1

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ 

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Милица Жупљанић

ПРАВО ГРАЂАНА НА ПОКРАЈИНСКУ АУТОНОМИЈУ У 

УСТАВНО-ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Докторска дисертација

Крагујевац, 2016.

ИДЕНТИФИКАЦИОНА СТРАНИЦА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

Аутор

Име и презиме:

Милица Жупљанић

Датум и место рођења:

1972, Крагујевац

Садашње запослење:

Друга крагујевачка гимназија, наставник

II 

Докторска дисертација

Наслов:

„Право грађана на покрајинску аутономију у уставно-правном поретку

Републике Србије“

Број страница: 

264

Број библиографских података: 

136

Установа и место где је рад израђен: 

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Научна област(УДК):

342(497.11)

Ментор: 

Проф. др Срђан Ђорђевић, редовни професор

III 

Оцена и одбрана

Датум пријаве теме: 

17.03.2014.

Број одлуке и датум прихватања докторске дисертације:

4065/12 од 10.11.2014.

Комисија за оцену подобности теме и кандидата:

1. др Миле Дмичић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Бања 
Луци, ужа научна област уставно право,
2. др Драган Батавељић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у 
Крагујевцу, ужа јавноправна и теоријскоправна научна област;
3. др Срђан Ђорђевић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у 
Крагујевцу, ужа јавноправна и теоријскоправна научна област, ментор.

Комисија за оцену и одбрану докторске дисертације:

1. др Драган Батавељић, редовни професор Правног факултета Универзитета 
у Крагујевцу, ужа јавноправна- теоријскоправна научна област,
2. др Светозар Чиплић, доцент Правног факултета Универзитета у Новом Саду, 
ужа јавноправна научна област;
3. др Дејан Матић, доцент Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, 
ужа јавноправна- теоријскоправна научна област.

Датум одбране дисертације:

2

background image

ПРАВО ГРАЂАНА НА ПОКРАЈИНСКУ АУТОНОМИЈУ У 

УСТАВНО-ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

4

5

САДРЖАЈ

УВОД

7.

I ДЕО - ТЕОРИЈСКИ И ИСКУСТВЕНИ ДОМЕТИ ПРАВА НА

ТЕРИТОРИЈАЛНУ АУТОНОМИЈУ

26.

I.1. Територијална аутономија као теоријски модел

26.

I.2. Изазови регионализма и територијална аутономија

42.

I.2.1. Регионална држава између унитарне државе и федерације 48.
I.2.2. Регионализација и децентрализација у Европи

57.

I.2.3. Италија и Шпанија – регионалне државе

64.

I. 3. Теорије о људским правима и право на територијалну аутономију 82.

I.3.1. Право на територијалну аутономију као индивидуално и 

колективно људско право

82.

II ДЕО - ПРАВО НА ТЕРИТОРИЈАЛНУ АУТОНОМИЈУ У

ИСТОРИЈИ СРПСКЕ УСТАВНОСТИ

103.

II.1. Србија и територијална аутономија у другој
југословенској држави

103.

II.2. Устав Републике Србије од 1990. године и
територијална аутономија

133.

III ДЕО - УСТАВНИ КОНЦЕПТ ПРАВА НА ПОКРАЈИНСКУ 

АУТОНОМИЈУ У САВРЕМЕНОЈ СРБИЈИ

160.

III. 1. Устав Републике Србије од 2006. године

160.

III. 2. Позиција права на покрајинску аутономију у 
систему уставних норми о људским и
мањинским правима и слободама

167.

III. 3. Садржина права на покрајинску аутономију

200.

background image

7

УВОД

Питање   територијалне   аутономије   припада   теоријском   оквиру   облика 

државног уређења,  чиме  се  ово  питање сврстава у  проблем,  не  само  уставног 

права, већ и теорије државе и права. Различити облици територијалне аутономије 

у   савременој   држави   резултат   су   специфичних   историјских,   политичких, 

националних,   географских,   економско-привредних,   културолошких   и   других 

околности   произаичног   живота   друштвених   заједница   организованих   кроз 

државну   форму.   У   теоријском   смислу,   запазићемо   да   ове   различитости   нису 

условљене   обликом   политичког   система,   обликом   владавине   или   системом 

организације државне власти, већ, првенствено, стицајем одређених друштвених 

околности   које   производе   и   специфична   уставна   решења   територијалне 

аутономије.

Потичући, у етимолошком смислу, из старогрчког језика, аутономија би се 

терминолошки могла одредити као „сам свој законодавац“, што нам пружа само 

почетни основ за пуно смислено разумевање њеног значења. Јер, неопходно је 

утврдити   и   значење   законодавства,   које   се   остварује   у   одређеној   јединици 

територијалне   аутономије,   посебно   узимајући   у   обзир   и   односе   на   релацији 

централне државне власти према нецентралним властима. У поступку мисаоног 

разграничења оправданог схватања територијалне аутономије, потребно је

Želiš da pročitaš svih 264 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti