4. ПРАВО ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ
Индустријска својина се дели углавном на две области.
У прву област спадају пре свега робни и услужни жигови, који одвајају робе
и услуге једне фирме од друге фирме, а у другу заштита географских ознака
порекла робе, што представља идентификацију добара са места са којег
потиче и који му дају есенцијалне атрибуте тог географског порекла.
Заштита знакова разликовања има за циљ да стимулише конкуренцију, али
и да заштити са једне стране титулара права, а са друге конзумента робе,
односно да му омогући да буде информисан о избору и квалитету робе и
услуга.
Други видови индустријске својине су заштићени ради стимулисања
проналазаштва, дизајна, креативне технологије и ту спадају проналасци
(патенти), индустријски модели и узорци и неоткривене информације.
Овде се заштита даје (нпр. код патената), у нешто краћем периоду, сходно
члану 33. ТРИПС споразума који прописује да заштита неће престати пре
истека периода од 20 година, рачунајући од дана подношења пријаве.
Завод за интелектуалну својину је посебна организација у систему државне
управе Републике Србије у чијој су надлежности послови који се односе на
права индустријске својине и ауторско и сродна права. Делокруг рада
Завода за интелектуалну својину прописан је Законом о министарствима.
[1]
На основу чл. 39. овог закона Завод обавља стручне послове и послове
државне управе који се односе на: патент и мали патент, жиг, дизајн,
ознаку географског порекла, топографију интегрисаног кола, ауторско
право и сродна права; примену међународних уговора из области заштите
интелектуалне својине и представљање и заступање интереса Републике
Србије у специјализованим међународним организацијама за заштиту
интелектуалне својине; надзор над радом организација за колективно
остваривање ауторског права и сродних права; развој у области заштите
интелектуалне својине; информационо-образовне послове у области
заштите интелектуалне својине, као и друге послове одређене законом.
Установљење институције за заштиту индустријске својине представља
конвенцијску обавезу свих земаља чланица Париске уније за заштиту
индустријске својине. Република Србија је, у правном континуитету преко
Краљевине Србије, једна од 11 земаља оснивача Париске уније (1883), али је
Управу за заштиту индустријске својине основала знатно касније, 15.
новембра 1920. године. Та институција је од тада до данас више пута
мењала назив, тако да се кроз своју историју звала: Савезна управа за
проналазаштво (1948), Савезни уред за патенте (1953), Савезна управа за
патенте (1956), Управа за патенте (1958), Савезни завод за патенте (1967),
Савезни завод за интелектуалну својину (од 1994. године), и сада - Завод за
интелектуалну својину (од 2003. године). У погледу статуса, смењивали су се
периоди када је институција деловала самостално или у саставу неког од
органа управе (министарства или секретаријата). Сада Завод ради као
посебна организација над којом надзор врши Министарство науке. Завод се
од почетка бавио пословима који се односе на патенте, жигове и дизајн, а од
1981. године има у надлежности и ознаке географског порекла. Када је
институција поред послова који се односе на права индустријске својине,
добила у надлежност и послове који се односе на ауторско и сродна права,
променила је назив у Савезни завод за интелектуалну својину (од 1994.
године). Постоје извесне разлике између надлежности Завода у вези са
правима индустријске својине и његове надлежности у вези са ауторским и
сродним правима. Код права индустријске својине, Завод је надлежан за
нормативно уређивање односа у тој области и за вођење управног поступка
за признање патената, жигова, дизајна, ознака географског порекла и
топографија интегрисаних кола. Код ауторског и сродних права Завод има
нормативну надлежност (праћења стања у тој области и предлагања
прописа) и надлежности управног надзора над радом организација за
колективно искоришћавање ауторског и сродних права. Завод води јавне
регистре у које се уписују захтеви за признање права индустријске својине
(пријаве), одлуке у управном поступку и призната права. По извршеном
упису признатог права индустријске својине у одговарајући регистар,
носиоцу права издаје се исправа о признатом праву. У службеном гласилу
Завода, које излази двомесечно, објављују се подаци о пријавама
проналазака и о признатим правима индустријске својине. Издавање
службеног гласила је конвенцијска обавеза Завода. На основу препоруке
Париске конвенције, Завод размењује своје публикације (”Гласник
интелектуалне својине” и патентне списе), за билтене и списе завода других
Патент је субјективно право које припада физичком или правном лицу
уколико су испуњени законом предвиђени материјални и формални
услови. Патент се доказује помоћу патентне исправе која важи на одређеној
територији и у ограниченом времену.
