I IZVORI PRAVA EU
Izvori prava EU su pravni akti koji sadrže pravne norme na kojima počiva funkcionisanje EU.
Najvažniji izvori prava su:
1) osnivački ugovori
2) akti institucija EU
3) sporazumi (ugovori) sa trećim zemljama
4) sudska praksa
o
OSNIVAČKI UGOVORI
Pravni osnovi konstituisanja Unije sadržani su u osnivačkim ugovorima koji su nastali na odlukama
država članica i saglasnošću o formiranju Zajednice (Unije) entiteta
sui generis
pravne strukture
.
1.Ugovor O Evropskoj Zajednici Za Ugalj I Čelik (Ezuč)
Evropska zajednica za ugalj i čelik je prva evropska zajednica koja se razvila sa namerom da se
uspostavi miroljubivo i efikasno korišćenje ovih resursa. Ova organizacija je bila otvorena za saradnju
i sa drugim državama.
Ugovor je potpisan 1951. i formirane su sledeće institucije: Savet ministara, Asambleja i Sud pravde.
Najvažniji organ je Visoka vlast koja se stara o realizaciji ciljeva iz ugovora. To su bili uspostavljanje
zajedničkog tržišta, ukidanje carina i barijera u svrhu slobodnog prometa uglja i čelika.
Visoka vlast je mogla donositi odluke i preporuke koje su obavezivale članice bez njihove saglasnosti
(ipak postojala je potrebna saglasnost Saveta ministara).
Savet ministara su činili predstavnici nacionalnih vlasti. Savet je imao ulogu koordiniranja aktivnosti
nacionalnih vlada i visoke vlasti.
Parlament su činili članovi nacionalnih parlamenata i služio je za administraciju i kontrolu. Parlament
je mogao i 2/3 većinom da smeni Visoku vlast.
Sud pravde se starao o primeni osnivačkog i drugih pravnih akta. Pred sudom su se mogla pojaviti i
pravna i fizička lica, i imao je nadležnost nad institucijama država članica.
2
. Ugovor O formiranju Evropskoj Ekonomskoj Zajednici (Eez) I Evropskoj Zajednici
Za Atomsku Energiju (Ezae)
Ugovor o EEZ je potpisan u Rimu 1957. Tada je potpisan i ugovor o EZAE.
1960. ugovor o evropskoj zoni su potpisale Britanija, Austrija, Portugal, Norveška, Švedska, Danska,
Švajcarska.
Delovalo je da je to konkurentska organizacija, međutim razvijeni su dobri odnosi.
Osnovni cilj Zajednice jeste rušenje barijera koje dele Evropu, stvaranje zajedničkog tržišta, povećanje
ekonomske stabilnosti i životnog standarda, uspostavljanje carinske unije. Predviđena je harmonizacija
zakonodavstva.
Institucije su preuzete od EZU samo je umesto Visoke vlasti utanovljena Komisija (sa nešto užim
nadležnostima).
Najvažniju ulogu imao je savet ministara.
Međunarodno pravni subjektivitet imaju sve tri zajednice. One mogu sticati prava i obaveze, biti pred
sudom, zaključivati međunarodne ugovore.
EZAE je nastala na osnovu saglasnosti država članica o potrebi razvoja zajedničke politike oko
atomske energije. Sistem formiran Rimskim ugovorima pokazivao je nedostatke u tom smislu što su
postojali zajednički (sud i parlament) i posebni (ostali) organi.
Zajednice su imale zajedničke administativne službe za informisanje, izdavaštvo, statistiku i pravnu
službu. U Rimskom ugovoru je predviđen prelazni period za ostvarenje ciljeva do 1970. (ispunjen
godinu pre roka) .
1
3
. MERGER ugovor iz 1965
.
Potpisan 1965, na snazi od 1967. radi objedinjavanja institucija. Oba člana komisije biraju zemlje
članice.
