UVOD
Pravni odnos je drustveni odnos koji je regulisan pravom. Najcese se definise kao
posebna vrsta drustvenih odnosa u kojima je polozaj njihovih ucesnika uredjen pravnim
normama, tj. kao odnos u kojima su ljudi duzni da se ponasaju prema pravnim normama. U teoriji
prava postoje misljenja da pravni odnosi mogu biti konkretni i apstraktni.
Apstraktni pravni odnos izrazen je u trazenju opste pravne norme, sto predstavlja jedan
pojmovni odnos koji postoji samo kao skup normativnih znacenja. Pravni odnos shvacen u ovom
smislu predstavlja opste-pravnom normom postavljenu apstraktnu obavezu i apstraktno pravo
ovlascenje izmedju dve vrste subjekata prava s obzirom na neki apstraktno odredjeni subjekt
prava.
Konkretni pravni odnos, jeste zapravo stvarni odnos izmedju konkretnih osoba, koji su
nosioci pravnih obaveza i pravnih ovlascenja, a s obzirom na neki konkretan objekat.
Pravne odnose mozemo podeliti na jednostrano i dvostrano obavezujuce pravne odnose.
Jednostrano obavezujuci pravni odnosi predstavljaju one pravne odnose u kojima jedna
strana, prema drugoj strani ima samo pravnu obavezu, a druga strana prema prvoj strani samo
pravno ovlascenje.
Pravni odnos u kojem svaka strana ima istovremeno i pravnu obavezu i pravno ovlascenje
prema drugoj strani u pravnom odnosu, predstvalja dvostrano obavezujuci pravni odnos.
Pravni odnosi konstituisu se pravnim normama, mogu da se regulisu jednom opstom i
jednom pojedinacnom normom, ili samo jednom opstom normom ili jednom pojedinacnom
normom, to se desava u slucaju pravne praznine.
Pravne norme pridaju drustvenim normama cetiri osnovna znacenja elementa, i pretvaraju
ih u pravne odnose, to su:
* Pravni subjekti;
* pravna obaveza;
* pravno ovlascenje;
* pravni objekt.
Iz navedenog mozemo zakljuciti da je pravni odnos, odnos izmedju pravnih subjekata i da je to
odnos za koji pravni poredak veze odredjena prava i obaveze.
U pravne odnose mogu stupiti pravni subjekti, tj. drustvene tvorevine i ljudi, koji su tema
ovog seminarskog rada.
PRAVNI SUBJEKTI
Subjekti prava su drustvene tvorevine i ljudi, koji imaju pravna ovlascenja i pravne
obaveze i oni su kao takvi nostioci prava i obaveza u pravnom odnosu.
2
Pravna sposobnost fizickog lica podrazumeva svojstvo posedovanja pravnih ovlascenja i
pravnih obaveza. Pravna sposobnost je sposobnost u pravu opsteg tipa, jer nju poseduju sva
fizicka lica bez razlike.
2
Kada kazemo da je pravna sposobnost jednaka na sve, nebitno je razlikovanje po osnovu
prirode. Sva fizicka lica poslovnu sposobnost sticu rodjenjem, bez obzira na to da li je fizicko lice
decak ili devojcica, pripadnik bele, zute ili crne rase, neko ko je dozivljavan kao manje ili vise
lep itd.
Predstavu o covekovom pravnom subjektivitetu daje nam pravna klasifikacija.
Primer: U pozoristu je covek glumac, koji sa sobom nosi mnostvo maski, i u bogatstvu pravnog
zivota covek nosi svoju masku, jer pravni zivot predstavlja svojesvrsno pozoriste. Covek time
postaje svojesvrsni glumac pravne scene. U sopstvenom stanu, mi imamo pravno svojine, i
zasticeni smo od povrede tog prava. Ukoliko izadjmo na ulicu i krenemo na posao ili fakultet, vec
smo navukli nevidljivu masku fizickog lica. Kada nema nikog oko nas, tj. kada smo sami, ne
stupamo ni u kakve odnose, jer nema drugih lica koja nam mogu parirati. U svakom trenutku
zivotnog doba, nasa maska moze imati potpuno novo znacenje.
Pravni subjektivitet nam je dat, zahvaljujuci samo statusu fizickog lica. Na osnovu toga,
mi imamo imamo pravo i na odredjeni nivo pravnih ovlascenja i pravnih obaveza.
Pojam pravne sposobnosti, postanak i prestanak fizickog lica
Pravna srposobnost fizickog lica jeste mogucnost da se bude imalac prava i obaveza koje
pravni poredak priznaje pravnim licima.
Pravna sposobnost ne moze biti preneta, smanjena, povecana, ogranicena niti je se lice
moze odreci. Fizicko lice je svaki ziv covek, ljudsko bice, bez obzira na pol, starost i
zdravstveno stanje. U savremenom pravu, fizicko lice koje ima prava i obaveze je pravni subjekt.
Pravna sposobnost stice se rodjenjem. Bitno je da dete makar u trenutku pokaze znake
zivota i ono stice pravnu sposobnost. Neophodno je da ima ljudski oblik, tj. da nije monstrum.
Dete rodjeno zivo, upisuje se u maticne knjige rodjenih, ali taj upis nema nikakvo konstituivno
dejstvo.
U slucaju da dete jos uvek nije rodjeno, a treba da nasledi nesto, dete se tada posmatra kao
rodjeno, tj. ukoliko je rec o zastiti detetovih interesa. Pravna sposobnost zacetka je ogranicena i
uslovljena. Uslovljena je jer zavisi, da li ce to dete biti zivo rodeno ili ne, a ogranicena je jer se
odnosi na prava naslednopravne prirode.
Rodjenjem se stice pravna sposobnost, koja traje do smrti.
Pravna sposobnost prestaje faktickom smrcu. Fakticka smrt se zasniva na nalazu lekara.
Nakon utvrdjene smrti, sledi upisivanje u maticnu knjigu umrlih. Izvod iz maticne knjige umrlih
sluzi kao dokaz o smrti.U slucaju da fizicko lice premine, pravni subjektivitet prestaje, a sa njim
prestaju i prava i obaveze. Ukoliko nema potvrde lekara o smrti, smrt se ne upisuje u maticnu
knjigu, vec se pokrece vanparnicni postupak u kome se dokazuje smrt.
U nekim slucajevima se desava, da se ne zna da li je lice zivo ili ne. Jedan od tih slucajeva
je da je nestalo lice starije od sedamdeset godina, i da je lice nestalo pre pet godina tj. da se o
njemu ne zna nista za tih pet godina. Tada se lice proglasava umrlim. To je opsta nestalost. Kod
2
167. str. Uvod u pravo - Dr Srdjan Djordjevic, Dr Zoran Jerotijevic
4
