PRAVNA ETIKA - ISPIT

1.Zašto je moral od suštinskog značaja za pravnu profesiju,navedi 5 razloga?

Zato što nametanje dodatnih normi koje bi regulisale pravnu delatnost i obezbedile zaštitu
od zloupotreba, nisu odgovarajuće

rešenje

;

Pravnici su zasebna pravnička profesija,a podrazumeva se

da je profesija po sebi moralna;

Pravnicima je potrebno unutrašnje opredeljenje ka pravdi, istini i slobodi

;

Pravnici moraju biti nezavisni;

Pravnici moraju da budu otporni na pohlepu i pohlepnost.

2.Zašto propisi i pravila koji se odnose na pravnu delatnost,odnosno pravničku profesiju,nisu
dovoljni da regulišu odnose i ponašanje njenih pripadnika?

Potrebno je znati da su propisi i pravila po sebi:

neodgovarajući,

nametljivi i samoporažavajući.

Neodg

ovarajući znači da pravila i propisi ne mogu obuhvatiti sve što bi trebalo da obuhvate.

Nametljivi su jer se nameću spolja, bez obzira ko ih nameće, da li ih nameće profesija sama po
sebi ili to čini neko regulatorno telo. Motivacija određuje najveći deo ljudskog ponašanja i
razlikujemo unutrašnju i spoljašnju motivaciju. Samoporažavajuća pravila jer ukoliko su brojna i

detaljna po pravilu ljudi smatraju da je dovoljno ispunjavati samo njih. Ideal je uvek mnogo

zahtevniji nego što je legalno ponašanje, odnosno ponašanje u skladu sa normama.
Povećavanje broja pravila dolazi do efekta “efekat istiskivanja”, što se dešava kada spoljašnja
motivacija istiskuje unutrašnju. Takođe, povećanje pravila povećava i broj situacija u kojima je
samo poštovanje pravila protivno onome što je najbolje za organizaciju, ustanovu itd...

3.Kako i zašto je profesija nešto više od stručnosti i veštine

Budući da je profesija nešto vise od obične stručnosti i veštine onda to nešto viš

e za svaku

profesiju ( pravničku) znači upravo moral. Profesionalost znači da se stalno, trajno

bavi

određenom delantošću za koju dobija m

aterijalnu naknadu dok je amateru to dodatna

aktivnost za koju nije plaćen. Prema tome za razliku od amatera profesionalac je onaj koji neki
posao obavlja stručno, kao

svoje stalno osnovno zanimanje za novac I sa visokim obrazovanjem.

Za razliku od zanata, profesije pažljivo kontrolišu ulazak u svoje redove, školovanje i obuku.
Ukoliko dođe do narušavanja profesionalne norme, to može da bude sankcionisano i od

profesiona

lnog udruženja, a ne samo zakonski.

4. Koja su obeležja profesije?

Suštin

ski kriterijumi za konstituisanje profesije su:

Formalno ili specifično obrazovanje

Razvoj faktičkih veština

Upotreba znanja I veština u društveno odgovorne svrhe odnosno u interesu

zajednice.

5.Koja je razlika između intrinzične

ekstrinzrične motivacije?

Intrinzična motivacija je sve ono što nas iznutra navodi na delovanje, čime zadovoljavamo
unutrašnje potrebe, kao što su potreba za smislom, uspehom, druženjem, samoaktuelizacijom

podrazumeva želju da se nešto uradi zbog sebe samog; ekstrinzična motivacija je sve ono što na
nas utiče spolja, kao što su radni uslovi i sredina, kkultura, nadređeni ili članovi tima,
nagrađivanje... to je želja da se nešto uradi zbog nečega što je pov

ezano sa tim, prirodno ili

ljudski faktor.

6.Koji je odnos između profesionalne stručnosti i

profesionalne odgovornosti?

Stručnost obuhvata znanje, veštinu, stav za uspešno obavljanje određenog posla. Zajednička

kompetencija za sve pravinike je stvaranje

i stručna primena prava, odnosno važećih pravnih

propisa. Odgovornost je korišćenje svojih znanja i sposobnosti u društveno odobrene svrhe i da
je to zahtevano od strane društva. Stručnost i

odgovornost su u tesnoj vezi. Odgovoran odnos

prema svojoj profes

iji zahteva stručno osposobljavanje a sa druge strane stručno

osposobljavanje iziskuje prihvatanje posebne društvene odgovornosti. Svi pripadnici društva
imaju interes za vladavinom prava I pravnim poretkom, država je neposredno zaintresovana za

postizanje ovog cilja ali pravnici su prevashodno odgovorni za vladavinu prava sve do
zanemarivanja svih drugih ciljeva.

Profesionalnu motivaciju jedino objedinjeni, opšte dobro i

lična korist mogu da predstavljaju.

7.Šta je moral ?

Moral i etos često se koriste kao sinonimi, i može se odrediti kao objektivni kriterijum za

vrednovanje individualnog karaktera.

