ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ РУКОВОДЕЋИХ
КАДРОВА У ПРИВРЕДИ
НОВИ САД
СЕМИНАРСКИ РАД
из наставног предмета Основи имовинског
права
Тема:
Правна способност физичких лица
УВОД
Под физичким лицима у праву, подразумевају се људи који
рођењем постају правни субјекти и као такви остају све до своје смрти.
Физичко лице је сваки жив човек, људско биће, без обзира на здравствено
стање, поли и старост. У савременом праву физичко лице које има права
и обавезе је правни субјект.
1
У правној науци се основано истиче да су
човек и субјект два различита појма и резултат два различита начина
посматрања. У праву се захтева да човек буде жив рођен, као и да је
рођен у људском облику (да није монструм). Поред тога у праву је
заштићено и зачето дете које још није рођено, тзв. насцитурус, у погледу
права наслеђивања, под условом да се роди живо и у људском облику.
(Правило класичног римског права - "Инфанс цонцептус про нато
хабетур, qуотиенс де цомодо еиус агитур", што у преводу значи: "Зачето
дете сматра се рођеним, ако је то у његовом интересу". ).
Ово својство субјекта права, имају сва физичка лица од рођења до
смрти. Исто је право једнако за сва физичка лица, као и за новорођена
лица (на пример, у случају наслеђа), зачета деца а још нерођена, под
условом да се роде у људском облику - да нису монструм, непунолетна и
пунолетна лица.
Правни субјективитет физичког лица престаје смрћу. У одређеним
ситуацијама постоји правни интерес да се поједина физичка лица која су
нестала прогласе умрлим. Да би једно физичко лице било проглашено за
умрло, потребно је да се испуне одређени услови, као да је оно одсутно из
свога пребивалишта одређено време и да је неизвесно где се оно налази и
да ли је оно још у животу. Поступак за проглашење несталог лица за
умрло покреће се на предлог заинтересованих лица и поступак се води
код надлежног општинског суда на чијем је подручју нестало лице имало
пребивалиште, односно последње боравиште. Лице које је решењем
надлежног суда проглашено за умрло, престаје да буде субјект права и то
од оног дана који је означен у решењу. Овакво решење, о проглашењу
несталог лица за умрло, садржи само претпоставку о смрти умрлог лица
и она производи своје дејство док се не докаже супротно, тј. да таква
претпоставка није истинита.
1
U doktrini će za subjekta prava sreće i naziv „pravna jedinica“ – v. Paund, R., op. cit., str. 495.
4
1. СТИЦАЊЕ ПРАВНЕ СПОСОБНОСТИ
Правну способност стиче лице које је живо рођено, а престаје
смрћу. Она постоји између два екстрема - рођења и смрти. У правној
књижевности је спорно када се сматра да је дете рођено. По једном
мишљењу рођење није окончано изласком детета из утробе мајке него се
захтева и пресецање пупчане врпце. Све до тог момента дете је саставни
део туђег тела.
Друго мишљење за настанак физичког лица не захтева да је
пупчана врпца која везује мајку за дете пресечена.
Да би новорођенче постало физичко лице, потребно је да је након
рођења давало знаке живота (не мора се огласити плачом, како су то у
римском праву захтевали неки правни:писци). Зачетак који је побачен
пре органогенезе (формирања органа детета) и када би давао знаке
живота, не сматра се физичким лицем. Ако су, код зачетка који је
побачен формирани органи, он би се, начелно, сматрао физичким лицем
ако даје знаке живота. У случају да су наведене чињенице спорне, суд ће
их утврђивати саслушањем вештака медицинске струке и осталим
доказним средствима.
Под одређеним условима специфичну, ограничену правну
способност има и зачетак. Наиме, зачето дете сматра се као рођено ако је
то у његовом интересу, а роди се живо. Тако, према одредбама члана 3.
става 2. ЗОН, члана 128. став 2. ЗОН СР БиХ, који се примењује у
Републици Српској, и члана 125. става 2. ЗОН ЦГ, наследити може и дете
већ зачето у тренутку оставиочеве смрти, ако се роди живо. Према томе,
зачетак је условни субјект. Ако се не роди живо, сматра се да никада није
постао субјекат права. Уколико орган старатељства друкчије не одреди, о
правима још нерођеног детета стараће се један од његових родитеља
(члан 112. ЗОВП и члан 127. став 2. ЗОВП ЦГ).
Физичко лице настаје ако је рођено, показује знаке живота, а
потиче од жене и мушкарца, без обзира на изглед и виталитет (да ли ће
врло брзо умрети - нпр. за неколико минута). Под утицајем римског
права параграф 36. СГЗ је одредио да: „Под именом лица (особе) узима
закон свако човечије створење“. Ова одредба је тако тумачена да лица
која нису имала људски облик него су по изгледу била наказе
(монструми) нису сматрани субјектима права. Такво мишљење је
усвојено и у једном делу новије правне књижевности. У време када је
5
