Економско-трговинска школа ''Јован Цвијић''
Штрпце
МАТУРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Послови правног промета
ТЕМА: Правни послови
Кандидат: Професор:
Стефан Илић Зорица Младеновић
Штрпце, 2016. године
2
Садржај
Увод ………………………………………………………………………………………………......................................................... 3
1.Појам правних послова ………………………………………………………………............................................…………. 4
2.Воља у правним пословима …………………………………………..…………………………….………………………………….. 5
2.1.Изражавање воље ……………………………………………………………………………………………….……………………... 6
2.2.Предмет правног посла ………………………………………………………………………………………………………………. 7
2.3.Кауза ( основ ) правног посла …………………………………………………………………………………………………….. 8
3.Подела правних послова ………………………………………………………………………………………………………………….. 9
3.1.Једнострани и двострани правни послови ………………………………………………………………………………… 9
3.2.Послови међу живима ( inter vivos ) и за случај смрти ( mortus causa ) ……………………...…………. 10
3.3.Теретни и доброчини правни послови …………………………………………………………………..……………….. 10
3.4.Формални и неформални правни послови …………………………………………………………………………..…. 11
3.5.Каузални и апстрактни правни послови ……………………………………………………………………………..…... 12
4.Срж и суштина правних послова ……………………………………………………………………………………………………. 13
5.Форма правних послова …………………………………………………………………………………………………………………. 13
6.Заступништво ………………………………………………………………………………………………………………………….………. 14
6.1.Појам заступништва ………………………………………………………………………………………………………..………… 14
6.2.Врсте заступништва …………………………………………………………..………………………………………………………. 15
6.2.1.Законско заступништво ………………………………………………………..…………………………………………… 15
6.2.2.Уговорно заступништво ………………………………………………………………………………………………….... 15
6.2.3.Прокура …………………………………………………………………………………………………………………………..... 16
7.Неважећи правни послови .................................................................................................................. 17
7.1Апсолутно нистави правни послови ............................................................................................... 17
7.2Релативно ништави (рушљиви) правни послови .......................................................................... 17
Закључак .................................................................................................................................................. 19
Литература ……………..........................................................…………………………………………………………………... 20
4
1. Појам правних послова
Сам појам правних послова треба изнети на начин који ће омогући да разумевањем
схватимо.
Правни посао представља изјава воље. Изјављена воља било сама или у вези са неким
чињеницама изазива: настанак, промену или престанак неког дозвољеног имовинско правног
посла.
Строго мора да се има у виду, изјава воље када се чини мора да буде слободна и озбиљна
У пракси се дешава да се не прави разлика између правног посла и правне радње. Поменуто је и
уводу правна радња и посао. Правна наука са великим оправдањем истиче да постоји разлика
која није мала. Не разумевање разлике мозе да створи представу да је правни посао и правна
радња једно те исто, само што се називи разликују. Сада представити ту разлику. Правни послом у
коме субјекти права заснивају правни однос који уједно изазива стварање појединачне норме
гледајући кроз права, обавезе и субјективна права који су већ засновали правни однос. Субјекти
права су физичка лица, гледано то су људи од рођења до смрти, без озира на разлике које су за
њих карактеристичне и које их имају. Правна радња, гледано са супротне стране од правног посла
има доста широко значење. Као таква обухвата не само вољне радње, такође обухвата и невољне
радње. Сведоци смо да често чујемо, видимо и прочитамо на било коме медију ( радио,
телевизија, интернет ) да невољне радње се дешавају кроз непажњу и одма настане обавеза
гледајући кроз издржавање које је одређено законом од надлежних државних органа који су
надлежни за припрему и усвање закона ( влада, парламент ). Ваљало би да се зна, да је термин
правни посао први пут званично употребио чувени професор Арнолд Хеисе. Ми у нашем Српском
грађанском законику можемо видети да постоји представљање правних послова. Тако ће мо
учити како је велики број ствари, а међу њима и правни послови већим делом су написану у
Српском грађанском законику по угледу на Аустријски грађански законик. Да поменемо још и ово
приликом писања Српског грађанског законика било је уношење делова из “Законоправила”
светог Саве и из српског обичајног права. српски грађански законик писао је правник и књижевник
Јован Хаџић.
5
2. Воља у правним пословима
Ниједан правни посао не сме да се заснива без чтврсте и јасне изјављене воље. Ваља и
требало би да се увек води рачуна било који правни посао не сме се отпочети са реализацијиом
уколико није изјављена воља. Сваки правник, па и грађанин мора знати стално то докле год се не
изјави воља не може никада имати правно дејство. Можемо се увек сусретати, наравно сусретаће
се и будуће генерације које ће бити пословно способне гледајући у пракси да се воља увек и у
великом броју случајева злоупотребљава, а увек за кривца се сматра лице које је извршило
злоупотребу, не сагледавајући да још неко индиректно сноси одговорност попут државних
инстуција која је све више израженија. Сама злоупотреба воље уме довести до непријатних
ситуација. Из тих непријатних ситуација појаве се последице. Вредно је тежити да се кроз
разумевање савлада да изражавање воље може се обавити на више начина. У пракси воља се
највише изражава речима. Тежећи да кажемо како се то изражавање воље речима завршава, то
буде увек писмено или усмено. Сад кад је реч о изражавању воље, поменули смо да се речима
изражава писмено или усмено, такође изражавање воље може да се обави без речи кроз
оубичајене знаке или другачијим понашењем.
Већ поменуто изражавање воље кроз оубичајене знаке или другачијим понашењем мисли
се највише на климање главом. Субјект поред што изјављује вољу мора да има свест о закључењу
правног посла јер када изјављује вољу може и мора да схвати правне последице. Међутим, код
лица до одређеног степена зрелости ( млађи малолетници ), душевно оболела лица, лица под
утицајем дроге, алкохола не могу се никако сматрати да су свесна правних последица кад су
изјавила вољу. Тако може бити случај да лице А продаје кућу лицу Б, док лице А које се налази
под утицајем алкохола уверава лице Б да није под утицајем алкохола, а лице Б је исказало своју
сумњу. Када се закључи уговор о продаји између лица А и Б, тада је у обавези лице А које примио
новац од лица Б да му уступи кућу. Нажалост, лице А почиње сматрати да је приликом закључења
правног посла било под утицајем алкохола и да није било свесно правних последица. Тако да је
лице Б морало бити свесно да уласком у правни посао са лицем А које је било под утицајем
алкохола може имати више штете него користи. Учињен је на неки начин покушај да се на неки
начин прикаже изражавање воље и још са примером који треба бити за наук никако за
игнорисање правни посало лица А и Б у вези продаје куће. Наставља се даље, изјава воље може
да се подели још на изричите и прећутне, није на одмет јер се боље савладава. Са пуним правом
