1
КАДА СЕ ПРИМЕЊУЈЕ ПРОВЕРА ИДЕНТИТЕТА ЛИЦА
Провера идентитета лица примениће се према лицу:
које треба ухватити, довести, задржати или упутити надлежном државном органу;
од којег прети опасност која захтева полицијско поступање;
над којим се обавља преглед или претресање или се предузимају друге законом
прописане мере и радње;
које се затекне у туђем стану, објекту и другим просторијама или у превозном средству
које се прегледа и претреса, ако је провера идентитета потребна;
које се затекне на простору или у објекту у којем је привремено ограничена слобода
кретања, ако је провера идентитета потребна;
које пријављује извршење кривичног дела или прекршаја или учиниоце тих дела,
односно пружа обавештења од интереса за рад полиције;
које својим понашањем изазива сумњу да је учинилац кривичног дела или прекршаја
или да га намерава учинити или по свом физичком изгледу личи на лице за којим се
трага;
које се затекне на месту извршења кривичног дела или прекршаја;
које се налази на месту на којем је из безбедносних разлога неопходно утврдити
идентитет свих лица или претежног броја лица;
на оправдан захтев службених лица органа државне управе, правних или физичких
лица
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ПОЛИЦИЈА МОЖЕ ДА ЗАДРЖИ ЛИЦЕ
Ако другим законом није друкчије одређено, овлашћено службено лице задржаће лице
које ремети или угрожава јавни ред, уколико га није могуће друкчије успоставити,
односно ако угрожавање није могуће друкчије отклонити. Задржавање може да траје
најдуже 24 часа.
Лице које су изручили страни органи безбедности и које је потребно предати
надлежном органу може да буде задржано најдуже 48 часова.
Задржавање се одређује решењем које мора бити донето и уручено лицу у року од
шест часова од привођења у службене просторије. Задржано лице има, док траје
задржавање, право на жалбу против решења о задржавању. О жалби надлежни суд
мора да одлучи у року од 48 часова.
Жалба не задржава извршење решења о задржавању.
Задржавање се прекида кад престану разлози због којих је одређено, односно одлуком
надлежног суда.
Ако је задржано војно лице о томе се без одлагања обавештава војна полиција
2
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ПОЛИЦИЈА МОЖЕ ДА ТРАЖИ ОБАВЕШТЕЊА ОД
ЛИЦА
Овлашћено службено лице може тражити обавештења од лица у циљу спречавања и
откривања кривичних дела или прекршаја, или њихових учинилаца.
Лице није дужно да пружи тражено обавештење осим ако би тиме учинио кривично
дело, на шта је овлашћено службено лице дужно да га упозори.
Лице које одбије да пружи тражена обавештења не сме поново из истог разлога да буде
позвано на разговор у смилсу примене овлашћења позивања
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА И ПО КОЈОЈ ПРОЦЕДУРИ ПОЛИЦИЈА МОЖЕ
ПРИВРЕМЕНО ДА ОДУЗМЕ ПРЕДМЕТ
Овлашћено службено лице привремено ће одузети предмет:
ако околности случаја указују да је одређени предмет намењен за извршење
кривичног дела или прекршаја;
ако је одузимање предмета неопходно за заштиту опште безбедности;
који лице коме је одузета или ограничена слобода има код себе и може да га
употреби за самоповређивање, напад или бекство.
О привременом одузимању предмета овлашћено службено лице дужно је да изда
потврду. Потврда мора да садржи податке о привремено одузетом предмету по којима
се предмет разликује од других предмета, као и податке о лицу од кога је предмет
одузет.
Подаци о привремено одузетим предметима воде се у посебној евиденцији
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА И ПО КОЈОЈ ПРОЦЕДУРИ ПОЛИЦИЈА МОЖЕ ДА
ВРШИ ПРЕГЛЕД ПРОСТОРИЈА,ОБЈЕКАТА И ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И
ПРОТИВТЕРОРИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД
Овлашћено службено лице овлашћено је да уђе у пословни простор и изврши његов
преглед и преглед документације ради:
проналаска учинилаца кривичних дела или прекршаја;
поступања по дојави о присутности експлозивне направе или друге опасности.
