SADRŽAJ
1. Uvodne napomene o pravnim lekovima............... 3
2. Vanredni pravni lekovi......................................... 3
3. Ponavljanje krivičnog postupka............................ 6
3. 1. Nepravo ponavljanje krivičnog postupka ...........
7
3. 2. Ponavljanje krivičnog postupka licu osuđenom u
odsustvu ...................................................................... 10
4. Zaključak............................................................. 12
5. Literatura.............................................................. 13
1. UVODNE NAPOMENE O PRAVNIM LEKOVIMA
Pravni lek je posebno procesno sredstvo kojim ovlašćeno lice, tj. titular prava na određeni
pravni lek, pobija, odnosno u određenoj procesnoj formi pravno napada određenu odluku ( presudu
ili rešenje), donesenu u krivičnom postupku, te zahteva donošenje druge vrste odluke ili drugačije
rešavanje određenih činjeničnih ili pravnih pitanja u odluci koja se pobija, odnosno, uopšte, zahteva
donošenje određene odluke suda koji rešava o podnesenom pravnom leku.
U našem krivičnom postupku postoje dve vrste pravnih lekova: 1) redovni pravni lekovi i 2)
vanredni pravni lekovi.
Za redovne pravne lekove je karaktreristično da se njima pravno napada nepravosnažna
sudska odluka. Postoje sledeći redovni pravni lekovi: 1) žalba protiv presude prvostepenog suda, 2)
žalba protiv presude drugostepenog suda, te 3) žalba na rešenje.
Dakle, prvostepena presuda se može pobijati redovnim pravnim lekovima. Kad redovni
pravni lekovi budu iskorišćeni i viši sud po njima donese svoju odluku, ili kad stranke izričito ili
prećutno izraze svoju volju da se ne koriste redovnim pravnim lekovima, prvostepena odluka
postaje pravosnažna.
U ukupnom broju pravosnažno presuđenih stvari, uvek se nalazi izvestan broj nepravilno
presuđenih. Te se pogrešne odluke ne mogu ostaviti neispravljenim jer neopravdano štete strankama
na koje se odnose i još više zbog toga što nanose štetu društvenom interesu pravilnog rada
pravosuđa i osećanju pravičnosti građana. Javnost gleda sa neodobravanjem na pogrešne odluke i
kada se one u roku redovnog postupka još mogu ispraviti redovnim pravnim lekovima, i sa mnogo
većim neodobravanjem kad one stanu na pravnu snagu i počnu da proizvode pravne posledice.
Zbog toga se Zakonodavac stara da se nepravilne odluke pod određenim uslovima i u određenoj
meri isprave i pored pravosnažnosti.
1. VANREDNI PRAVNI LEKOVI
Vanrednim pravnim lekovima se iz specifičnih razloga koji su posebno određeni u zakoniku o
krivičnom postupku (ZKP), traži da se jedna krivična stvar koja je pravosnažno raspravljena,
ponovo raspravlja.
Vanrednim pravnim lekovima se iz specifičnih razloga koji su posebno određeni u ZKP,
2
Naše zakonodavstvo je do skora određivalo krivično pravni domašaj zahteva za ponavljanje
krivičnog postupka i sada već ukinutog zahteva za vanredno ublaženje kazne kao sredstva za
neposredno ispravljanje nedostataka u činjeničnom stanju, a zahtev za zaštitu zakonitosti i takođe
sada nepostojećeg zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude kao sredstva za neposredno
uklanjane povreda zakona.
Pošto se pravosnažna sudska odluka u postupku po vanrednom pravnom leku može menjati
samo u korist okrivljenog, proizilazi da je naš zakonodavac u ovom pogledu izuzetnu prednost dao
principu pravne sigurnosti u odnosu na načelo istine, tj. U odnosu na neke moguće kriminalno
političke razloge koji bi opravdali i određene slučajeve ponavljanja krivičnog postupka na štetu
okrivljenog.
1
Vanredni pravni lekovi se zasnivaju na istim onim osnovima na kojima se zasnivaju i redovni
pravni lekovi, ali ne na svim, već samo na nekim, tačno određenim u ZKP-u, i pod određenim
uslovima u pogledu subjekata i drugih. Uslovi pod kojima se vanredni pravni lekovi mogu
upotrebiti strogo su određeni u zakoniku, kao što su tačno određene i posledice uspešne upotrebe
ovih pravnih lekova.
Posle pravosnažnosti odluke može se pokazati ili da je činjenična osnovica odluke pogrešna,
ili da se odluka zasniva na pogrešnoj primenik zakona, ili da kasnije pojavljene ili kasnije od suda
saznate okolnosti pokazuju da, u granicama zakonma nije kazna pravilnoodmerena. Za svaku od
ovih situacija pod određenim uslovima, zakonik daje poseban vanredni pravni lek, ranije su to bili:
zahtev za zaštitu zakonitosti i zahtev okrivljenog za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude.
Naime,
ukinuta su dva do sada postojeća vanredna pravna leka
: 1) zahtev za vanredno
ublažavanje kazne i 2) zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. Kao što će to u daljem
tekstu biti detaljnije objašnjeno, određeni elementi zahteva za vanredno ublažavanje kazne su sada
formulisani kao razlog (mogućnost), za preinačenje pravosnažne presude bez ponavljanja krivičnog
postupka (član 405 stav 1 tačka 4)
2
Vanredni pravni lekovi imaju karakter izuzetnosti i nisu dozvoljeni za svaku nepravilno
izrečenu kaznu, već samo za one određenog značaja, stavljajući u ostalim slučajevima stabilnost
utvrđene situacije iznad pravilnosti odlučivanja.
Kad su ispunjeni uslovi za upotrebu više vanrednih pravnih lekova u isto vreme, na primer
uslovi za zahtev za zaštitu zakonitosti i uslovi za ponavljanje postupka, treba ići na onaj vanredni
1
Peković, Novica.,
Vanredni pravni lekovi
, Konferencija pravnika povodom novog ZKP-a, Kopaonik, 2007. str
2
Škulić, Milan.,
Osnovne novine u krivičnom procesnom pravu Srbije
, Beograd, 2009. str. 64-65
4
