1. ОРГАНИЗАЦИЈА ПОЛИЦИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Организациона структура полиције у БиХ успостављена је у складу са уставним (политичким)
уређењем и политичко (административно–територијалном) поделом државе. Свака од тих
територијалних целина (превасходно ентитети) има своје полицијске снаге.У складу са Уставом
БиХ (чл. III, тач. 2ц и 3а) полицијски послови спадају у надлежност ентитета, односно, према
Уставу Федерације БиХ (чл. 4),за полицијске послове у Федерацији надлежни су кантони. Према
Статуту Дистрикта Брчко, полицијски послови у Дистрикту су у надлежности полиције
Дистрикта.На нивоу ентитета формирана су Министарства унутрашњих послова, с тим да је ово
министарство у Републици Српској јединствен орган, надлежан за све полицијске послове (осим за
пренесене на институције БиХ), док главнину полицијских послова у Федерацији БиХ обављају
кантони.На нивоу Босне и Херцеговине постоји Министарство безбедности, које у свом саставу
има управне организације које обављају полицијско–безбедносне послове.
2. МИНИСТАРСТВО БЕЗБЕДНОСТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Министарство безбедности Босне и Херцеговине је једно од девет министарстава у саставу Савета
министара БиХ, као самосталан орган управе који обавља управне и стручне послове из
надлежности БиХ. На челу министарства је министар којег именује председавајући Савета
министара, а потврђује Парламентарна скупштина БиХ. Министар руководи министарством у
сарадњи са замеником и секретаром министарства. Министар је за свој рад и стање у подручјима
која су у делокругу рада министарства одговоран Савету министара. Министар има једног
заменика, који се именује по истој процедури као и министар, с тим да не може бити из истог
народа из чијих редова је биран министар.
Министарство безбедности Босне и Херцеговине надлежно је за:
(1) заштиту међународних граница, унутрашњих граничних прелаза и регулисањесаобраћаја на
граничним прелазима БиХ;
(2) спречавање и откривање учинилаца кривичних дела тероризма, трговине дрогом,
кривотворења домаће и стране валуте и трговине људима и других кривичних дела са
међународним или међуентитетским елементом;
(3) међународну сарадњу у свим областима из надлежности министарства;
(4) заштиту лица и објеката;
(5) прикупљање и коришћење података од значаја за безбедност БиХ;
(6) организацију и усаглашавање активности ентитетских министарстава унутрашњих послова и
Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине у остваривању безбедносних задатака у интересу БиХ;
(7) провођење међународних обавеза и сарадњу у провођењу цивилне заштите, координисање
деловања ентитетских служби цивилне заштите у БиХ и усклађивање њихових планова за случај
природне или друге несреће које захватају територију БиХ и доношење програма и планова
заштите и спашавања, и
(8) проводи политику усељавања и азила БиХ и уређује процедуре везано за кретање и боравак
странаца у БиХ.
Из наведених надлежности Министарства безбедности Босне и Херцеговине, видљива је извесна
лимитираност овлашћења која су атипична за орган управе овакве врсте у поређењу са другим
земљама. Конкретније, ово министарство, барем у почетним фазама свог настанка, имало је само
координирајућу улогу над ентитетским МУП-овима и цивилним заштитама, те се првенствено
базирало на међународну сарадњу у области безбедности. Ипак, временом је дошло до
„надоградње“ овог министарства, тако да оно данас у себи инкорпорира осам већих управних
организација, које су овлашћене за одређене области унутрашњих послова и
безбедности.Тренутно, а након неколико реформских процеса и креирања нових институција, те
преносом надлежности са ентитетског нивоа, Министарство безбедности Босне и Херцеговине у
свом саставу има следеће полицијско–безбедносне управне организације:
1. Гранична полиција Босне и Херцеговине;
2. Агенција за информације и заштиту Босне и Херцеговине;
3. Служба за послове са странцима;
4. Дирекција за координацију полицијских тела Босне и Херцеговине;
5. Агенција за полицијску подршку Босне и Херцеговине;
6. Агенција за форензичка испитивања и вештачења Босне иХерцеговине, и
7. Агенција за школовање и стручно усавршавање кадрова.
Унутрашњом организацијом и ситематизацијом Министарства безбедности је структурирано по
секторима. У министарству постоје следећи сектори:
(1) Сектор за правне, кадровске, опште и финансијско-материјалне послове;
(2) Сектор за међународну сарадњу;
(3) Сектор за аналитику, процену и стратешке анализе;
(4) Сектор за имиграције;
(5) Сектор за азил;
(6) Сектор за борбу против тероризма, организованог криминала и злоупотребе наркотика;
(7) Сектор за цивилну заштиту;
(8) Сектор за информатику и телекомуникационе системе;
(9) Сектор за заштиту тајних података;
(10) Сектор за заштиту граница и јавног реда, и
спровођење одредби Закона о граничној контроли369, те Закона о кретању и боравку странаца и
азилу370;
(2) спречавање, откривање и истраживање дела која су прописана кривичним законима у Босни и
Херцеговини, када су та дела усмерена против безбедности државне границе, те извршења послова
и задатака из надлежности службе, односно када се ради о делима злоупотребе путнихисправа и
обавези поседовања визе, те одредаба о кретању и боравку странаца и азилу, као и у случају када
се ради о кривичним делима која обухватају превоз робе преко државне границе чији промет није
допуштен;
(3) спречавање, 368 Члан 2 Закона о државној граничној служби БиХ, Службени гласник БиХ, бр.
50/04. Такође, видети: Закон о измени закона о Државној граничној служби, Службени гласник
БиХ, бр. 27/07, којим је Државна гранична служба БиХ преименована у Граничну полицију БиХ.
