-Eu je medjunarodna organizacija svoje vrste odnosno sui generis. Eu je sui generis zato sto ima velike
nadleznosti. Eu ima odlike medjunarodne organizacije zato sto se zasniva na Lisabonskom sporazumu,
koji je po svojoj prirodi medjunarodni ugovor.
-
Moto Eu je ujedinjeni u razlicitosti.
-Eu nema Ustav I Zakone, vec direktive, regulative itd.
-Euro moneta pojavila se u stvarnosti 2002. godine.
-Ima 17 drzava clanica u eurozoni.
-Kriterijumi konvergencije su: 3% inflacije, 60% javni dug u BDP, 3% budzetski deficit.
-Srbija je stekla status kandidata odlukom Evropskog saveta 1.3.2012. godine
-fisc-budzet
-Eu ima 28 drzava clanica. Eu ima 490 miliona ljudi, sto je 7% svetske populacije,
-Evropska zajednica za ugalj I celik je osnovana 1951 godine Pariskim ugovorom (stupio na snagu
1.1.1952) na period od 50 godina, I prestala je sa radom 2002. Godine.
-1957. Godine Rimskim ugovorima osnovane su Evropska ekonomska zajednica I Evropska zajednica za
atomsku energiju. Rimski ugovori su stupili na snagu 1.1.1958. godine.
-Srz ideje osnivanja Evropske ekonomske zajednice su 4 slobode: Sloboda kretanja lica, robe, pruzanja
usluga I kapitala. Zajedničko tržište Evropske unije je bazirano na četiri
osnovne slobode. Osnovne
slobode u EU su popularno nazvane stubovi zajednice
.
Ključnu ulogu u konstituisanju zajedničkog tržišta
ima sloboda kretanja roba.
-Evropska ekonomska zajednica je sinonim za zajednicko trziste
-Postoje politicki i ekonomski razlozi za osnivanje Eu.
-Ciljevi nastanka EEZ i EZUC su politicki (spreciti buduci rat, i povecati znacaj Eu) i ekonomski (formiranje
jedinstvenog trzista na kome vladaju 4 slobode, slobodna konkurencija i funkcionalna trzisna privreda.
-Sporazum iz Mastrihta predstavlja granicnu liniju i za EEZ i za EU. Za EEZ je znacajan jer je njegovim
stupanjem na snagu otpoceo proces transformacije dotadasnje ekonomske zajednice u politicku
zajednicu pa je i formalno preimenovana u Evropsku zajednicu. Za Evropsku uniju Mastriski sporazum
predstavlja osnivacki akt. Tako su posle stupanja na snagu Sporazuma iz Mastrihta paralelno postojale tri
evropske zajednice: Evropska zajednica, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska zajednica za
ugalj i celik, ali i novoosnovana Evropska unija. Evropska zajednica je prestala da postoji stupanjem na
snagu Lisabonskog sporazuma.
-Prvi predlozi o osnivanju EU se javljaju pocetkom sedamdesetih godina i vezuju se za tadasnjeg
predsednika Francuske De Gola, da bi posle 10 godina bili obnovljeni u Tindemansovom izvestaju iz
1972. U izvestaju je ambiciozno bilo predvidjeno da se Eu kao nezavisni politicki entitet ustanovi do
kraja osamdesetih, medjutim ova ideja je realizovana tek Sporazumom iz Mastrihta 92. Godine, u kome
je posebnim ugovorom o osnivanju pored postojece tri evropske zajednice uspostavljena i Eu. Nakon
stupanja na snagu Sporazuma iz Mastrihta pravni polozaj Eu je dogradjivan i definisan kasnijim
izmenama i dopunama Ugovora o Eu iz Amsterdama i Nice.
- Smatralo se na početku da će se stvaranjem zajedničkog tržišta na teritoriji EU postići najvažniji cilj, a to
je harmonizacija razvoja ekonomskih politika država članica, kontinuirana i balansirana ekspanzija,
povećanje stabilnosti, ubrzani rast životnog standarda i sadržajnija saradnja država članica uopšte
.
- Prva evropska zajednica je Evropska zajednica za ugalj i čelik.
-
Istog dana u Rimu, 25. marta 1957. godine, potpisani su ugovori: Ugovor o formiranju Evropske
ekonomske zajednice i Ugovor o formiranju Evropske zajednice za atomsku energiju.
- Pravo EU ima dvojnu strukturu,
pripada kategoriji međunarodnog prava
i ima
sui generis
pravnu
strukturu.
-
Ugovor o EU potpisan je u Mastrihtu 07.02.1992. godine, a stupio na snagu 1.11.1993. godine.
