ПРАВНО НОРМИРАЊЕ
ПРВИ КОЛОКВИЈУМ
ИСПИТНА ПИТАЊА
I.
ПРАВНО НОРМИРАЊЕ КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ
1. Правно нормирање: научна дисциплина и наставни предмет (23-34)
Правно нормирање је једна од најважнијих научних дисциплина и предмет у
стварању права. Јавља се са великим закашњењем и њгеова потреба је важна.
Правно нормирање је израз за припрему, обраду и стварање правних норми.
Односи се на стварање опстих правних норми а не појединачних. Под општом
нормом се подразумјева акт (закон,правилник,уредба) којим се на општи начин
прописују правила понашања неодређеног броја субјеката који се налазе или се
могу наћи у истој ситуацији која је прописом предвиђена. Појединацне правне
норме су оне норме које се доносе по овлашћењу опште правне норме и важе за
конкретан случај. НОМОТЕХНИКА је стручни израз којим се означава наука о
састављању и изради правних прописа.
2. Појам правне технике: правна техника, задаци правне технике /160-162/
У најширем смислу техника је људска практична дјелатност тј. дјеловање на свијет
ради његовог одржавања или мјењања и у том смислу техника значи остварење
неког циља. У другом смислу, техника је скуп упустава како односну практиичну
радњу треба најкорисније изводити, те у том смислу техника није практична радња,
него скуп упустава о извођењу радњи. Основни задатак правне технике је
оставривање права тј. његове суштине одређене правне норме, зато правна техника
мора омогућити што потпуније прилагођавање стварности.
3. Однос правне науке и правне технике /162-164/
Правна техника је потчињена правној науци, она је само средство за примјену
правне науке у пракси. Савака правна норма има један непосредни циљ који је
везан за главни циљ читавог права и правна техника има задатак да остварује те
циљеве. Такође је могућ сукоб између правне науке и правне технике: ако се правна
техника исувише осамостали добија се један бездушан правни систем; то доводи до
сукоба права и ставрности и то доводи до формалистичког стварања права.
4. Технички правни методи: појам, врсте, задаци /164-167/
ПОЈАМ техничких правних метода се одређује помоћу општег појма техничких
метода, водећи рачуна о њиховом посебном предмету – праву. Сходно томе, то су
методи којима се практички ради на праву, однопсно којима се право ствара или
када је већ створено – примјењује.
ВРСТЕ. Правна техника се према свом предмету разликује на:
Технику стварања права
Технику примјене права
ГЛАВНИ ЗАДАТЦИ право техничких метода стварања права су:
Јасноћа правних норми,
Прецизност правних норми,
Гипкост правних норми (норме требају бити што савитљивије како би се под
њих могао подвести велики број конкретних случајева).
5. Правила за израду закона и других прописа (правила)
Правила нормативно-правне технике за израду закона и других прописа РС
Члан 1.
(1) Правилима нормативно-правне технике за израду закона и других прописа
Републике Српске (у даљем тексту : Правила), уре|ују се правно-методолошка
начела и јединствена техника која се примјењује код израде закона и других
прописа Републике Српске, структура и систематика закона и других прописа,
израда измјена и допуна, пречишеног текста и исправке прописа, ступање на снагу
прописа и садржај образложења, језик, стил и начин писања, као и планирање
израде прописа и организација послова нормативне дјелатности.
(2) Правила из става 1. овог члана дужни су примјењивати носиоци нормативних
послова приликом припреме закона и других прописа Републике Српске (у даљем
тексту : прописи), у министарствима и другим републичким органима управе.
Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама БиХ
Члан 1.
(Обим примјене у односу на субјекте)
(1) Јединственим правилима за израду прописа у институцијама Босне и Херцеговине
(у даљњем тексту: правила) одређују се правила којих ће се придржавати носиоци
нормативних послова приликом припреме прописа у институцијама Босне и
Херцеговине.
(2) Препоручује се и другим носиоцима нормативних послова на нижим нивоима
власти у Босни и Херцеговини као и Уреду високог представника у БиХ да се
придржавају ових правила.
