SADRŽAJ
1. UVOD
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
2. POJAM PRAVNE NORME
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
3. VRSTE PRAVNIH NORMI
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
3.1 Uslovne i bezuslovne norme
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
3.2 Opšte i pojedinačne norme
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
4. ELEMENTI PRAVNE NORME
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
5. PRETPOSTAVKA (HIPOTEZA) DISPOZICIJE
. . . . . . . . . . . . . . .6
5.1 Dispozicije sa neodređenim pojmovima
. . . . . . . . . . . . . . . . .6
5.2 Alternativne dispozicije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
5.3 Dispozicije koje daju diskrecionu vlast
. . . . . . . . . . . . . . . . . 7
5.4 Dispozitivne dispozicije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
6. PRETPOSTAVKA (HIPOTEZA) SANKCIJE
. . . . . . . . . . . . . . . . . .8
6.1 Vrste sankcija
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
7. POVEZIVANJE PRAVNIH NORMI U PRAVNI POREDAK
. . . .10
8. ZAKLJUČAK
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
9. L I T E R A T U R A
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1. UVOD
Ljudi u društvu svakodnevno stupaju u najrazličitije odnose, i
stupajući u te odnose ljudi se ne mogu ponašati po svom nahođenju, već se
moraju pridržavati izvesnih pravila ponašanja. Tako je pravna teorija kod
nas usvojila shvatanje i definisala pravo kao skup pravila ponašanja u
društvu čiju primenu obezbeđuje država.
U pravnoj teoriji i filozofiji pravo es određuje ne samo kao idealna već i
kao duhovna pojava, tj. kao skup misli i kao realna pojava. Kao realna
pojava pravo je vezano za ljude i njihovu psihu kao i za njihovo društvo.
Takođe mogu se utvrditi i tri različita pristupa pravu a to su
Jusnaturalizam
za koga je pravo pre svega etička pojava, a tek onda
norma i ponašanje. Zatim sledi
Legalizam
i
Normativizam
.
Za ovakav pristup pravo je sistem normi kao psiholoških ili jezičkih -
logičkih pojava koje važe nezavisno od njihove vrednosti i efikasnosti.
Socijalizam je treći pristup pravu za koji je pravo socijalno materijalna
pojava, poredak društvenih odnosa gde nastaju i ostvaruju se vrednosti i
norme kao zavisni činioci.
Pravo se mora saznati u svojoj celokupnosti i složenosti a to znači da
postoji potreba za proučavanjem društvenih determinantnosti prava,
funkcije prava u društvu i posebno vrednosti koji su idejni izvori njegove
sadržine i krajnji cilj kojima pravo teži.
U jugoslovenskom leksikonu pava i pravnih izraza u bivšoj S F R J
iz 1967. godine stoji da je poslovno pravo skup pravnih normi pomoću
kojih je regulisan pravni položaj privrednih organizacija i pravni odnos u
koji te organizacije stupaju prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti.
2
3. VRSTE PRAVNIH NORMI
Norme mogu biti stvorene u blažoj ili daljoj vezi sa konkretnom
situacijom na koju se odnose. One se mogu donositi unapred.
Unapred doneta norma ne može se primeniti,ako ne nastupi onakva
situacija kakva se u njoj predviđa. Npr. Umesto da čeka da dete bude
rođeno ili ubistvo izvršeno, pa da se donese norma o tome, stvaralac
norme može doneti unapred normu po kojoj će se postupiti kad se to bude
desilo.
3.1. Uslovne i bezuslovne norme
Norme koje se donose za situacije koje treba da nastupe jesu uslovne ili
apstraktne norme,a norme koje se donose za situacije koje su već date
nazivaju se bezuslovne ili konkretne norme. Naravno da se može zamisliti
pravni poredak i bez uslovnih normi, pošto one nisu nužne, ali ne može se
zamisliti bez bezuslovnih normi, jer su one nužne, zato sto su nastale
situacije koje se moraju regulisati normama prava.
3.2. Opšte i pojedinačne norme
Opšte norme se odnose na neodređen broj slučaja, odnosno lica koja se
nalaze u istoj situaciji ili mogu doći u istu situaciju predviđenu normom.
Takve norme su one koje kažu: svi građani su dužni da plaćaju porez ili
svako je dužan da služi vojsku i sl.
Pojedinačne norme se odnose samo na jedan, tačno određen slučaj, i on se,
po pravilu, u normi imenuje. Npr. Marko Marković je dužan da plati toliko
i toliko poreza; Dejan Dejanović se osuđuje na pet meseci lišenja slobode i
sl.
Obično se opšte norme smatraju uslovnim, a pojedinačne bezuslovnim.
Međutim, to ne mora biti tačno, iako je najčešće tako. Ona je najopštija
koja se može zamisliti, ali nije uslovna ni bezuslovna, jer se odnosi na
konkretno postojeće ljude.
4