Moral predstavlja postojani način čovekovog ponaš

anja,

izražavanja i aktivnosti. Zajedno sa pravom, običajem i religijom, najznačajniji je društveni

regulator.

Ponašanje svakog čoveka rukovođeno je

određenim verovanjima, stavovi

ma i

standardima, bez obzira da li je on svestan toga ili ne. Svaka zajednica kao skup pojedinaca, ima

svoj specifičan moral, odnosno tipična verovanja, stavove i standarde koji određuju šta je
uobičajeno i prihvaćeno. Može se odrediti pomoću njegove sadržine i tako ga Kant određuje kao
kategorički imperativ, a po Dirkemu je to sistem normi koji ima dva bitna obeležja prinudnost i
poželjnost.

8.Koja su najznačajnija obeležja unutrašnje oba

veznosti morala

racio, takođe moral pretpostavlja slobodnog čoveka i ne nameće se, dok pravo sadrži prinudu.
Razlika je i u sankciji, kod morala je unutrašnja –

griža savesti, i spoljašnja prezir društvene

zajednice, a pravo podrazumeva društvenu prinudu. Moral se odnosi na namere, a pravo sudi
po delima. Postoje 3 stanovišta o odnosu prava i morala:

1. preklapaju se i čine jedinstveni sistem normi –

teza o identitetu (prirodno pravo)

2. različiti su

sistemi normi

–

teza o odvajanju (pozitivno pravo)

3. dva različita normativna sistema, ali se ne isključuju već dopunjuju –

teza o polaritetu

12. Pojam I predmet pravne etike?

U užem smislu pravna etika je deo normativne etike koja se odnosi na

izučavanje,

ustanovljavanje i tumačenje pravila i standarda vladanja kojima se rukovode pripadnici
pravničkih profesija pre svega advokati, tužioci, sudije i notari. To je skup pravila ponašanja

pripadnika pravne profesije koja se primenjuje u obavljanju aktivnosti pravnika. Pravna etika je

jedna od primenjenih etika koja ima jasnu izdvojen poseban domen primene a to je, najopštije
rečeno, moral u pravnoj delatnosti znači da je suština pravne etike je u primeni moralnih

kriterijuma na oblast prava.

13. Pojam pravne etike?

O pravnoj etici u širem smislu mogli bismo govoriti na više načina,tako što bismo razmatrali :

moralne izvore prava I uticaj prava na izgradnju ili jačanje moralnih stavova

moralnost u primeni zakona

profesionalno postupanje pravnika I

rešenja sukoba interesa u praksi pravičnih

profesija

Pravna etika je jedna od primenjenih etika koja ima jasno izdvojen poseban domen primene a

to je, najopštije rečeno, moral u pravnoj delatnosti.Znači suština pravne etike je u primeni

moralnih kriterijuma na oblast prava.

14.Šta je profesionalna etika?

Profesionalna etika je jedna od oblasti primenjene etike. Profesionalni moral je skup normi

kojima treba da se rukovode pripadnici određene profesije, a to su: pravila ponašanja prema

klijentima, pravila

ponašanja prema kolegama i pravila o poštovanju propisa u profesiji, društvu

i javnosti. Ona pomaže pripadnicima profesije da izbegnu neispravno postupanje i izaberu
naispravniji moralni pravac delovanja u različitim situacijama obavljanja delatnosti. Ona služi za
rešavanje problema u vezi sa postupanjem u profesionalnom svojstvu, ali budući da je

zasnovana na opštim etičkim načelima, korisna je i za razumevanje i razrešavanje ličnih

konflikata.

15.Osnova etička pitanja –

izvor morala?

Sva

shvatanja možemo

podeliti na: autonomiju(samozakonodavstvo) I heteronomiju (tudje

zakonodavstvo). Autonomija prema kojoj je izvor morala u samom čoveku I heteronomija
prema kojoj je izvor morala izvan čoveka,nameću mu se spolja,od strane nekog spoljašnjeg

autoriteta(Bog,d

ruštvo)

Sama reč heteronomija znači stanje u kome se čovek pokorava zakonitostima koje dobija od

drugog.

Postoji i treći vid etike koji prevazilazi suprotstavljenost autonomije i heteronomije,

tako što započinje heteronomijom, a vodi u autonomiju.

Postoje 4 teorije da li je izvor morala u

nagonima, razumu, društvu ili bogu i to su: teorija nagona; racionalistička teorija (ljudi ne znaju
kako treba da postupe, oni koji ne znaju greše), sociologistička teorija, moral je glas društva u

nama

teorija

natprirodnom

izvoru

morala.

Moral ne potiče od ljudskih bića, moralni zakoni i norme postoje same po sebi; moralne
vrednosti potiču iz prirodnih i ljudksih stvarnosti; ljudska bića svakog društva, svake epohe i

svake kulture tvorci su svojih normi i moralnih vrednosti.

Nema morala bez slobode,odnosno samo ukoliko je čove

k s

lobodan da postupi na različite

načine,

ima smisla moralno ocenjivati njegove postupke. Ukoliko čovek nije

slobodan,

ne može

ni da voli, ni da stvara, ni da se moli, ne može da čini ništa od onoga što je za njega od
suštinskog značaj

16.Osnovna etička pitanja –

oblici moralnosti?