Овлашћена службена лица могу вршити и превентивни противтерористички преглед
просторија, објеката, средстава, направа и других предмета ради заштите безбедности
људи и имовине у саобраћају, на јавним скуповима и на другим местима
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ПОЛИЦИЈА МОЖЕ ДА УПОТРЕБИ ТУЂЕ
САОБРАЋАЈНО СРЕДСТВО И СРЕДСТВО ВЕЗЕ
Овлашћено службено лице може да се послужи саобраћајним средством и средством
везе правног или физичког лица, ако на други начин не може да изврши превоз,
односно успостави везу неопходну ради хватања учиниоца кривичног дела који се
непосредно гони или ради превожења у најближу здравствену установу повређеног
лица које је жртва кривичног дела, саобраћајне незгоде, елементарне непогоде или
другог несрећног случаја.
4
лица за које постоје основи сумње да су учинила кривична дела и прекршаје;
учињених кривичних дела за која се гони по службеној дужности, прекршаја и лица
оштећених тим делима;
учињених кривичних дела непознатих учинилаца за која се гони по приватној тужби;
тражених лица и предмета и лица којима је забрањен улазак у земљу;
провера идентитета лица;
лица над којима је спроведено утврђивање идентитета, дактилоскопираних лица,
фотографисаних лица и ДНК анализа;
оперативних извештаја, оперативних извора сазнања и лица под посебном
полицијском заштитом;
примењених оперативних и оперативно-техничких средстава и метода;
догађаја;
употребљених средстава принуде;
притужби.
ШТА ОБУХВАТАЈУ МЕРЕ ЦИЉАНЕ ПОТРАГЕ
Ради хватања и привођења надлежном органу лица за које се основано сумња да је
извршило кривично дело за које је по закону прописана казна затвора од четири или
више година и за којим је расписана међународна потерница, а у случају кад полицајци
другим мерама то лице не могу ухватити и привести, односно када би то било повезано
са несразмерним тешкоћама, могу се према том лицу предузети мере потраге
применом специјалне истражне технике утврђене законом којим се уређује кривични
поступак (у даљем тексту: мере циљане потраге), у поступку и на начин из овог члана.
Мере циљане потраге, на предлог директора полиције, одобрава одлуком председник
Врховног касационг суда Србије, односно судија тог суда који је одређен да по овим
предлозима одлучује у случају одсуства председника тог суда (овлашћени судија), у
року од 72 часа од подношења предлога.
Предлог и одлука из става 2. овог члана сачињавају се у писаном облику. Предлог
садржи податке и чињенице које су од значаја за одлучивање о примени мера циљане
потраге.
Одобрене мере могу се примењивати најдуже шест месеци, а на основу новог предлога
могу се продужити још једанпут најдуже шест месеци.
У случају неприхватања предлога, председник Врховног суда Србије, односно
овлашћени судија у образложењу одлуке наводи разлоге одбијања.
Кад разлози хитности то захтевају, мере циљане потраге може својим решењем
наложити директор полиције, уз претходно прибављену писану сагласност за почетак
примене одговарајућих мера председника Врховног суда Србије, односно овлашћеног
судије. У овом случају писани предлог за примену одговарајућих мера доставља се у
року од 24 часа од добијања сагласности.
Одлука о наставку примене одговарајућих мера, односно о њиховој обустави доноси се
у року од 72 часа од подношења предлога. Одлука о обустави одговарајућих мера мора
бити писано образложена.
Подаци прикупљени мерама циљане потраге не могу се користити као доказ у
кривичном поступку. Подаци се по окончању циљане потраге достављају председнику
5
Врховног суда Србије, односно овлашћеном судији, који је дужан да их уништи и о
томе сачини записник
КОЈЕ СУ ВРСТЕ СРЕДСТАВА ПРИНУДЕ
физичка снага;
службена палица;
средства за везивање;
специјална возила;
службени пси;
службени коњи;
средства за запречавање;
уређаји за избацивање млазева воде;
хемијска средства;
посебне врсте оружја и експлозивних средстава;
ватрено оружје.