Pored Parlamenta i Suda pravde uspostavljeni su i Komisija i Jedinstveni savet. Nastaje i sistem
finansiranja Zajednice iz sopstvenih izvora čime je postala mnogo više nezavisna i manje osetljiva na
pritiske od strane članica.
4
. Jedinstveni Evropski Akt Iz 1986.
Donet sa ciljem da se do 1992. formira unutrašnje tržište. Rad je bio u senci dva stanovišta pristalica
čvršćeg jedinstva sa jedne i pristalica državnog suvereniteta s druge strane.
Kroz reformu strukturnih fondova uvršćeni su finansijski instrumenti. Neophodno je uspostaviti
slobodu kretanja lica, roba, kapitala i usluga.
Komisija dobija veća ovlašćenja u izvršnoj vlasti, a Parlament u spoljnoj politici. Takođe, proširen je
broj slučajeva gde se odlučuje kvalifikovanom većinom.
Jedinstvenim Evropskim aktom institucionalizovani su Evropski savet i Sud prve instance
.
5. Ugovor O EU (Mastrihtski
)
Potpisan u Mastrihtu 1992, a stupa na snagu 1993. nakon sloma SSSR i ujedinjeja Nemačke.
Preovladalo je mišljenje da je nužno postići viši stepen jedinstva između naroda Evrope koji će
omogućiti da se odluke donose na nivou što bliže građanima.
Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politički entitet nazvan EU, iako naziv obuhvata mnoge
evropske države koje izostaju van članstva. Unija je opisana kao entitet od tri stuba.
Prvi stub je sastavljen od tri postojeće EZ (EZU^, EEZ i EZAE)
Drugi stub je sačinjen od sistema zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Treći stub obuhvata sferu pravosuđa i unutrašnje politike.
Ova tri stuba se smatraju jedinstvenim institucionalnim okvirom.
Ugovor je iz dva dela:
- Prvi se bavi ekonomskom i monetarnom unijom
- Drugi se bavi političkom unijom.
Naloženo je uspostavljanje monetarne unije i jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999.
Formirani su Evropski savet i Komitet regija i institucijalizovan je Ombudsman, kojeg imenuje
parlament Evrope.
Značajno je proširena delatnost zajednice u prostorima obrazovanja, kulture, javnog zdravlja, zaštite
potrošača i prekomorske, industrijske saradnje.
Mastrihtski ugovor je novi kvalitet u procesu stvaranja unije sa federalnim uređenjem.
U korpus komunitarnih (federativnih) delatnosti ulazile bi makroekonomija, spoljna i bezbednosna
politika, pravosuđe i odbrana.
Stiče se utisak da su ciljevi Unije prvenstveno ekonomski i što veće jedinstvo naroda Evrope. To bi
bilo ostvareno podsticanjem privrednog razvoja i ukidanjem granica i jačanje kohezije i sa
jedinstvenom valutom. Identitet na međunarodnoj sceni se afirmiše zaštitom prava i interesa svih
državljana, građana EU.
Supsidijarnost
je podignuta na nivo konstitutivnih principa tek ugovorom o EU. Ogleda se u
pronalaženju optimalnog nivoa odlučivanja i delovanja, odnosno na nivou što je moguće bližem
građanima. Ovaj princip se uzima kao kriterijum raspodele nadležnosti u okviru unije. Obično se
označava primat nacionalnog nivoa uz mogućnost daljeg spuštanja na regionalni i lokalni nivo.
Zajednica preduzima mere u skladu sa načelom supsidijarnosti samo ako ciljevi predviđene akcije ne
mogu biti u potrebnoj meri ostvareni od strane država članica (ne može se primeniti tamo gde Unija
ima ekskluzivnu nadležnost) .
Primena je opravdana u slučajevima:
2
Zajednička spoljna politika i bezbednost
su drugi stub, kroz očuvanje integriteta, nezavisnosti i
osnovnih interesa unije i jačanja njene bezbednosti. Nužno je obezbediti sistematsku saradnju država
članica povodom pitanja od opšteg značaja.