-Mastrihtski ugovor je uspostavio novi politički entitet nazvan Evropska unija
-The Europen Union
- Amsterdamski ugovor je stupio na snagu 01.05.1999. godine.
-Pretežni deo Amsterdamskog ugovora odnosi se na dopune i izmene osnivačkih ugovora. On je u
izvesnom smislu anticipirao donosenje Ugovora iz Nice.
-Ugovor o zajednici za ugalj i čelik, Ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici, Ugovor o Euratom
zajednici, Ugovor o Evropskoj uniji-su osnivacki ugovori
-Ugovor iz Nice se klasifikuje kao „novi“ ugovor o EU, i stupio je na snagu 1.2.2003.
Nakon Ugovora iz
Nice formirani su sledeći organi: Političko-bezbednosni komitet, Vojni Komitet EU, Generalštab EU.
-
Ugovori koje EU sklapa sa trećim zemljama nakon stupanja na snagu osnivačkih ugovora moraju biti u
saglasnosti sa istim.
- Merger ugovor je potpisan jer je bilo neophodno prilagoditi institucije nakon ozbiljnih najava
pristupanja novih članova.
- Jedinstveni evropski akt (1986) je donet sa ciljem da se najkasnije do kraja 1992. godine formira
unutrašnje tržište.
- Pakt za jugoistočnu Evropu je najznačajniji pokušaj trajnog regulisanja odnosa na Balkanu. Usvojen je
1999. godine.
- Početkom 1999. godine inicijativa regulisanja odnosa na Zapadnom Balkanu dobija naziv proces
stabilizacije i pridruživanja
- Po pravilu države kandidati mogu održati referendum povodom članstva u EU.
-Posle pada Berlinskog zida i nestanka istocnog bloka (novembar 1989) u EU mogle su biti primljene
Austrija, Švedska i Finska.
- Eu prvi put dobija pun pravni subjektivitet Sporazumom iz Lisabona koji je stupio na snagu 1.12.2009.
godine i koji se smatra „Ustavom Eu“. Lisabonski sporazum se sastoji iz tri dela: Ugovor o Evropskoj uniji,
Ugovor o funkcionisanju Evropske unije i protokoli i deklaracije koji su dodati uz ugovore. Promene do
kojih se doslo Lisabonskim sporazumom su: 1. Uvedena je stalna funkcija predsednika Evropskog saveta,
2. Povecane su nadleznosti Evropskog parlamenta i nacionalnog parlamenta, 3. Eu je dobila puni
subjektivitet. Trostuba struktura Eu koja je uvedena Sporazumom iz Mastrihta, Lisabonskim
sporazumom je formalno ukinuta.
-EU je Mastriskim sporazumom predvidjena kao entitet sačinjen od tri stuba. Prvi stub obuhvata: tri
postojeće evropske zajednice: Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, Evropsku zajednicu i Evropsku
zajednicu
za atomsku energiju.
Drugi stub obuhvata: sistem zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Treći stub obuhvata: novu sferu koja se odnosi na pravosuđe i unutrašnju politiku.
- Države začetnice integracija na teritoriji Evrope su: Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija,
Luksemburg. Ima 6 prosirenja Eu. Prvo 1973, drugo 1981, trece 1986, cetvrto 1995, peto VELIKO
1.5.2004 (10 zemalja, i to su zemlje istocne evrope!!!), sesto 2007. Sva prosirenja su bila 1. Januara, osim
Hrvatske i velikog prosirenja. Norveska (skandinavska zemlja) nije clanica Eu. Dve ostrvske zemlje koje su
2004. Postale clanice Eu su Malta i Kipar.
-Ekonomski znacaj Evropskih integracija: 1. Zajednicko jedinstveno unutrasnje trziste 2. Cetiri slobode
kretanja (ljudi, roba, usluge i kapitala) 3. Spoljnotrgovinski znacaj Eu 4.Najbolje ekonomske prakse.
Politicki znacaj Evropskih integracija, odnosno politicke prednosti formiranja Eu za osnivace i clanice: 1.
Novi subjekat medj. prava Eu (ima ekonomske i politicke prerogative (pravno zasnovano ovlascenje na
odredjeno postupanje)) 2. Sinergetski efekat 3. Privlacna snaga (snaga dobrog primera)
-Lose strane prosirenja Eu: 1. Opasnost od Evrope u vise brzina (Evrope koncentricnih krugova) 2.
Preterano prosirenje dovodi do razvodnjavanja, gubljenja na „dubini“ integracija 3. Preterano
