FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
BEOGRAD
SEMINARSKI RAD IZ PRAVA EU
TEMA : „ USLOVI ZA PRISTUPANJE EU“
Profesor : Student :
Doc. Dr Milijana Danevska Petar Petrović
Paraćin , Septembar 2017.
1
SADRŽAJ :
Uvod ........................................................................................................... 2
1.
Nastanak i razvoj ideje o evropskim ekonomskim integracijama.............. 3
2.
Nastanak prvih evropskih ekonomskih zajednica...................................... 4
2.1.
Izmene i razvoj osnivačkih akata.....................................................
5
2.2.
Osnovni principi EU........................................................................
5
3.
Pojam pridruživanja Evropskoj uniji ......................................................... 6
3.1.
Razlike između ,,prijema” i ,,pridruživanja”....................................................
6
3.2.
Vrste pridruživanja.............................................................................................
7
4.
Uslovi za pristupanje u Evropskoj uniji..................................................... 8
5.
Zaključak ................................................................................................. 10
6.
Literatura................................................................................................. 11
3
1. Nastanak i razvoj ideje o evropskim ekonomskim integracijama
Ideja Evropskog ujedinjenja je stara, svoje korene vuče još u vremenima daleko pre
Drugog svetskog rata. Ozbiljne, realne i miroljubive ideje o tešnjoj saradnji evropskih zemalja,
oslobođene hegemonističkih želja, nastale su nakon bolnih i stravičnih Francusko- pruskih ratova
1870. godine i Prvog svetskog rata 1914-1918.
Vekovima razjedinjen "stari kontinent", poprište velikih svetskih sukoba i ratova bio je
pogodno tle za istinske akcije i napore za evropsko ujedinjenje. Nakon završenog Prvog svetskog
rata, a po ugledu na stvaranje u uspešno funkcionisanje SAD, osnivač panevropskog pokreta,
Austrijanac Kalergi predložio je 1923. godine, obrazovanje Sjedinjenih Evropskih Država. Šest
godina kasnije, 1929. godine, francuski ministar spoljnih poslova Aristide Briand zajedno sa
nemačkim ministrom Gustavom Stressmannom na zasedanju skupštine Lige naroda u Ženevi
predložio je stvaranje Evropske Unije kojom se predviđa bliža saradnja evropskih država uz
njihov neosporan suverenitet. Trebalo je da Evropa još jedanput bude razorena, na ivici
ekonomske propasti ne samo kod pobeđenih država, već i kod pobednika, da bi ideje o
ujedinjenju ponovo oživele.
1
Podeljenost evropskih Velikih sila stavila je pod znak pitanja svetsku dominaciju
Evrope. Odlagan u strahu od revolucije i gubitaka, Prvi svetski rat je na političku scenu doveo
jednu veliku u potpunosti neevropsku silu,čija ce intervencija biti presudna i u Prvom i u
Drugom svetskom ratu. Sudeći prema istraživanjima Pola Kenedija Prvi svetski rat započeo je u
trenutku u kom se Evropa nalazila na pragu ekonomske integracije čije razmere bi ograničavale,
i možda u potpunosti onemogućavale, samu mogućnost budućih ratova među pojedinim
evropskim silama.
Prvom svetskom ratu je prethodio privredni uspon bez presedana u ranijoj istoriji. Duboki
uzrok svetskom sukobu bila je pre svega potreba da se političke prilike prilagode privrednoj
stvarnosti.
U razdoblju od 1914. do 1945. koje pojedini evropski istoričari nazivaju novim
Tridesetogodišnjim ili Evropskim građanskim ratom, Evropa je deset godina bila poprište
najvećih sukoba u istoriji. Ipak, za sve to vreme ideje o njenom ujedinjenju nisu zamirale.
2
Sve te zamisli i projekti imali su dve premise: ujedinjenje Evrope u sporazumu Velikih
sila i političko pre svakog dugog ujedinjenja. Posle 1945, pod pritiskom velikih gubitaka u ratu i
stvaranja bipolarnog sveta i dugotrajno podeljene Evrope, Zapadna Evropa ušla je u proces
objedinjavanja koje je pored vojnog podrazumevala i postepeno ekonomsko ujedinjenje. Osnove
1
http://www.emins.org/sr/eu/istorija.html
2
D. Živojinović, Uspon Evrope, Beograd 1996
