ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО
Предмет: Историја права и државе
ПРАВНИ И ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У
РОБОВЛАСНИЧКОМ ДРУШТВУ
Семинарски рад
Професор:
Студент:
др Зоран Пешић
Бајрам Морина
Бр. Индекса И0513-18
Пожаревац
Август 2019. године
4
2.1 ЕГИПАТ
Брак је у Египту био моногаман, мада је фараон могао да има више жена. Жена је у
породици уживала врло висок углед и готово била изједначена са мушкарцем. Имала је
правну и пословну способност и могла је слободно располагати својом имовином. Жена је
учествовала у верским церемонијама, а после смрти мужа, могла је постати и старешина
породице.
Жене су понекад вршиле и високе чиновничке положаје, укључујући и функцију
џатија а имамо и два примера да су жене биле фараони односно регенти (Хачепсут и
Клеопатра).
Развод брака је био слободан. У случају развода, жена обично добија извесну суму
новца, а деца задржавају право да наследе очеву имовину. Родитељи и деца су дужни да се
међусобно издржавају, и сва деца су наследници, без обзира на пол.
У дугој историји неравноправности полова, једини изузетак је управо Египат. За стари
свет је било несхватљиво да мушкарац и жена буду изједначени. Жена је у Египту имала
пуну правну и пословну способност, што до савременог доба више нигде неће бити случај.
Упркос малом броју извора из Старог царства, може се закључити да је жена већ у време
III династије могла поседовати непокретности, што није био случај чак ни за све мушкарце
у другим државама. У науци чак постоје мишљења да се имовина у Египту преносила по
женској линији, тако да се и фараонски брак између брата и сестре повезује са
матрилинеаралним наследним правом на трон. Брак се склапао без неке веће
формалности, а при закључењу брака састављао се брачни уговор у коме је највише пажње
посвећивано брачној имовини, и овим уговорима су најчешће прибегавали припадници
виших слојева. Брак се лако могао раскинути иако то није био чест случај. Право на
једнострани раскид брака припадало је и мужу и жени. Жене су могле дати мужевима
одређене своте новца чиме купују своја права и привилегије које ће им бити дате у браку.
Када би дошло до престанка заједнице, било смрћу једног од супружника, било разводом
брака, мужу су припадале две трећине имовине а жени једна трећина.
2.2 МЕСОПОТАМИЈА
5
Брак је у Вавилону био моногаман, и положај жене је био поприлично јасно одређен
законом.
Хамурабијев законик дозвољава мужу да узме другу жену у случају да му прва
жена не подари потомство, и ако је тешко болесна, али му не дозвољава да је отпусти.
Друга жена остаје у подрђеном положају у односу на прву. Разлика у друштвеном сталежу
не представља препреку за склапање брака.
Брак по правилу склапају младожења и отац , а ако нема оца онда брат или неки
други мушки сродник, док разведена жена или удовица имају право да слободно донесу
одлуку за кога ће се поново удати. Приликом склапања брака младожења даје невестином
оцу тирхату, поклон не велике вредности, који није био обавезан, али је био уобичајен.
Ако младожења касније без ваљаног разлога одбије да узме невесту, тирхату остаје оцу
невесте: супротно ако невестин отац одбије да да девојку, дужан је да врати тирхату у
двоструком износу. Поред тирхатуе, муж жени пре, или у току брака поклања вредне
поклоне у покретним и непокретним стварима, да би је обезбедио уколико умре пре ње -
нудину.
Невестини родитељи дају шерикту-мираз, који се састоји од вредних ствари.
Миразом управља муж, али у случају престанка брака, шерикту се враћа жени.
Она не може да га отуђи, јер он прелази на њену децу, а уколико нема деце, враћа се њеној
породици. Брак престаје смрћу једног од супружника или разводом.
Члан 134. Хамурабијевог законика дозвољава жени ратног заробљеника да оде у
кућу другог, само ако у кући првог нема довољно средстава за живот. У супротном ће се
казнити бацањем у воду (чл.133). Ако се ратни заробљеник појави, жена је дужна да му се
врати, а деца из другог брака остају са својим оцем
(чл.135).
Али, ако је муж „извргао
руглу“ свој завичај, жена није дужна да му се врати уколико се преудала.
Хамурабијев законик не дозвољава мушкарцу да отера жену без ваљаног разлога. Жену
која „има обичај да чини глупости, запушта кућу и понижава мужа“, мушкарац може
отерати не давши јој ништа или је задржати у кући у статусу робиње
(члан 141).
Жена не сме да напусти мужа без судске одлуке. Ако се испостави да је муж
понижавао, суд јој може дозволити да га напусти, али ако се у току суђења испостави да
жена „није без љаге“, казниће се дављењем
(чл.142-143).
Хамурабијев законик не говори о
неверству мушкарца. Неверна жена, ухваћена у ложници са другим мушкарцем свезаће се
и бацити у воду, мада јој муж, уколико жели може опростити
(чл.129).
Ако муж отпусти жену због неверства, али је није затекао са другим мушкарцем, жена се
може оправдати заклетвом
(чл.131).
У случају да суседи оптуже жену за прељубу, а није
ухваћена са љубавником, одлучиће божји суд - жена ће скочити у реку, па ако исплива
сматраће се невином
(чл.132).
Проучавајући сумерско-вавилонску правну традицију, Декерс указује на
изненађујућу еманципованост жене. Жена се спомиње већ у најстаријем сачуваном
писаном споменику Ур Наму, који у свом уводу истиче, да захваљујући њему „Удовица не
поста жртва моћника“. Таблица YBC 2177 , највјероватније вежба сумерских писара,
предвиђа обавезу напасника да узме силовану девојку за жену уколико то допусте њени
