Pravno normiranje kao naucna disciplina i nastavni predmet
Pravno normiranje je jedna od najmladjih disciplina i najmanjih nastavnih predmeta -
nastala je pre tridesetak godina u studiju prava na nekim pravnim fakultetima. Nagli razvoj
nauke, tehnike i tehnologije uslovljava itvrdjivanje razlicitih drustvenih, pre svega opstih pravnih
normi kojima se uredjuju i uskladjuju drustveni odnosi, pocev od preduzeca i mesnih zajednica
do najsire drzavno pravne zajednice pa putem nje i medjunarodne mesne zajednice.
Krajnje je vreme da se u nauci i zakonodavstvu pocne posvecivati duzna paznja pravnom
normiranju. Pravna nauka imala je uglavnom dogmatski karakter, jer joj je bio osnovni cilj da
sagleda i objasni postojece pravne norme. S obzirom na to pravna nauka uglavnom je biila u
funkciji i sluzbi zakonodavnih organa i nosilaca drustvene politike. Umesto toga, pravna nauka
bi trebala da na temelju naucnog istrazivanja i analize drustvenih odnosa i pozitivnog pravnog
sistema, argumentovano ukaze na nedostatke, zastarelost i nedorecenost pravnog uredjivanja
drustvenih odnosa u pojedinim oblastima, na potrebu ukidanja odredjenih propisa i na
mogucnost autonomnog stvaranja drustvenih pravila.
Pravno normiranje - naucna disciplina ili vestina
Pravno normiranje tj. nomotehnika je ukupna delatnost vezana za pravno i autonomno
uredjivanje drustvenih odnosa koju nije moguce uspesno izvrsavati bez primene nauke i
prethodnog obrazovanja. Pravno normiranje je kompleksna delatnost koja se ne moze deliti na
tehniku izrade akata i na ulogu upravnih cinovnika i politicara, odnosno clanova organa koji
vode politiku i odlucuju o potrebi i donosenju akata, jer bi ta podela u praksi bila veoma stetna.
Pravna tehnika i tehnicki pravni metod: pojam, vrste i zadaci
Kao i pravna nauka, i pravna
tehnika se deli na dve vrste: opstu pravnu tehniku i posebne
pravne tehnike
. Opsta pravna tehnika se odnosi na sva prava uopste i na sve delove svakog
prava, ona je zajednicka svim pravima i svim delovima prava. Uz svaku posebnu pravnu nauku
razvija se jedna posebna, njena sopstvena pravna tehnika.
Osnovni zadatak pravne tehnike je ostvarivanje prava odnosno ostvarivanje sustine prava
odredjene pravnom naukom. Da bi ovaj zadatak ostvarila pravna tehnika mora da obezbedi
potpunost regulisanja ( da pravne norme obuhvate sve moguce slucajeve ), mogucnost sto
potpunijeg prilagodjavanja stvarnosti, automatizam i sigurnost ostvarivanja cim nastupe
predvidjene okolnosti, lakocu brzinu jefinocu i stednju napora u primeni prava, kao i
jednostavnost i ekonomiju sredstava, logicnost i uskladjenost postupaka i sigurnost.
Odnos pravne nauke i pravne tehnike
Ma koliko bila vazna za pravo, pravna tehnika je ipak potcinjena pravnoj nauci. Ona je
samo sredstvo za primenu pravne nauke u praksi. Pravna nauka je ona koja postavlja zadatke
pravna tehnika ih samo ostvaruje.
Pojam i vrste metoda stvaranja prava
Stvaranje prava je vrlo slozena delatnost koja sesastoji iz vise razlicitih prostijih
delatnosti. Svaka od njih se moze izvesti na razlicite nacine, sto se moze smatrati razlicitim
metodama stvaranja prava. Pravna tehnika u smislu pravila za celishodnu delatnost moze da
odredi najbolje metode stvaranja ovoga i da sa tog gledista utvrdi jedno konkretno pravno
odgovara ovom savrsenom uzoru prava koji ona propisuje. Pravna tehnika ne moze da odredi
koja ponasanja ljudi treba regulisati i kako, niti da kritikuje osnovnu sadzinu prava ali moze da
odabere najbolje tehnicke metode stvaranja prava, kako bi pravo na najbolji nacin ostvarivalo
svoje ciljeve.