(3) Ако се правни прописи доносе по хитном поступку и у случају када регулирају
специфична питања на која се, због своје хитности, различитог садржаја и
посебности у односу на друге прописе, не могу примијенити ова правила, носиоци
израде правних прописа нису обавезни придржавати их се.
6. Појам и врсте метода стварања права /166-168/
Стварање права је врло сложена дјелатност која се састоји из више сложених
дјелатности. То су све умске дјелатности. Свака од њих се може извести на
различите начине што се може сматрати различитим методама стварања права.
Постоје две главне врсте мтода стварања права:
1. Спонтано стварање права - субјекат није свјестан да својим поступцима ствара
право (обичајно право) и
2. Свјесно-планско стварање права - оно стварање права при коме је творац свјестан
да ствара управо право.
7. Истраживање и анализа потреба стварања општих правних норми (78-88)
Стварање општих правних норми је сложен и одговоран посао. Њиховом стварању
права мора претходити детаљна анализа друштвених односа. То се врши примјеном
метода и правила.
- ШТА треба правно нормирати?
- ЗАШТО одређене друштвене односе треба правно нормирати?
- КАКО вршити правно нормирање?
- КО треба донијети општи правни акт?
- КАД треба донијети општи правни акт?
X - ПЛАНИРАЊЕ ИЗРАДЕ ПРОПИСА
Члан 69.
(1) Републички орган управе у годишњи план рада обавезно уноси и израду прописа,
било да је ријеч о новом пропису или измјенама и допунама постојећег.
(2) План из става 1. овог члана садржи циљ прописа који се припрема са роком у којем
се мора израдити.
Члан 70.
(1) Носилац израде прописа је организациона јединица надлежна за нормативне
послове.
(2) Уколико је ријеч о сложеном пропису, тако да се стручност не може обезбиједити
унутар републичког органа управе, старјешна органа ће обезбиједити тим
стручњака, уз одобрење Владе, из других републичких органа који чине радну
групу. Рад радне групе координира организациона јединица за нормативне послове
из састава органа.
(3) Уколико се стручност не може обезбиједити у оквиру републичких органа управе,
старјешина органа у израду прописа може укључити спољне стручњаке, експерте
за поједине области. Рад експерата одвија се у сарадњи са организационом
јединицом за нормативне послове.
Члан 71.
Закони и други прописи у републичком органу управе израђују се у облику
преднацрта, нацрта и приједлога.
Члан 72.
У изради преднацрта закона и другог прописа организациона јединица надлежна за
нормативне послове републичког органа управе може, по потреби, извршити
консултације и са другим органима управе на које се односи материја прописа,
удружењима грађана и заинтересованим привредним субјектима.
Члан 73.
Нацрт закона и другог прописа пролази поступак консултације у:
а) министарству надлежном за буџет, с циљем обезбјеђења потребних буџетских
средстава за спровођење прописа у припреми,
б) министарству надлежном за давање потврде о усклађености прописа са
законодавством Европске уније,
в) министарству надлежном за давање мишљења о усклађености прописа са
кривичним законодавством,
г) републичком органу управе надлежном за давање мишљења о усклађености
прописа са Уставом и правним системом Републике.
Члан 74.
(1) На основу извршених консултација из члана 73. ових правила, нацрт закона и
другог прописа доставља се одборима Владе на разматрање.
(2) Нацрт закона и другог прописа доставља се са образложењем, чији је садржај
прописан чланом 55. ових правила.
Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама БиХ
ДИО ЧЕТВРТИ - ОРГАНИЗАЦИЈА ПОСЛОВА ЗА НОРМАТИВНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ
ПОГЛАВЉЕ I. НАДЛЕЖНЕ ЈЕДИНИЦЕ ИЛИ СПЕЦИЈАЛИЗИРАНО ОСОБЉЕ
Члан 68.
(Успостављање јединица или специјализираног радног мјеста)
(1) У складу с Правилником о унутрашњој организацији и на прецизан начин, свака
институција укључена у процес израде и обраде нормативних аката успоставља:
а) јединицу за "нормативне послове", коју чине два или више службеника са
специјалном надлежношћу за припрему и обраду нормативних аката, или
б) радно мјесто специјалисте за "нормативне послове", изричито надлежног за
припрему нормативних аката.