Предмет патентне заштите је проналазак као материјализован производ
проналазачког рада појединца или групе људи.
Предмет проналаска који се штити патентом може бити производ (као нпр.
уређај, супстанца, композиција, биолошки материјал) или поступак.
Предмет проналаска који се штити патентом може се односити и на:
производ који се састоји од биолошког материјала или који садржи
биолошки материјал;
поступак којим је биолошки материјал произвeден, обрађен или
коришћен;
биолошки материјал који је изолован из природне средине или је
произведен техничким поступком, чак иако је претходно постојао у
природи.
Биолошки материјал је материјал који садржи генетску информацију и
који је способан да се сам репродукује или да буде репродукован у
биолошком систему (нпр. микроорганизам, биљна или животињска
ћелијска култура, секвенца гена).
Проналасцима се не сматрају:
открића, научне теорије и математичке методе;
естетске креације;
планови, правила и поступци за обављање интелектуалних
делатности, за играње игара или за обављање послова;
програми рачунара и
приказивање информација.
Људско тело, у било ком стадијуму његовог формирања и развоја и откриће
неког од његових елемената, укључујући секвенце или делимичне секвенце
гена, не сматра се проналаском.
Елемент изолован из људског тела или произведен техничким поступком,
укључујући секвенце или делимичне секвенце гена, може бити
патентибилан, чак иако је структура тог елемента идентична структури
природног елемента.
Индустријска примена секвенце или делимичне секвенце гена мора бити
откривена у пријави патента на дан њеног подношења.
Патентом се не могу штитити проналасци чија би комерцијална употреба
била противна јавном поретку или моралу:
поступци клонирања људских бића, поступци за промену генетског
идентитета ћелија људских бића, коришћење људског ембриона у
индустријске или комерцијалне сврхе, поступци измене генетског
идентитета животиња, ако је вероватно да ти поступци изазивају
патњу животиња, без постизања значајне медицинске користи за
човека или животињу, као и животиње које су резултат таквих
поступака;
проналасци који се односе на хируршке или дијагностичке поступке
или поступке лечења који се примењују непосредно на људском или
Сви патентни закони у свету предвиђају патент као основни облик правне
заштите проналаска. Наш закон предвиђа још следеће врсте патената-мали
патент, допунски, поверљив патент и зависан патент.
Мали патент је право којим се штити проналазак који има нижи
инвентивни ниво од проналаска који се штити патентом. Проналазак као
предмет пријаве за признање малог патента ограничен је само на она
техничка решења која се односе на обликовање или конструкцију неког
предмета а то значи неки уређај, апарат, прибор, конструкцијски елеменат
и електрична шема. Правна заштита је 6 година.
Допунски патент је везан материјалном садржином за основни патент,
дели судбину основног патента и у погледу трајања правне заштите.
Носилац допунског патента и носилац основног патента морају да буду
исто физичко или правно лице, јер је допунски патент производ
усавршавања и допуне пријављеног, односно заштићеног проналаска.
Поверљиви проналсци су они који се односе на народну одбрану и
безбедност. За ову врсту патената проналазачу припада једнократна
накнада. Зависни патент је патент којим се заштићује проналазак који се
не може самостално примењивати, без истовремене примене другог
проналаска који је временски раније заштићен патентом.
Једна од могућих подела је и подела на патенте за производ и патенте за
поступак. Патентом за производ се предвиђају као радње искоришћавања
производња, понуда, стављање у промет и употреба.
Патент за поступак може да буде везан за поступак производње или за
радни поступак.