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА ПОЛИЦИЈА МОЖЕ ДА УПОТРЕБИ СПЕЦИЈАЛНА
ВОЗИЛА
Специјална возила могу се употребити ради успостављања нарушеног јавног реда,
запречавања проласка лица и ради употребе хемијских средстава и ватреног оружја
уграђеног на та возила.
Употребом специјалних возила сматра се избацивање воде под притиском са или без
хемијских средстава, употреба уграђеног ватреног оружја, уклањање препрека и
запречавање специјалним возилима проласка лица. Приликом употребе, посаде и
специјална возила штити потребан број овлашћених службених лица.
Специјалним возилима сматрају се возила за избацивање воде под притиском, оклопна
возила са или без уграђене запречне ограде, хеликоптери, возила за уклањање препрека
и друга возила посебне намене.
Уграђена хемијска средства и ватрено оружје могу се употребити само под условима за
употребу тих средстава, односно оружја, утврђеним овим законом
ШТА СУ СРЕДСТВА ЗА ЗАПРЕЧАВАЊЕ И У КОЈИМ СЛУЧАЈЕВИМА ПОЛИЦИЈА
МОЖЕ ДА ИХ ПРИМЕНИ
Средствима за запречавање сматрају се средства за принудно заустављање возила и
средства за запречавање проласка лица.
Приликом употребе, средства за запречавање штити потребан број овлашћених
службених лица, које одреди њихов непосредни старешина.
Средства за принудно заустављање возила могу се употребити ради:
спречавања бекства лица које је затечено у вршењу кривичног дела за које се
гони по службеној дужности;
7
заштити живот људи;
спречи бекство лица затеченог у извршењу кривичног дела за које се гони по
службеној дужности и за које је прописана казна затвора у трајању од десет година
или тежа казна, а у случају непосредне опасности по живот;
спречи бекство лица законито лишеног слободе или лица за које је издат налог за
лишавање слободе због извршења кривичног дела за које се гони по службеној
дужности и за које је прописана казна затвора у трајању од десет година или тежа
казна, а у случају непосредне опасности по живот;
од себе одбије непосредни напад којим се угрожава његов живот;
одбије напад на објекат или лице које обезбеђује, а у случају непосредне опасности
по живот
ШТА ПОДРАЗУМЕВА ОДБИЈАЊЕ НЕПОСРЕДНОГ НАПАДА НА ОВЛАШЋЕНО
СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ
Употребом ватреног оружја ради одбијања од себе непосредног напада којим се
угрожава живот овлашћеног службеног лица, сматра се употреба ватреног оружја
ради: 1) одбијања напада ватреним оружјем, опасним оруђем или другим предметом
којим се може угрозити живот, 2) напад од стране два или више лица, или 3) напад на
месту и у време када се не може очекивати помоћ.
Нападом ватреним оружјем на овлашћено службено лице сматра се и само потезање
ватреног оружја или покушај да се оно потегне.
Потезањем ватреног оружја сматра се покрет ватреним оружјем ради његовог доношења
или стављања у положај за употребу, а покушајем потезања сматра се покрет учињен
према ватреном оружју
ШТА ОБУХВАТАЈУ СПОЉАШЊИ И УНУТРАШЊИ ОБЛИЦИ КОНТРОЛЕ
ПОЛИЦИЈЕ
Спољашњу контролу рада полиције врши Народна скупштина, у складу обавезом
министра за подношење извештаја о раду Народној скупштини, и у складу са другим
законом и прописом.
Спољашњу контролу рада полиције врше и Влада, надлежни правосудни органи,
органи државне управе надлежни за одређене послове надзора и други законом
овлашћени органи и тела.
Под овлашћењима органа и тела подразумевају се овлашћења утврђена посебним
законом која се односе на приступ одговарајућим информацијама, контакт са
надлежним полицијским службеницима, право на добијање одговора на питања и
друга законом утврђена права.
Унутрашњу контролу рада полиције врши Сектор унутрашње контроле полиције.
Сектором унутрашње контроле полиције руководи начелник Сектора унутрашње
контроле.
Начелник Сектора унутрашње контроле редовно и периодично подноси министру
извештаје о раду Сектора унутрашње контроле.