Posebnom deklaracijom uz mastrihtski ugovor odbrana EU će se razvijati jačajući stub Atlantskog
saveza (marginalizuje se Evropski parlament i Komisija i Evropski sud)
Pravosuđe i unutrašnji poslovi
su treći stub
Postoji saradnja kod ovih segmenata:azil, režim prelaska spoljnih granica, narkomanija, kriminal,
imigracija, carine, policijska saradnja, pravosudna saranja u civilnim i krivičnim predmetima..
Savet može delovati posredstvom:
1) usvajanja zajedničkog stava (joint position),
2) zajedničkih akcija (joint action),
3) upućivanjem nacrta konvencija članicama.
Ove odluke savet donosi 2/3 većinom, Države članice su obavezne da uspostave koordinaciju
nacionalnih organa kroz Koordinacioni komitet.
Referendum
- Mastrihtski ugovor je prihvaćen uz otpor preko referenduma koji je u Danskoj
ponovljen uz određene ustupke (ne učestvuje u odbrambenoj uniji) . Bilo je teškoća i u Francuskoj,
Nemačkoj i V. B.
6. Amsterdamski Ugovor
Deklarativno se od strane svih država članica izazvala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog
okvira EU. To je delimično postignuto ugovorom koji su potisale 15 članica u Amsterdamu 1997, a na
snagu je stupio 1. maja 1999.
Očekivano proširenje EU zahtevalo je reformu Institucija. Pretežni deo ovog ugovora se odnosi na
dopune i izmene Osnivačkih ugovora. Njegov značaj je primetan u oblasti:bliže saradnje; ljudskih
prava i sloboda; evropskog građanstva; ravnopravnost polova; pravosuđa –komunitarni režim;
evropskog parlamenta; supsidijarnost; izmeni mehanizama konstituisanja komisije; socijalna politika,
zdravstvo, zaštita potrošača, zapošljavanje...
Ciljevi unije
su neznatno izmenjeni, posebno je važno jačanje unije kao prostora slobode, bezbednosti
i pravde, uz usvajanje mera kontrole granica, imigracije, azila i borbe protiv kriminala. Dodatne
oblasti van ovod koncepta su poboljšanje funkcije organa EU zbog proširenja, odbrana, Budžetska
disciplina, demokratičnost.
Glavno pitanje je kako ne urušiti osnovne vrednosti pri proširenju unije i kako otkloniti deficit
demokratičnosti.
Bliska saradnja
- Nezaobilazna je izmena u Amsterdamskom ugovoru koja se odnosi na blisku
saradnju (mogućnost da se određena grupa članica odluči za dublju, širu i intenzivniju saradnju. S tim
što je potrebno da ostale države nisu zainteresovane, da takav vid saradnje ne dira tekovine da nije
protiv pravila konkurencije i institucionalnih okvira EU.
Princip supsidijarnosti
se primenjuje u skladu sa restriktivnim tumačenjem granica ekskluzivne
nadležnosti. Unija ima ekskluzivnu nadležnost kod regulisanja unutrašnjeg tržišta, zajedničke
komercijalne i poljoprivredne politike a uvodi se i princip proporcionalnosti.
Povelja EU o
osnovnim pravima
usvojena je 2000. i predstavlja dodatnu osnovu zaštite ljudskih
prava.
Postoje
sankcije za povrede osnovnih ustavnih principa
(demokratije, vladavine prava, zaštite
sloboda) u vidu suspenzije koju izriče savet. Važna promena je vezana za uspostavljanje
prostora
slobode, sigurnosti i pravde
koja se odnosi na režim viza, azila, imigracije i slobode kretanja lica na
prostoru zajednice što se odnosi i na državljane trećih zemalja.
Nove odredbe u oblasti
zapošljavanja
se uglavnom odnose na zabranu diskriminacije.
4
