I RADNA NEDELJA
UVOD U ETIKU
Ljudi su skloni da se okrenu prošlosti pitajući se da li je pre nego što su pravila
nametnuta postojala neka bezkonfliktna stanja u kojim pravila nisu bila potrebna jer niko
nije želeo da učini nešto loše .Otuda logično sledi pitanje kako smo izgubili te predetičke
i bezkonfliktne uslove . Postoje dva temeljna odgovora na to pitanje .
Jedan dolazi pre svega od Grka i Hobsa i tu se etika objašnjava kao sredstvo egoističke
promišljenosti i njegov prvobitni izraz je ugovor. Ovaj izraz preetičko stanje vidi kao
stanje usamljenosti jer nevolja je u tome što su ljudi počeli da opšte i komuniciraju jedni
sa drugima – što je društvena karakteristika čoveka. Čim su to učinili sukob je postao
neizbežan, a prirodno stanje po Hobsu postaje „ rat sviju protiv svih “i to čak i onda kada
pre sukoba ljudi nisu bili neprijateljski raspoloženi jedni protiv drugih.U tim uslovima
sam opstanak je postao moguć tek na osnovu pravila postignutih upornim pogađanjem i
dogovaranjem.
Drugo hrišćansko objašnjenje morala tumači nastojanje da ljudi svoje nesavršenu prirodu
usklađuju sa Božjom voljom i savršenom Božjom prirodom.
Po modelu društvenog ugovora sva su živa bića egoisti , a ljudska bića se međusobno
razlikuju samo po svojoj kalkulativnoj i interesnoj inteligenciji, ljudi su samo prosvećeni
egoisti.
Recimo požrtvovana briga za mladunčad koja često uključuje i gladovanje vrlo jje
raširena pojava i nju pored roditelja pokazuju i ostali članovi društva, zato se ova pojava
može smatrati prvobitnom osnovom morala.
Konflikt je ono što moral čini nužnim i moral traga za zajedničkim rešenjima konflikata –
materijalni izvor prava
Čovekova moralnost se uglavnom prepoznaje kao prisilna akcija proistekla iz opiranja
egoizmu
Pitanja :
1. Šta je etika?
2. Obrazložiti pojam tradicionalnog morala.
3. Obrazložiti pojam utilitarističkog morala
4. Šta je osnovni uzrok nastanka etike u društvu
5. Objasniti etiku kao promenljivu društvenu kategoriju
6. Objasniti šta je to normativni a šta naučni aspekt etike
II RADNA NEDELJA
PRAVNA ETIKA
Moral
treba posmatrati kao jedan od oblika društvene svesti, a društvena
svest znači pre svega čovekovo razumsko ponašanje, pri čemu koristi
ukupna znanja i iskustva društvene i šire svetske zajednice.
Osnovni elementi morala jesu : znanja o tome šta je to dobro, a šta loše
ponašanje, stoga moral ima svoja dva osnovna elementa :
-
normativni
– odnosno određena pravila u društvu, da bi se ostvarili dobri i
poželjni društveni odnosi, koji omogućuju skladan i funkcionalan razvoj
društvene zajednice
-
naučni
– a to znači da se moral bavi određenim zakonitostima, pravilima,
kriterijumima i standardima, koji imaju opšti karakter moralnosti, za sve
ljude bez obzira gde žive i koje kolektivne karakteristike imaju.
Postavlja se pitanje koja je osnovna razlika između morala i prava kao
pravila koja su upućena čovekovoj svesti radi poželjnog i društveno
prihvatljivog ponašanja?
Dolazi se do zaključka da je osnovna razlika u tome što pravo predstavlja
sistem normi koji se nameće kao obavezno određeno ponašanje, sa pretnjom
da će biti primenjena odgovarajuća sankcija ukoliko pojedinac krši te pravne
norme.
A kada je reč o moralu kao sistemu društvenih pravila ponašanja on izvire iz
društvene svesti čoveka i ličnih stavova čoveka, da ne treba drugima činiti
ono što ne želimo da se nama čini od strane drugih.Tako moralno ponašanje
najviše dolazi do izražaja tamo gde ne postoje utvrđene pravne norme ili
jedinstvene pravne norme koje nejasno ili dvosmisleno regulišu tu situaciju.