Glavni zadaci pravnotehnickih metoda stvaranja prava izgledaju ovako:
1. Jasnoca pravnih normi ( norme moraju biti potpuno jasne jer se onda mogu lako i
primenjivati ne izazivajuci nepotrebne sporove )
2. Preciznost pravnih normi ( norme moraju biti sto preciznije kako bi ponasanje ljudi
koji propisuju sto tacnije odredjeno )
3. Gipkost pravnih normi ( norme treba da budu sto "gipkije tj. savitljivije" kako bi se
njihovom konkretizacijom i individualizacijom mogle sto bolje prilagoditi beskonacnoj
raznolikosti konkretnih zivotnih slucajeva koje treba da regulisu)
- VRSTE -
Zasto odredjene drustvene odnose treba pravno normirati?
Treba utvrditi da li i u kakvoj oblasti deluju zakoni trzista, u kojoj meri deluju ili mogu
delovati autonomnomna nepravna pravila kojim se na samoupravnoj ili poslovnoj osnovi
uredjuju odredjeni odnosi. Ako su ta pitanja vec pravno normirana, a postoji inicijativa ili
predlog da se vrsi izmena ili dopuna zakona i drugih propisa tj da odredjeni propis prestane vaziti
treba odgovoritina pitanje zasto? Zasto postojeci propis treba menjati i dopunjavati, da li je u
pitanju neadekvatna ili cak pogresna pravna norma, cija je primena u praksi dovodi do
neprihvatljive nejednakosti subjekata, do neostvarivanja postavljenog cilja, komplikovanog i
neracionalnog postupka, do narusavanja uobicajene autonomije i samostalnosti subjekta, do
narusavanja sloboda i prava gradjana i sicno.
Kako vrsiti pravno normiranje?
Odgovor na pitanje kako treba pravno normirati mora proizaci iz analize problema i
odgovarajuce primene ustava i drugih propisa. Ako je dat pozitivan odgovor na pitanja sta i zasto
treba odgovoriti na pitanje kako to uciniti. Mora se utvrditi kojoj vrsti opsteg pravnog akta to
pitanje treba normirati, na koji nacin to uciniti odnosno koje vrste pravnih normi promeniti i
kakve sankcije treba propisati.
Vrste normativnog akta
Izbor opsteg akta kojim treba pravno normirati odredjeni odnos zavisi od znacaja
drustvenog odnosa i cilja koji se zeli ostvariti njegovim pretvaranjem u pravni odnos, od
ustavno-pravnog ovlascenja odnosno pravne osnove i od nadleznosti.
Pravna osnova odnosno ovlastenje za stvaranje prava cesto izrazito ukazuje i na vrstu
opsteg pravnog aktra kojim to treba uciniti. To ima svoje prednosti kao i nedostatke, prednosti su
u tome sto se uklanja arbitrarnost i nejednakost u pravnom normiranju, sto se time time direktno
ili indirektno ukazuje na stvaraoca pravne norme i tako otklanjaju moguca kolebanja u pitanju
nadleznosti itd. Nedostatak je najcesce u tome sto se pravno normira autonomnim opstim akom,
pri cemu se devalvira samoupravni karakter tih akata. svodeci ih na ulogu podzakonskih akata.
Vrste pravnih normi - izbor
Kao sto je vrsta opsteg akta kojim se stvara odredjeno pravo objektivno data tako je i
vrsta pravnih mor,i u okviru tog akta obejektivno data. Svaka pravna norma predstavlja jedno
pravilo o ponasanju ljudi i njihovih asocijacija, koje je zasticeno prinudom od strane drzave.
Na temelju prethodnih istrazivanja i analiza treba utvrditi koje vrste pravnih normi
najbolje odgovaraju potrebana odnosno drustvenim ciljevima zbog kojih se propis donosi. Prvo
treba odrediti da li odredjeni drustveni odnos treba urediti heteronomnim ili autonomnim
pravnim normama. Ako se radi o pitanju koje je od sireg drustvenog znacaja i gde je veca
mogucnost ugrozavanja znacajnih drustvenih vrednosti onda se to uredjuje heteronomnim
pravnim normama. Ako se radi o pitanju iz uze oblasti samoupravnih odnosa, organizacije rada i
sl, ondatreba odabrati vrstu aktra.
Vrsta sankcije koju treba propisati
