I КАРАКТЕР ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА КАО ЗНАЧАЈАН
ФАКТОР НАСТАЈАЊА ФЕНОМЕНА ЕВРОПСКОГ ПРАВА
МАРШАЛОВ ПЛАН
Џон Маршал, министар иностраних послова САД, је 1947. године изложио план да
САД логистички и финансијски помогне обнову и реконструкцију Европе, али овај план није
садржао одредбе о отклањању постојећих антагонизама између држава Западне Европе.
ШУМАНОВ ПЛАН
Француски министар иностраних послова Роберт Шуман изложио је 1951. године
план о регулацији односа у области црне металургије. У фокусу његових разматрања
нашла се регулација односа у производњи и дистрибуцији угља и челика на основама
изградње наддржавних институција у овој области, што је била основа за почетак стварања
много садржајнијих односа, посебно између Француске и Немачке.
ЕВРОПСКА ЗАЈЕДНИЦА ЗА УГАЉ И ЧЕЛИК
Шуманов план послужио је као узор за стварање Европске Заједнице за угаљ и
челик 1951. године. Заједницу су чиниле: Француска, Немачка, Италија, Белгија, Холандија
и Луксембург.
Органи Заједнице су: Висока Власт, Савет, Асемблеја и Суд правде.
Поред активности на рационализацији производње угља и челика, промовисан је
рад на учвршћивању слободне трговине у овим секторима, забрани Владиних новчаних
субвенција и сличних давања, квантитативних ограничења, дискриминације између
произвођача и отклањању других рестрикција које би довеле до поделе тржишта.
ЕВРОПСКА ЕКОНОМСКА ЗАЈЕДНИЦА И ЕВРОАТОМ
После Римских уговора из 1957. године основане су још две заједнице и то:
Европска економска заједница и Европска заједница за атомску енергију.
У почетку је Француска била предводник интеграционих процеса у Европи. После
пада Берлинског зида, запажа се видљива офанзива Немачке на многим пољима
интеграционих процеса. Четири остале државе оснивачи сматрају се тврдим језгром
интеграционог процеса. Оне су заговорници дубљих процеса у интеграцији и поклоници
комунитарног метода доношења одлука и креирања сарадње у бројним областима.
ПУТ КА ВЕЋЕМ ЈЕДИНСТВУ У ЕВРОПСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ
Кључне промене донели су Јединствени Европски акт из 1985. године, Уговор из
Мастрихта 1992.године, Амстердамски уговор из 1997. године и Уговор из Нице 2004.
године.
После Мастрихтског уговора успостављена су 3 стуба сарадње. Три Заједнице су се
ујединиле у Европску Заједницу. Државе чланице су пренеле на Европске Заједнице
широка овлашћења како би могле да регулишту кретање роба, услуга, лица, капитала и
саобраћаја.
Први стуб сарадње
је економска интеграција чији је крајњи циљ остваривање
политичке интеграције. У том правцу значајан корак учињен је 1998.године формирањем
Европске централне банке са седиштем у Франкфурту. 11 држава чланица је заменико
своје националне валуте еуром.
Други стуб сарадње
успоставио је заједничку спољну и безбедносну политику која
омогућава да Европска Унија предузима заједничке акције у тој области онда када су
сагласне државе чланице.
Трећи стуб
обухвата Правосуђе и Унутрашње послове. Посебна пажња поклања се
питањима азила, имиграције, сарадње у правосуђу у питањима грађанским и кривичним,
промета дрога, царинске и полицијске сарадње у борби против тероризма.
2
1. незаобилазна улога Комисије која покреће бројна питања за решавање
2. важна улога Савета ЕУ, поготово током ангажмана у стратешком преговарању
3. веома важна улога Европског парламента у многим легислативним питањима и
питањима буџета
4. назаобилазна улога Европског суда правде у подизању ауторитета легислативе ЕУ
Велики број одлука у ЕУ су административног карактера. У томе учествују
бирократе, присутни у Комитетима, као и многи званичници држава чланица у бројним
поткомитетима. Посебан значај имају експерти који играју незаменљиву улогу у европској
политици и приликом доношења одлука.
Метод координације
Координациони метод се примењује у пословима уједначавања политике
запошљавања, правосуђа и унутрашње политике па и у политици ублажавања тржишних
дејстава, спољне и безбедносне политике, као и у правосуђу и унутрашњим пословима.
Метод координације је успешан у следећим ситуацијама:
1.
када се у оквиру Комисије организује рад националних експерата и
њихово умрежавање
2.
када се умрежавају независни експерти
3.