Retko se može desiti da samo jedan tip morala postoji u jednom društvu.
Obično nekoliko vrsta društvenog morala egzistira, od kojih je uvek jedan
dominantan. Osim toga pojedinac može pored postojećih tipova, razvijati i
sopstveni, unutrašnji moralni sistem, delimično ili sasvim različit od
društveno dominantnog moralnog modela.Filozofsko- aksiološko stanovište
osnovno stanovište glasi:”Činite drugima ono što želite da drugi čine prema
vama”
Pitanja nakon II radne nedelje :
1. Koja su to osnovna dva elementa koja izučava pravna etika?
2. U čemu je bitna razlika između moralnih ipravnih normi?
3. Zašto je potrebno u pojedinim oblastima postojanje moralnih pored
pravnih normi i pravila.
4. Objasniti moral kao oblik društvene svesti?
5. Obrazložiti pojam morala vrlina
6. Obrazložiti moral naknadno donetih sudova
7. Obrazložiti pojam imperativnog morala
8. Obrazložiti moral idealnih simboličkih predstava
9. Obrazložiti delotvorni moral ili moral stvaralaštva
10.Obrazložiti moral kao predpostavku i kao dopunu pravnih normi.
DEONTOLO
ŠKA ETIKA
Ona potiče od grčke reči koja označava –
reč, govor, tvrdnju, raspravu i istraživanje
.
To je nauka o moralnim dužnostima
, o nečemu što treba činiti u svakodnevnoj praksi.
Ponekad se navodi da je deontologija nauka o moralnosti. Tu se misli na usklađivanje
čovekovih vlastitih interesa sa opšteprihvatljivim i prikladnim.
POJAM PRAVNE ETIKE
Ovde se ne misli na opštu aksiološku vrednosnu etiku, nego ovde se misli i na
profesionalnu pravnu etiku
tj. na skup pravila ponašanja pripadnika pravne priofesije
koja se primenjuju u obavljanu profesionalnih aktivnosti pravnika.
Treba praviti razliku i između
teorijske i praktične etike tj. primenjene etike
.Teorijska
etika izučavastandarde, kriterijume i pravila dobrog i lošeg u vezi sa ponašanjem koje
pojedinci trebaju da izgrade i prihvate.
Dok
primenjena etika jeste samo ponašanje u skladu sa etičkim pravilima i
standardima
u okviru javnog i privatnog života.To se u javnom životu odnosi na
pravnike, lekare, rukovodioce itd.
Stoga profesionalna etika obuhvata kodifikovana i
nekodifikovana pravila i smernice koje uređuju ponašanje u okviru neke profesije
Poseban moral koji se stvara u okviru zanimanja ima dva bitna elementa. Prvi gde po
pravilu on reguliše odnose u okviru istog zanimanja lekara, pravnika i sl.tj između
njegovih pripadnika. To se odnosi na moral solidarnosti, uzajamne pomoći, i poštovanja
kao i pravila o obavljanju izvesnih zajedničkih poslova, protokola isl.
Drugo prpfesionalni moral podrobno reguliše obavljanje određenog zanimanja i odnos
njegovih pripadnika prema drugima, kao i prema društvu u celini , a pre svega prema
korisnicima zanimanja.
Zavisno od vrsta i važnosti neka zanimanja imaju vrlo podrobno razrađene moralne
kodekse kao npr. lekari i advokati, koji do najsitnijih pojedinosti regulišu obavljanje
zanimanja i odnos prema korisnicima, kao i niz odnosa među njegovim pripadnicima, a
takođe znatan deo ponašanja pripadnika van profesionalnog rada.
U evropsko – kontinentalnim pravnim sistemima najveće poverenje uživaju advokati.
Zbog toga su pravila pravne etike najviše razvijena, upravo , kada je reč o profesiji
advokata. Što se tiče pravosuđa ono je u ovim sistemima više tretirano kao državna
služba. Isto važi i za pravnike u drugim institucijama u kojima rade.