U osnovne oblike ispoljavanja morala ili osnovne etičke pojmove uobičajno

se navode: moralni

sud, postupak,

ponašanje, karak

ter, savest, obaveza, kriterijum, volja, dobro ili zlo, treba i ne

treba, ispravno I neispravno, sloboda, saos

ećanje, ljubav, moralne vrline i

poroci, moralna

dužnost, moralni zakon, itd.

Tradicionalno se kao etičko pitanje o oblicima moralnosti postavlja

pitanje o vrlinama i porocima. C

entralna tema čitave antičke civilizacije prema tome i filozofije

bilo je pitanje mere. Za Sokrata vrlina je bila znanje, i ona je jedna jer se sve ostale vrline poput
hrabrosti, umerenosti, pravednosti mogu svesti na znanje. Platon govori o 4 kardinalne vrline:
mudrost, hrabrost, umerenost i ona koja ih sjedinjuje pravednost. Za Aristotela vrlina je sredina.

Moralna dužnost kao oblik morala kod Kanta dobija značenje centralne etičke kategorije. Ona je

apriorna i svi ljudski postupci se mogu razlikovati da je to delovanje legalno i moralno. Mogu se

podeliti na dužnosti prema sebi, dužnosti prema drugima i dužnosti prema zajednici.

Oni se mogu klasifikovati na subjektivne(osećaj obaveznosti I dužnosti) I na objektivne,koje su
rezultat zajedničkog života (mor

alna norma, dobro I zlo, treba I ne treba, ispravno I neispravno).

sa maksimom.

Najznačajniji predstavnik je Kant, on glorifikuje moralnu dužnost i moralni zakon,

postavljajući čoveku stroge moralne zahteve.

19.Etičke (normativne) teorije –

konsekvencijalističke?

Konsekvencijalizam  predstavlja  ne  jednu  već  klasu  teorija,  kojima  je  zajedničko  vrednovanje
postupaka  kao  ispravnih  ili  neispravnih,  isključivo  na  osnovu  njihovih  posledica  a  ne  prema
tome  što  je  intrinzično  ili  inherentno  za  taj  postupak.Za  konsekvencijaliste  suština  je  ne  u
namerama već u dobrim posledicama.Konsekvencijalističke teorije naglašavaju dobro, vredno i
poželjno  i  služenje  javnom  dobru  ili  većini  u  društvu.  Postupak  se

smatra ispravnim ako

proizvodi,

ili teži da proizvodi,najviše dobra za najveći broj ljudi na koje taj postupak utiče.Bira

se ono što je dobro za više ljudi a ne maksimalno dobro za jednog ili mali broj njih.Princip ove
etičke teorije bi glasio:

Čini ono što dovodi do najveće sreće najvećeg broja ljudi.

Razlikujemo

utalitarizam postupaka i utalitarizam pravila, utalitarizam postupaka znači da svaki p

ojedini

postupak treba vrednovati po posledicama do kojih dovodi, a utalitarizam pravila je gledište

prema kome treba vrednovati pravila, s obzirom na posledice do kojih dovode ukoliko ih se

pridržavamo.

20.Etičke(normativne) teorije –

etika vrline?

Etika

vrline kao prioritet u vrednovanju ističe karakterne osobine ljudi, znači ne ni postupke, ni

posledice njihovih postupaka. Zastupali su je Sokrat, Platon I Aristotel.

Značajno je istaći da su vrline I poroci (mane) relativno stabilne I trajne odlike čovekovog
karaktera I da se na osnovu njih može u određenoj meri predviđati čovekovo
ponašanje.Deontološka I konsekvencijalistička etika su usresređene na ono šta treba da činimo

a etika vrlina na ono kakvi treba da budemo.
U okviru etike vrlina vrednuju se I postupci I njihove posledice ali su primarne vrline I mane.

Postoje četiri kardinalne vrline:mudrost, pravednost, hrabrost I umerenost.Ove vrline se
smatraju najznačajnijim za ljudski karak

ter a sve ostale vrline zavise od njih.

Činjenica da je etika vrlina prevashodno usmerena na čoveka I govori kakvi bi trebalo da

budemo,dok su ostale etike usmerene na postupke.Poznato je da su za sticanje vrlina karaktera

veoma značajni uzori koje nastojimo da oponašamo.Moralno vaspitanje se u tome I sastoji,
razvijanju vrlina a ne u učenju pravila ili dužnosti ili računjanju posledica postupaka.

(16.

pitanje)

21.Šta je primenjena etika?

Primenjena etika podrazumeva radikalnu novinu u pristupu moralu, u

tom smislu što se etika

bavi moralnim pitanjima svakodnevnog života. Ona istražuje šta je ispravno ili prihvatljivo, a šta
nije u posebnim oblastima, poput: medicine, životne sredine, politike, rata i mira, biznisa, sajber
etike... odnosno šta je moralno, a šta ne u tim oblastima.