када Конвенције назависних експерата идентификују високе циљеве и
оснажују моделе стварања виших структура за примену у националним
политикама држава чланица
4.
када експерти посредством рада у комитетима Европског Парламента
воде различите врсте дијалога
5.
када учествују у продукцији разноврсних форми необавезних правила и
препорука.
Овај метод се употребљава у правосуђу и унутрашњим пословима. Резултат његове
примене био је формирање Еуропола. У практичном смислу, у политици ЕУ овај метод је
играо велику улогу тако што је на почетку употребљаван приликом разматрања питања у
којима ЕУ није имала овлашћења.
Мека конвергенција
Мека конвергенција је идеја да се могућности конвергенција националних политика
учине вероватним и могућим.
Европски Савет је посредством метода координације створио серију стратегија у
разним областима које су досада биле неприступачне и нису припадале ЕУ. Овај тип
стратегија и процеса именовани су по градовима у којима су одржавани састанци Савета.
На овим састанцима било је речи о питањима из области у којима ЕУ није имала
надлежност.
Овакав тип сарадње произвео је стварање већег броја нових Агенција и Еуропола.
Тиме су се на почетку динамизирали недовољни контакти између полиција држава чланица.
Луксембуршки процес
се бавио питањима стратегије запошљавања у смислу
постизања флексибилнијих односа на тржишту ради повећања запослености.
Кардифски процес
се бавио повећавањем продуктивности посредством
добровољне координације националних политика, посебно у области тржишта капитала
између држава чланица међу собом и са ЕУ.
Келнски процес
је промовисао координацију у области макроекономских политика
држава чланица како би се обезбедио развој без инфлације и повећала запосленост.
Лисабонска стратегија
обухвата економску и социјалну обнову и посебно обнову
животне средине.
Интерговерменталистички (међувладин) метод
Ова врста метода доношења одлука примењивана је у пословима из класичног
домена државног суверенитате, односно у пословима из спољне политике, фискалне
политике, правосуђа и унутрашњих послова итд.
Интерговерменталистички метод има следеће карактеристике:
1. активно учешће Европског Савета у доношењу свих елемената политике
4
2. доминација Савета министара или коалиције чланова Влада у сврху
консолидације сарадње
3. изузимање Европског Парламента и Европског Суда правде
4. доношење одлука не зависи од националних парламената и јавности
Велики број случајева примене овог метода налазимо у оквирима Уговора – у
монетарној сарадњи, у сфери унутрашњих послова када је реч о борби против тероризма,
организованог криминала и у креирању режима имиграције.
Основна намера овог метода је да разменом искустава ојача потребна знања и
понекад, на основу тога постаје водич националне и регионалне политике.
ЗАЈЕДНИЧКО ТРЖИШТЕ
Централно питање и сврха интеграционих процеса у Европској заједници било је
успостављање заједничког тржишта.
Изградња тржишних механизама
Интеграција у овој сфери почива на 4 слободе и то: слобода кретања лица, роба,
капитала и услуга.
Успостављање јединствених спољних тарифа захтевало је јединство наступа према
трећим државама.
Комисија има овлашћења да преговара у области трговине, али она не наступа само
у своје име, јер је сачињена од чланова из држава чланица, па се на тај начин посредно
промовишу интереси држава чланица. Реформе у области трговине своде се на
приватизацију и повлачење државе из ове сфере, из разлога што државе по правилу штите
националне произвођаче.
Делатности изградње тржишних механизама и укупног модела тржишта
представљају у основи либерализацију. То чини у првом реду отклањање сметњи које
причињава постојање различитих царинских и нецаринских баријера. Део проблема из ове
сфере регулисан је на почетку ГАТ-ом из 1949.године, а касније у оквиру WTO.
Корективне мере у политици изградње тржишта
У политици ЕУ нагласак је на изградњи тржишта и то је централна тема готово свих
активности. Поред тога веома разуђен систем мера односи се на активности које би се
могле назвати корективним, у смислу отклањања неједнакости и протекционизма.
Током времена, процес доношења одлука у ЕУ попримио је елементе дистрибутивне
димензије. Неки модели доношења одлука су редистрибутивног карактера, јер узимају од
богатих и дају сиромашним. Тај модел одллучивања може бити ублажавајућег карактера
када је реч о одлукама које се тичу заштите човекове средине, заштите потрошача и
једнакости полова.
Преговарачки центар за доделу алокација је у буџету ЕУ која административно
одлучује о алокацији средстава и фаворизује субјекте којима је то намењено без утицаја
било којих спољних ауторитета. Велики број тих одлука је административног карактера и
доносе се на комитетима чији број рапидно расте.