Profesionalnu pravu etiku bi mogli definisati kao principe i ponašanja kojih njihovi
pripadnici trebaju da se pridržavaju prilikom bavljenja pravom, odnosno prilikom
njegove primene. Ovi principi su nastali kroz razvoj same pravne profesije, što
znači da su izgrađivani kroz veoma dug istorijski period.
Kako je tekao istorijski proces formirnja pravila profesionalne pravne etike
.
U početku
oni koji su se bavili pravom, čak često nisu bili ni pravno obrazovani, pa nisu
ni u pogledu svog profesionalnog ponašanja bili podvrgnuti gotovo nikakvoj kontroli.
Međutim, ubrzo su preduzete odgovarajuće mere kako bi se odgovarajuća samovolja
sprečila. Prve mere je preuzimao zakonodavac, ali isto tako i pravosudne i vladine
institucije. Vremenom se u okviru same profsije razvila i svest o potrebi postojanja
određenih standarda profesionalnog ponašanja. Sve ovo činilo je jedno zajedničko jezgro
pravne odnosno profesionalne etike.
U mnogim državama profesionalna udruženja pravnika težila su da ova pravila etičkog
ponašanja stave u pismenu formu, međutim smatra se da pisani kodeks etike ne mora biti
nužan.
Etički principi mogu da postoje kao opšteprihvaćena pravila u okviru struke pa čak i u
stručnoj literaturi pa i u drugim pisanim dokumentima profesije, kakav je slučaj u
Engleskoj. Međutim prednost pisanog kodeksa čini etički povezane principe lako
dostupne praktičaru i na taj način olakšava njihovu efikasnu primenu. Kada takav kodeks
U okviru svake posebne etike, bilo da je pravna, medicinska, poslovna,
postoje dve
osnovne dimenizije:
Prva
je ona koja se odnosi na struku, na one koji trebaju međusobno u okviru struke
( pravnici, lekari, rukovodioci) da pokažu moralne principe kao što su : uvažavanje,
tolerancija, solidarnost i profesionalna ispomaganja.
Druga
dimenzija moralnih principa u okviru posebne etike odnosi se na ponašanje i
profesionalni odnos struke u sprovođenju moralnih principa prema osoblju ili klijentima
na koje primenjuje utvrđene moralne principe: ( u medicinskoj etici – bolesnici, u poslu –
radnici, u pravu – klijenti advokata, okrivljeni pred sudom, optuženi od strane tužilaca.)
Sa stanovišta istorijskog razvoja postoje dve osnovne karakteristike kod posebnih etika:
1. Nisu uvek postojala pisana pravila kao današnji kodeksi, nego je moral više
običajno, nepisano bio prenošen sa jedne na drugu generaciju. U tom slučaju
postojao je strah od subjektivnog, ličnog prenošenja moralnih pravila što je
ugrožavalo autentičnost i originalnost tih izvornih moralnih pravila.
2. Druga karakteristika istorijskog razvoja posebnih etika, posebno pravne, jeste da
su u jednom dužem periodu stvaraoci, a štoje najgore oni koji suprimenjivali
etiku, nisu bili pravnici, pa je vremenom dolazilo do toga, što je i danas osnovni
princip, da pravnici u okviru svojih udruženja i nadležnih organa utvrđuju
moralne principe i pravila putem određenih moralnih kodeksa.
Pisani kodeks etike – jeste izraz savremenog društva, jer su u njemu nedvosmisleno,
jasno dati kriterijumi i principi etike tako da ne može doći do subjektivnog i slobodnog
tumačenja, nego oni zahtevaju da se dosledno precizno sprovode onako kako su u
pisanom tekstu i dati.
Uloga advokata u Evropi i u Engleskoj
ogleda se u tome da su oni branioci i zastupnici
građana koji učestvuju u sudskom sporu i moraju do kraja dosledno ds čuvaju tajnu
svojih klijenata, a sa druge strane oni moraju biti zagovornici i glavni nosioci dosledne
primene prava radi ostvarivanja pravde i pravičnosti.
IV RADNA NEDELJA
SISTEM PRAVNE ETIKE U RA
ZLIČITIM ZEMLJAMA
