УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН „НИКОЛА ТЕСЛА“

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ У ПРАВО

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Историја права и државе

Тема: Правна традиција античке Грчке

Професор :

Студент :

Доц.др Едит Дер Шерегељ

САДРЖАЈ :

УВОД ..................................................................................................................... 1

ПЕРИОДИЗАЦИЈА ..

..............................................................

1.1. Критско-микенско или ахајско доба................................... 2
1.2. Хомерско-херојско доба.......................................................... 3
1.3. Преткласично-архајско доба................................................. 3
1.4. Класично доба........................................................................... 4
1.5. Хеленистичко доба...................................................................4

2. ПОЛИСИ ..................................................................................6

3. СПАРТА ...................................................................................7

3.1. Државно уређење ...............................................................8
3.2. Спартанско право .............................................................9

4.АТИНА..................................................................................... 9

4.1. Државно уређење..............................................................10

4.1.1. Прелазак од аристократије ка демократији ...............11
4.1.2. Демократско уређење .......................................................11

4.2. Атинско право ..................................................................12

4.2.1. Грађанско право..................................................................12
4.2.2. Кривично право...................................................................13
4.2.3. Судски поступак.................................................................14

5. ГОРТИНСКИ ЗАКОНИК ...................................................14

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................15

ЛИТЕРАТУРА .........................................................................................16

1. ПЕРИОДИЗАЦИЈА

Микенски Грци тј. Ахајци, у XV веку пре нове ере руше миноску цивилизацију на

Криту, која је цветала од средине III миленијума п.н.е., која је била обележена раскошним
дворским животом.

(2)

Тако Крит постаје центар ове прве грчке цивилизације, чиме је

започело   критско-микенско   или   ахајско   доба.     Од   настанка   прве   грчке   цивилизације,
развој је такао кроз више различитих етапа, па поред ахајског доба, разликујемо: хомерско
или херојско доба, између XII i VIII пре нове ере; архајско или преткласично доба, од  VIII
до  VI века пре нове ере; класично доба,  од  VI до  IV века пре нове ере и хеленистичко
доба, од друге половине IV века пре нове ере па све до римских освајања.

1.1. Критско-микенско или ахајско доба

Прва грчка цивилизација је настала на острву Крит у XV веку пре нове ере, када су

микенски Грци-Ахајци, срушили дрвевну миноску државу, која је доминирала Егејским
морем, као највећа поморска империја, која је добила име по легендарном владару Крита
Миносу. То време у античкој историји је названо критско-микенско или ахајско доба. Тек
је дешифровањем линеарног ''Б'' писма, којим је писано на глиненим таблицама,
потврђено да је овај период представљао почетак грчке историје. С'обзиром да је ово
писмо било другачије од каснијег грчког писма, сматрало се да тај језик није био грчки,
као и да је цела цивилизација била негрчка. Захваљујући енглеским научницима Вентрису
и Чедвику, који су дешифровали писмо, дошло се до сазнања да је тај језик ипак био грчки
и да је критско-микенска цивилизација ипак била хеленског порекла а да се грчки језик
говорио на тим просторима знатно дуже него што се мислило.

Сада знамо многе ствари о животу првог грчког народа, да се на њиховом челу

налазио владар

(vanax),

који је именовао управнике на појединим подручјима, поданици

су имали натуралну обавезу према владару, да је било робова, да су поштовали грчке
богове...

Критско-микенско доба остаће упамћено по Тројанском рату, који се

највероватније одиграо у  XIII веку пре нове ере. Да је до овог рата заиста дошло нема
поузданих доказа, али остаје чињеница да су људи у време античке Грчке веровали у
његово постојање, о чему знамо на основу историјских епова ''Илијада'' и ''Одисеја''. Рат
који се одиграо између ахајаца тј. Спарте и Троје, био је дуг и исцрпљујућ,   па је током
XII века пре нове ере, ова развијена цивилизација пропала под најездом још једног Грчког
племена-Дораца. Дорци су освојили велики копнени део Грчке, Пелопонез, многа острва и
на крају Крит, потискујући друга два грчка племена Јонце и Ахајце, који су се ту раније
настанили.   Нека   Јонска   племена,   која   су   се   задржала   на   Атици,   ујединила   су   се   и
формирала полис Атину, док су се Ахајци асимилирали и нестали као племе. Тиме је
завршен овај период грчке историје.

1.2. Хомерско-херојско доба

Након критско-микенског доба, од XII до VIII века пре нове ере, настаје један

мрачан период грчке историје, симболично назван ''грчки Средњи век'', пун племенских
сукоба и размирица, о коме врло мало знамо. То је период који започиње најездом
последњег и једног од најратоборнијих грчких племена-Дораца.

О овом времену, када је дошло до распадања племенских заједница, нема

непосредних извора сазнања, па о њему знамо једино из Хомерових епова. Ови епови нам
пружају једино сведочанство о томе како је изгледало друштво током тог мрачног периода
грчке историје. По Хомеру је овај период и добио назив хомерско или херојско доба.

Из епова се долази до сазнања да је друштвена организација била између

варварства и цивилизације. Постоји подела становништва на племена и фратрије, што је
основ друштвене организације, мада постоје и савези неких племена. На челу племенске
организације   се   налази   старешина-баселијус,   који   је   врховни   војсковођа,   судија   и
првосвештеник,   затим   веће   старешина   и   на   крају   народна   скупштина-агора,   коју   су
сачињавали сви слободни мушкарци. Баселијуса је бирала скупштина, чији положај је био
доживотан,   али се већ тада тежило да ова титула буде наследна. Ауторитет баселијуса,
без обзира што његова власт није била неограничена, је био велики, највише због тога што
је лично учествовао у биткама, а бој се често почињао двобојем баселијуса.

Осим посебног имања-теменоса, који је одвајан од заједничке земље и додељиван

баселијусу, остали део земље је био у колективној својини, коју су обрађивали слободни
чланови заједнице, који су коцком добијали одређене парцеле, које се називају клер. Било
је очигледне разлике између аристократије и обичног становништва, а постојали су и
робови, који су улазили у састав породице, па су се називали ''кућни робови''.

Племенски живот се организовао у полисима, који су били основни, јединствени

облик грчке друштвене организације и политичког уређења, слично као Кносос и Фестос у
ахајском периоду. Племена су формирала своје насеобине-градове на стратешки погодним
местима, близу мора. Полис има централни, узвишени део-акрополис, који је опасан
бедемима ради заштите. Народ је живео око акрополиса и ван зидина, обрађујући околно
пољопривредно земљиште, а користили су и шуме и пашњаке, тако да је полис обухватао
и оближња мања насеља. Становници тих села су се такође сматрали грађанима полиса.
То је била основа из које су настале прве државне организације. Најпознатија и највећа
град-држава је била Атина, која је обухватала цело полуострво Атику.

1.3. Преткласично-архајско доба

Архајско или преткласично доба је период од VIII доVI века пре нове ере, када

већи полиси израстају у свој коначан облик град-државу, односно били су организовани
као државе. Појава алфабетског грчког писма, омогућила нам је да грчка историја поново
буде  видљивија.  Због   сиромаштва   и   мале   површине   плодног   земљишта,   створила   се
потреба за новим територијама, дошло је до ширења хеленског света путем колонизације,
и ојачавања његове економске и политичке моћи. Нове насеобине - клерухије, појавиле су
се по читавом Средоземљу (Мала Азија, северна Африка, јужна Италија, Јадран), па и на
обалама Црног мора, увек задржавајући   везу са  полисом матицом.  Јавила се потреба за
правним и законодавним уређењем, што је покренуло  снажан законодавни талас, који је