Надаље, видети: Закон о изменама и допунама закона о Граничној полицији БиХ, Службени
гласник БиХ, бр. 59/09.369 Закон о граничној контроли, Службени гласник БиХ, бр. 53/09 и
54/10.370 Закон о кретању и боравку странаца и азилу, Службени гласник БиХ, бр.
36/08.201откривање и истраживање других кривичних дела на захтев надлежних органа, као и
прекршаја прописаних одговарајућим законским прописима;
(4) пружање полицијске подршке у склопу Министарства безбедности у спровођењу Закона о
кретању и боравку странаца и азилу и других важећих прописа из ове области;
(5) предузимање мера заштите ваздушног цивилног саобраћаја и безбедности просторија
међународних аеродрома у БиХ, и
(6) друге послове прописане Законом и другим прописима.Гранична полиција је овлаштена да
врши послове из оквира своје надлежности на читавој територији БиХ. Ово овлаштење се односи
на вршење послова надзора и контроле преласка државне границе, али у зони од 10 км од државне
границе. Изван ове зоне, Гранична полиција може деловати само ако се такве надлежности
спроводе на возовима, летелицама и пловним објектима.О кривичним делима прописаним
кривичним законима (ентитетским и државним) у БиХ, те спречавању, откривању и истраживању
других кривичних дела на захтев надлежног органа, као и о спречавању, откривању и
истраживању прекршаја (прописаних Законом о граничној контроли, Законом о кретању и боравку
странаца и азилу, те другим законима, или других прекршаја на захтев надлежног органа),
Гранична полиција извештава надлежне полицијске органе и агенције за спровођење закона БиХ.
Све информације и материјал везан за кривично дело или прекршај, као и информације о
предузетим мерама с циљем спречавања или лоцирања и кретања починиоца таквих дела, без
одлагања Гранична полиција предаје надлежним органима гоњења.Поред ових активности,
Гранична полиција је дужна предузимати и друге мере које морају бити предузете без одгађања у
циљу спречавања прикривања и промена информација и материјала везаних за кривично дело или
прекршај. Исту обавезу по овим питањима имају полицијски органи и агенције за сповођење
закона у БиХ према Граничној полицији.
6.1.1. Организација и руковођење Граничном полицијом
Босне и Херцеговине Закон је изричито прописао да Гранична полиција БиХ има статус
управне организације у оквиру Министарства безбедности БиХ, с оперативном самосталношћу,
основана ради обављања полицијских послова везаних за надзор и контролу преласка државне
границе. На челу Граничне полиције налази се директор, који руководи Граничном полицијом.
Директор има једног заменика и једног помоћника директора за организацију и операције, који за
свој рад одговарају директору. За свој рад и рад Граничне полиције БиХ, директор је одговоран
министру безбедности БиХ и Савету министара БиХ. Директора и заменика директора именује и
разрешава Савет министара, на предлог министра 202безбедности са листе кандидата коју достави
Независни одбор371, на мандат од четири године, уз могућност реименовања у другом наредном
мандату.Законом је прописано да се унутрашња организациона структура Граничне полиције
састоји од организационих јединица (Главна канцеларија, Теренска канцеларија, Јединица,
Централна истражна канцеларија, Специјалне јединице и Центар за обуку). Остале организационе
јединице утврђене су Правилником о унутрашњој организацији.Директор Граничне полиције
представља Граничну полицију, руководи и усмерава послове из њене надлежности. Одговоран је
за законитост рада Граничне полиције и за законито трошење средстава додељених служби из
буџета институција БиХ. Израђује годишњи план рада према смерницама добијеним од Савета
министара, те годишњи буџет. Такође, директор дефинише оперативну стратегију за ефикасно
управљање границом, доноси прописе у складу са Законом о полицијским службеницима372 и
именује руководиоце организационих јединица. У домену кадровског менаџмента, директор
доносиодлуке о запошљавању, распоређивању и престанку рада запослених Граничне полиције у
складу са Законом о полицијским службеницима и другим законима и прописима, те обавља и
друге послове утврђене законским и другим прописима.373Редовне и ванредне извештаје о раду, а
најмање једном годишње, директор Граничнеполиције подноси министру безбедности БиХ, који
их прослеђује Савету министара БиХ.Према организацији и надлежностима Граничне полиције
БиХ, уочавамо да је она типична полицијска организација, циљно оријентисана на граничне
послове, те је директно везана за извршну власт којој је и потчињена.
6.1.2. Прелажење државне границе Босне и Херцеговине
Пре анализе делатности Граничне полиције БиХ на граничним пословима, потребно је одредити
појмовну терминологију везану за државну границу.371 Независни одбор је независно тело
Парламентарне скупштине БиХ, који је, између осталог, надлежан за процес одабира кандидата и
предлагање смењивања полицијских руководилаца и заменика руководилаца полицијских тела
БиХ. Правни положај Независног одбора уређен је у: Закону о независним и надзорним телима
полицијске структуре БиХ, Службени гласник БиХ, бр. 36/2008.372 Закон о полицијским
службеницима Босне и Херцеговине, Службени гласник БиХ, бр. 27/2004, 63/04, 5/06, 33/06, 58/06,
15/08, 63/08 и 35/09.373 Запослени у Граничној полицији БиХ су: полицијски службеници,
државни службеници, запосленици и остали запослени у складу са Правилником о унутрашњој
систематизацији и организацији. 203
Сам појам границе је фреквентан у области међународног јавног права, поготово када се говори о
елементима државе, конкретније њеној територији. У том смислу, под државним границама
подразумевају се равни које деле вертикално, укључујући ту и ваздушну област и земљину утробу,
подручје двеју држава или подручје једне државе од слободног мора.374Граница није црта, него је
то једна вертикална плоха која ограничава површину, ваздушни простор, подземни део морских