(2) Ако обим послова на припреми нормативних аката не оправдава успостављање
јединице или радног мјеста искључиво посвећеног "нормативним пословима",
одговарајући опис радног мјеста може садржавати и додатне послове, као што су
управно-правни послови.
Члан 69.
(Стручни послови)
(1)
Јединица или специјализирано особље надлежно за припрему нормативних
аката посједују одговарајућу високу стручну спрему и специјалистичка знања и
искуства у свим питањима која се тичу провођења ових јединствених правила.
(2)
С циљем развоја и усавршавања њихове стручности, надлежне јединице или
специјализирано особље имају право на повремену стручну обуку, коју заједнички
организирају и надгледају шеф јединице и надлежни руководећи радници у
институцијама.
ПОГЛАВЉЕ II. ПОСТУПАК ИЗРАДЕ ПРОПИСА
Члан 70.
(Овлаштење за припрему прописа)
(1) Иницијатива органа власти за припремање нормативног акта почиње уврштавањем
тог акта у план рада тог органа.
(2) Приликом формулирања иницијативе орган који доноси план:
а) задужује једну од институција као и друге које ће учествовати под његовим
надзором за припрему нормативног акта,
б) појашњава довољно јасно циљ нормативног акта који се припрема,
ц) одређује рок за поднесак нацрта нормативног акта.
Члан 71.
(Састав тима за израду прописа)
(1)
Задужена институција припрема нормативни акт с јединицом или
специјализираним особљем надлежним за нормативне послове, уз учешће тима
а) другим институцијама Босне и Херцеговине на које се односи материја нормативног
акта у припреми,
б) јавним органима на које се односи материја нормативног акта у припреми,
укључујући надлежне ентитетске институције и све њихове административне
јединице,
ц) приватним особама представљеним од регистрираних удружења грађана,
д) међународним институцијама на које се односи материја нормативног акта у
припреми.
Члан 76.
(Припрема нацрта)
(1)
На основу исхода консултација, тим за израду прописа припрема нацрт
нормативног акта.
(2)
У припреми нацрта нормативног акта примјењиват ће се критерији одређени у
поглављима од I. до III. ових јединствених правила. Јединица или особа задужена за
припрему нормативних послова у датој институцији осигурава константан проток
информација према надлежним јединицама Вијећа министара Босне и Херцеговине
или Предсједништва Босне и Херцеговине.
Члан 77.
(Одобрење нацрта)
(1)
Тим за израду прописа подноси нацрт на одобрење руководиоцу институције.
(2)
У случају да је нацрт одобрен, он ће бити прослијеђен Вијећу министара Босне и
Херцеговине или Предсједништву Босне и Херцеговине, у односу на случај, попраћен:
а) образложењем који испуњава критерије из Поглавља ИИ. ових јединствених
правила,
б) тезама за израду прописа, одобреним од руководиоца институције,
ц) преднацртом нормативног акта кориштеног кроз консултације,
д) документацијом о обављеним консултацијама.
10. Субјективне претпоставке за стварање права /знање и способност, познавање
правног система, познавање науке и технике стварања права/ (553-559)
Субјективне претпоставке се односе на појединcе који цине колегијалне органе
надлежне за доношење прописа. Субјективне претпоставке су пресудне у стварању
права, а односе се на:
- ЗНАЊЕ И СПОСОБНОСТ – представљају елементе који су везани за лицност
појединца, а стицу се одгојем и образовањем у сколама и правном факултету.
Кадрови који раде на изради прописа морају имати и способности и лицне
афинитете према послу.
- МОРАЛНО ПОЛИТИЧКА ПОДОБНОСТ
- Познавање ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОГ правног система - је битна
субјективна претпоставка за стварање права. Једном стечено знање брзо
застарјева и заборавља се и због тога треба стално пратити развој друствено-
политичког и правног система да би били у току.
- Познавање НАУКЕ и ТЕХНИКЕ СТВАРАЊА ПРАВА – ова претпоставка у
садашњим кадровским условима најчешће није у потпуности испуњена, јер
највећи број дипломираних правника који сада обављају те послове у процесу
свога образовња нису имали наставни предмет „стварање права“ или „правно
нормирање“.