После Јединственог европског акта долази до терминолошке измене, јер се уводи
нови термин – унутрашње тржиште. Унутрашње тржиште је простор без унутрашњих
граница у коме се слобода кретања роба, лица, услуга и капитала обезбеђује сагласно
правилима Уговора. Достизање слободе кретања лица као неопходног елемента
унутрашњег тржишта није прошло без отпора. На почетку је тај процес текао лагано због
неслагања појединих држава чланица у вези тога да ли се ова слобода односи само на
држављане ЕУ или и на лица из трећих држава. Амстердамски уговор је делимично решио
овај проблем дозвољавајући слободно кретање свим држављанима држава чланица и
држављана трећих држава.
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ПОЛИТИКЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Савремена политика у ЕУ је веома разноврсна. Један њен део се конципира у
контексту јурисдикције саме ЕУ, док је други производ партнерских односа ЕУ и држава
чланица, један део је у искључивој надлежности држава чланица.
5
код одлучивања се тражи једногласност. У случају да нека од њих не може прихватити
политику или одлуке које долазе од ЕУ та област практично остаје у надлежности држава
чланица. У сфери културе и дела политике који има етичку димензију видљива је
надлежност националних држава.
У овим сферама ЕУ има велики индиректни утицај. Област енергије остаје под
националном контролом. Међутим, тржиште је либерализовано и остаје слободан избор
снабдевача. У сфери образовања Комисија својим програмима охрабрује ректоре
универзитета и административне структуре да раде на стандардизацији и хармонизацији
како би обезбедила транснационалну проходност за своје студенте.
ЕКОНОМСКА И МОНЕТАНА УНИЈА
Уговором из Мастрихта усвојена је заједничка монета која је захтевала Централну
банку како би се постигла монетарна стабилност и сузбила инфлација. Увођење еура
имало је карактер политичке одлуке. Централна банка сматра да је неопходно постићи
монетарну стабилност и на тим основама избећи инфлацију. Тиме се индиректно напушта
политика нижих каматних стопа. У оквиру Централне банке сматра се да је неопходно
успоставити флексибилније и либералније тржиште.
Заједничка комерцијална политика
Заједничка трговинска политика се заснива на јединственим начелима, пре свега у
погледу измена царина, закључивања царинских и трговинских споразума, изједначавања
мера либерализације, политике извоза и мера трговинске заштите, као што су оне које
треба донети у случајевима дампинга и субвенција.
Комисија подноси предлоге Савету за спровођење заједничке трговинске политике.
Савет квалификованом већином одлучује о овим питањима.
ЗАЈЕДНИЧКА ПОЛИТИКА У ПОЉОПРИВРЕДИ
ЕУ задржава релативно високе цене својих пољопривредних производа, пружајући
помоћ у виду различитих давања својим фармерима. У овој сфери поједине земље се могу
означити као фаворизоване. Стога се интензивно разматра питање модела отклањања
појединих проблема и смањивању неједнакости. Овај процес захтева значајна средства
што доводи до значајног повећања буџетских расхода. У ЕУ се води политика смањивања
неједнакости кроз систем отклањања разлика у нивоу развоја између појединих регија
различитих држава, и плаћања компензација за интеграционе процесе владама
сиромашних држава.
ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ
У случајевима спољне политике, безбедности и политике одбране, међувладин
метод је преживео, мада улога институција ЕУ постаје у овој сфери све значајнија.
Егзистира велики број различитих форми међувладине сарадње и то у оквирима
Уговора о ЕУ. Међувладина форма егзистира и у оквиру Централне банке која се брине о
стабилности еура.
У пословима правосуђа и унутрашњих послова присутне су међувладине
консултације и међувладин приступ.
У спољној политици присутни су значајни помаци према координирајућем методу.
Видљиви су обриси заједничке одговорности. Упечатљив је пример формирање Европских
снага за брза дејства.
ЕУ је систем управљања изграђен на специфичним процедурама, поступцима и
моделу управљања који ипак егзистира без централног органа, односно владе.
Могуће је понекад тврдити да моћ лежи у надлежностима и овлашћењима
супранационалних институција. Моћ такође веома често поседују независни експерти. Ова
врста моћи промовише се кроз координирајући метод.
У појединим секторима ЕУ изгледа као чврста државна структура, а у појединим
секторима није могуће превазићи безначајне проблеме. У сфери уређења појединих
питања глобалног значаја појављују се посебне форме доношења одлука.
7
