vozilu, osim na motociklu, moraju biti ugrađene i izvedene 
tako da na pouzdan i bezbedan način zaustave vozilo.

Radna, pomoćna i parkirna kočnica motornih vozila iz stava 1. ovog člana mogu biti kombinovane tako:

1) da postoje najmanje dve komande nezavisne jedna od druge i da komanda radne kočnice bude nezavisna i odvojena 
od komande parkirne kočnice;

2) da komanda pomoćne kočnice bude nezavisna od komande parkirne kočnice, ako je parkirna kočnica takve 
konstrukcije da se ne može staviti u dejstvo pri kretanju vozila.

Radna kočnica motornih vozila iz stava 1. ovog člana mora dejstvovati na sve točkove.

Radna i parkirna kočnica moraju dejstvovati na površinu koja je sa točkovima stalno povezana dovoljno čvrstim 
delovima.

Ako otkaže kočnica na bilo kojoj osovini priključnog vozila spojenog sa motornim vozilom iz stava 1. ovog člana kao 
vučnim vozilom, mora biti obezbeđeno nesmetano kočenje kočnicama postavljenim u tom vučnom vozilu.

Uređaji kojima se obezbeđuje neprekidno podešavanje intenziteta kočenja srazmerno promeni opterećenja na motornim 
i priključnim vozilima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraćaj, kao i na priključnim vozilima najveće 
dozvoljene mase do 1,5 t, koja na bilo kojoj zadnjoj osovini imaju promenu opterećenja "puno-prazno" veću od 40% od 
najvećeg osovinskog opterećenja, moraju biti ugrađeni i izvedeni tako da obezbeđuju neprekidno podešavanje 
intenziteta kočenja srazmerno promeni opterećenja.

Na motornim i priključnim vozilima koja imaju elastično vešanje osovina pomoću gibnjeva čiji je progib gibanja "puno-
prazno" manji od 25 mm ne moraju biti ugrađeni uređaji kojima se obezbeđuju neprekidno podešavanje intenziteta 
kočenja srazmerno promeni opterećenja.

Usporač za dugotrajno usporavanje na motornim vozilima najveće dozvoljene mase preko 5 t, koja su predviđena za 
vuču prikolica najveće dozvoljene mase preko 7 t, odnosno poluprikolica sa sedlom čija je najveća dozvoljena masa, koja 
je umanjena za masu koja opterećuje sedlo, veća od 7 t i na motornim vozilima najveće dozvoljene mase preko 9 t, mora 
biti ugrađen i izveden tako da obezbeđuje dugotrajno usporavanje vozila i da istovremeno aktivira uređaj za dugotrajno 
usporavanje na priključnom vozilu.

Struktura prenosnog mehanizma radne kočnice na motornim vozilima najveće dozvoljene mase preko 10 t mora biti 
takva da se kočnice na osovinama aktiviraju pomoću najmanje dva međusobno nezavisna izvora energije tako da se ako 
izostane kočenje na jednoj osovini, ostane nesmetano kočenje na drugoj osovini ili drugim osovinama. Ostatak 
efikasnosti kočnog uređaja za radno kočenje može da bude najmanje 30% od normativa propisanog za radnu kočnicu iz 
člana 96. ovog pravilnika.

Struktura kočnog sistema za radno kočenje motornih vozila koja moraju ispunjavati uslove iz stava 9. ovog člana, a 
predviđena su za vuču priključnih vozila, mora biti takva da je uvek u stanju da stavi u dejstvo kočnice priključnog vozila.

Član 20

Pod uređajima za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova na motornim i priključnim vozilima, u smislu ovog 
pravilnika, podrazumevaju se:

1) uređaji za osvetljavanje puta;

2) uređaji za označavanje vozila;

3) uređaji za davanje svetlosnih znakova.

Pod izrazom "svetlo", u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se uređaj na vozilu koji daje svetlost.

Član 21

Uređaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova, postavljeni na prednjoj strani motornog i priključnog vozila, 
ne smeju davati svetlost crvene boje vidljivu sa prednje strane vozila niti svetlost bele boje od svetala i reflektujućih 
materija postavljenih na zadnjoj strani vozila, odnosno vidljivih sa zadnje strane vozila.

Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na svetla za osvetljavanje puta pri vožnji unazad, pokretno svetlo za 
istraživanje (reflektor), svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice i registarsku tablicu prevučenu belom 
reflektujućom materijom, kao i na crveno trepćuće svetlo na posebnim motornim vozilima koja prete vozila pod pratnjom.

Član 22

Istovetni uređaji za osvetljavanje puta i za davanje svetlosnih znakova koji su udvojeni na motornom vozilu na tri ili više 
točkova, moraju biti postavljeni u istoj horizontalnoj ravni i simetrično u odnosu na uzdužnu vertikalnu ravan vozila i 
moraju biti iste veličine i boje i dejstvovati istovremeno jednakim svetlosnim intenzitetom.

Uređaji za davanje svetlosnih znakova za označavanje pravca kretanja vozila (pokazivači pravca) i parkirna svetla ne 
moraju istovremeno dejstvovati.

Uređaji iz stava 1. ovog člana, ako su kombinovano izvedeni, moraju ispunjavati uslove propisane za svaki pojedini 
uređaj.

Član 23

Uređaji za osvetljavanje puta na prednjoj strani vozila moraju biti povezani tako da se ne mogu uključiti dok se ne uključe 
zadnja i prednja poziciona svetla i svetla za osvetljavanje zadnje registarske tablice, osim kad se koriste za davanje 
svetlosnih znakova.

Uređaji za osvetljavanje puta

Član 24

Pod uređajima za osvetljavanje puta na motornim i priključnim vozilima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se:

1) glavni farovi;

2) farovi za maglu;

3) svetla za vožnju unazad;

4) farovi i svetla za osvetljavanje mesta na kome se izvode radovi;

5) pokretni far (reflektor).

Glavni farovi mogu biti izvedeni tako da imaju:

1) veliko svetlo;